Tuzla, 23 godine posle masakra na Kapiji
Marijpo 34 S

Photo: Marija Đoković/XXZ

Dan ubijene mladosti

Prošle su 23 godine od dana kada je sa položaja Vojske Republike Srpske na Ozrenu pogođen tuzlanski gradski trg Kapija, na kojem je ubijena 71 osoba, prosečne starosti 24 godine. Među ubijenima bilo je i dvoipogodišnje dete Sadro Kalesić. Nekadašnji Dan mladosti u Tuzli je dan kada se brojnim komemorativnim svečanostima podseća poginulih devojaka i mladića koji su te kobne večeri, oko devet sati, šetali i zabavljali se na tuzlanskom korzou, verujući u skori kraj ratnih strahota koji, ispostavilo se, neće dočekati.

Novak Đukić, general Vojske Republike Srpske, zapovednik Taktičke grupe Ozren, kriv je za ovaj zločin, presudio je Državni sud Bosne i Hercegovine, na osnovu mišljenja veštaka. Od juna 2014. godine, kada je osuđen na 20 godina robije, Đukić je na slobodi, jer je generalski zbrisao u Srbiju, koja je i u ovom slučaju skrivanja zlikovca sigurna kuća, država - jatakinja i saučesnica zločinca. Uzalud su bili svi dosadašnji pokušaji i apeli - ne da Srbija Novaka Đukića; pred Višim sudom u Beogradu vodi se postupak za priznanje strane sudske odluke, osporava se pravičnost procesa Đukiću, a on se ne pojavljuje pred sudom i šalje opravdanja Vojnomedicinske akademije, u kojoj je, navodno, na lečenju.

Đukićeva odbrana, podsetimo, u Nikincima kod Šapca, na vojnom poligonu je upriličila rekonstrukciju, nakon koje je saopšteno da su, navodno, veštaci potvrdili kako je zločin podmetnut. Kako je podmetnut, već pet godina ponavlja Novak Đukić, umišljajući da je neoboriva personifikacija srpskog naroda - ko kaže da sam zlikovac, kolektivno osuđuje moj narod.

U ime naroda

Tako će na patriotskoj TV Pink kazati (januar ove godine): "Pozdravio bih gledaoce, ali i roditelje i rodbinu poginulih i ranjenih na Tuzlanskoj kapiji, znam da je njima najteže, ali nije ni meni ni mojoj porodici, niti čitavom našem narodu lako, da nosi ovakav teret, ničim zasluženi".

Kompletnog zločina nema bez ruganja žrtvama i busanja u patriotska prsa. Izneo je Đukić i tvrdnju da su žrtve stradale od "više eksplozivnih naprava, sinhronizovano aktiviranih." 

Milorad Dodikpersona non grata u Tuzli, kazaće da su u centar Tuzle doneseni posmrtni ostaci Bošnjaka, mladića poginulih u Živincima. Zato oni koji su osetili so na ranama kažu da je nepoželjan. To tvrdi bosanski Srbin Dodik roditeljima ubijenih Tuzlakinja i Tuzlaka, starih od 15 do 17 godina, recimo. I on je izustio, baš kao i Đukić, ali i Radovan Karadžić, da su eksplodirale mine na zemlji, samo za razliku od pesnika-ubice ne pominje plastične lutke. 

U julu prošle godine podsetio se Novak Đukić veštačenja kod Šapca, na poligonu srpske vojske: "Ova ekspertiza ukazuje na to da se u Tuzli dogodio teroristički napad na civile, i mislili smo da bi to trebalo da zanima Bramerca (Serž, tužilac za ratne zločine). On je regovao i hitno je doputovao u Sarajevo, pa u Beograd. Međutim, od našeg Višeg suda on je tražio da prizna sarajevsku presudu i da me prebaci u BiH na izdržavanje kazne, prema sporazumu o saradnji dveju država. Sud u Srbiji, bez obzira na sporazum o saradnji, mora da proveri da li je suđenje u Sarajevu bilo u skladu s pravosudnim propisima i standardima, i od samog početka oni to pokušavaju da učine. Preko beogradskog suda traženi su spisi mog predmeta iz BiH, ali nikada ih nisu poslali. Konkretno, tražili smo obdukcione nalaze žrtava, izveštaje s rekonstrukcije događaja, zatim gelere koji su posejali smrt... I dobili odgovor da sarajevski sud nije u posedu ove dokumentacije", kazaće hrabri general, sa zločinačkim sertifikatom, za srodne “Večernje novosti”.

