Danilo Kiš: Susret s majkom u jesen

Prikradam se, majko, ja do tvoje humke,
ko nestašno dijete, koje ti se kaje...
Već godina prođe bez radosti trunke,
ja te ne posjetih sred mračne odaje.
- Mama...!
- Sine...!
"...o, jadni moj sine, reci jel ti hladno?
"Vlaga me razjeda - već jesen dolazi."
"Obuci se dobro, čedo moje jadno,
Ja praštam ti. Zbogom! Hladno je! Odlazi!"