Davor i David: Kada ocu oduzmu sina

Imaš sina, pravog sina, najboljeg sina i onda ti ga oduzmu
I bune se kada se buniš
I ljute se kada se ljutiš
Kao da je tamo neko

Sin, tvoj sin
Kao drug, kao brat, kao drugo ti
Gledao si kako raste
Slušao si kako diše
Živeo si za njega
Živeo si uz njega
Svaki dan, od prvog dana, uvek i zauvek

I onda ti ga oduzmu
A ti na to treba da pristaneš i ćutiš
Da progutaš njihove laži
Još da si im zahvalan za mrvu pažnje

E pa nećeš, nisi ga tako učio
Da pristane da ga lome i gaze
Da ga razvlače i kada ga nema

E pa neće a neće ni tebe
Po cenu i da te ubiju

Imaš sina, prvog sina, sve tvoje
Sve teče kako treba
Kao reka, kao pesma, kao san

Zajedno ste od prvog dana
Ti učiš kako je biti tata a on kako je biti sin
Pričaš mu o svemu, priča i on tebi a ti ga slušaš
A ti ga voliš, a ti ga obožavaš

I sve ima smisla, i sve teče kako treba
I škola i rođendani i devojke i muzika i život
I onda ti ga oduzmu
I ljute se kada se ljutiš
I bune se kada se buniš

Šta očekuju, da samo plačeš
Kao da ništa nije bilo

Još te prave budalom

E pa nećeš, nisi ga tako učio
Ni njega, ni njegove drugare

Ne udaraj prvi ali ako te gaze
Ne daj na sebe
Ne daj na ponos

Imaš sina, dete ljubavi, dete tvoje i njene ljubavi
I onda ti ga oduzmu, još ga ponize
Pričaju ne znam šta
I posle, kada ga nema

E pa neće, nisi ga tako učio
Borićeš se za njega
Dok te ima
Dok postojiš

Zato što ti znaš kakav je
Zato što svako ko ga je znao, zna kakav je
I da je zaslužio najbolje
A dobio najgore

Na kraju, kada ocu i majci oduzmu sina
Kada sestri oduzmu brata
Kada drugu oduzmu druga

Šta im preostaje drugo
Osim da se udruže svi zajedno
Da se udružimo svi zajedno
U borbi za pravdu
“Pravdu za Davida”

*Prenosimo s prijateljskog portal Radio Gornji Grad