Ljudskost je precenjena kategorija

Novak Đukić nije nezahvalan, zna i adresu - zadnja pošta Srbija: "Kao građanin ove države očekujem da me zaštiti, da zaštiti moja elementarna građanska i ljudska prava, odnosno pravo na fer suđenje. Institucije Srbije učinile su mnogo. Ustupili su nam sve raspoložive kapacitete da se izvedu ovoliki silni opiti, na čemu sam zahvalan (podvlačenje autora). Od vlasti Srbije najmanje što očekujem jeste da istraje na pravičnosti”.

Ovoga puta, kao i mnogu puta ranije, suvišno je pitati o ljudskim pravima onih koji sada nisu živi.

"Suština je u tome da Srbija i Republika Srpska iz svojih budžeta finansiraju odbranu ratnog zločinca. Ne znam zašto to rade, zašto je srbijansko pravosuđe tako nepošteno i bezobzirno, kao i u slučaju Ilije Jurišića koji je nevin čamio u zatvoru, zbog čega niko nije snosio nikakve posledice. Ne može se biti 'faktor mira u regionu', a istovremeno i podsmevati vladavini  prava i rugati žrtvama u čijem stradanju Srbija nije nimalo nevina",  kaže za XXZ Sinan Alić, predsednik tuzlanske Fondacije "Istina, pravda, pomirenje".

Selim Bešlagić, ratni gradonačelnik Tuzle rekao je da građane Tuzle, pogotovu porodice stradalih, "najteže pogađa to što je onaj koji je proglašen krivim za ovaj zločin, sada na slobodi. "Nema mogućnosti da se vrati u Bosnu i Hercegovinu i da odsluži kaznu", kazao je Bešlagić.

Suđenje Đukiću ocenjeno je u domaćoj i inostranoj javnosti kao vrhunski pravično i profesionalno vođen proces.

Granata kojom je pokošena Tuzlanska mladost - evo besplatnog veštačenja - upućena je direktno sa Kalemegdana, ili iz susedstva, Knez Mihailove 35 (SANU). Na Kalemegdanu se, možda baš danas, između ostataka trofejnih topova iz Drugog svetskog rata, šeće ratni zločinac Novak Đukić, zdravo je to, a i može to sebi da priušti slobodan čovek, iako njegov narod teško pati zbog nepočinjenih zločina.

Iz Beograda su i ove godine u Tuzlu došli pijetet i poruka "Premladi da se sećamo, odlučni da nikad ne zaboravimo". Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava prošetali su Tuzlom noseći transparent sa ovom porukom. Obišli su šehidsko mezarje na Slanoj Banji i mesto pogibije devojaka i mladića Kapija, u centru Tuzle. Tu su se podsetili stihova Maka Dizdara, zabeleženih na spomeniku: "Jer ovdje se ne živi samo da bi se živjelo/Ovdje se ne živi samo da bi se umrlo/Ovdje se umire da bi se živjelo".

Mladi ne zaboravljaju, stari, pak, ne žele da se sećaju. Negiraju. Lažu. Šire smrtonosni virus, ubijajući istinu. Za ovu tvrdnju nam ne treba veštačenje, svedoci smo svakodnevnog iživljavanja nad žrtvama. Neki se ne mire s tim, nekima je ljudskost precenjena kategorija.

Oceni 5