Sneg slameno pada na džinovske stope bivola
Bizos1

Photo: deviantart.net

Dan

Sneg slameno pada na džinovske stope robova

kasom prolaze bičevi ukroćenih kreveta

dva čoveka sa ropcem nezapamćene ljubavi u zagorelim ustima

u zubima drže dan koji će da padne

dan koji će da crkne preko mlitavog konopca

i da se provuče kroz kolibu gde zeva plava šličuga

u mršavu dubinu mog grudnog koša

 

dan krvopadan radan raščupan i zagoreo

suludo sabijen u bescenje sirove noći

licemeran gladan osuđen u istom pravcu

da žvaće strele busole

 

dan u prvi ću dan

u prvi ću radni dan

u dupke ću puni dan

na trbuh tvoj jedini pasti

na trbuh tvoj jedini leći

sneg slameno pada na džinovske stope bivola

sa rukama punim tavana i romorne matice tajne

na zgasnutom putu do zeva prve rapave svetlosti

u gustom merinskom runu beskrajno ljigave sa­moće

 

ne mogu da se maknem

preko puta gladnih merdevina talasa

preko puta vrata koja škljocaju stisnutim zubima

preko puta straha kojim me kao barut

premeštaju iz ruke u ruku

 

preko puta olinjale, sudbini prepuštene

menažerije živih i mrtvih stvorova

preko puta drugih koji porazno liče na mene

 

dan paradan utrnut zakrečen insektom u flaši

prepunoj gorde tečnostl

prevrnut zgranut sa licem zavijenlm šakama lepljivih ašova

sa košuljom probodenom uzaludnim kopljima rastopljene šminke

dosadan sakat težak devet metarskih centi

razglavljen mekan, šmoljav promajom vira i rebra         

 

dan u prvi ću dan

u prvi ću radni dan

u dupke puni dan

na trbuh tvoj jedini pasti

na trbuh tvoj jedini leći

Oceni 5