O knjizi "Sanjao sam za tebe" Đerđa Špira
Sanjao sam tebe 01 S

Photo: Partizanska knjiga

Dekadentni snovi sitne buržoazije

Tanka granica između dva žanra kod Špira je veoma specifična. Potrebno je vreme da bi se shvatilo da se okolnosti ponavljaju, jer „prelazi” ne postoje – na primer, kada se junak-pripovedač nađe u stranoj državi, mi isprva nismo sigurni da li se radi o istom vremenu i mestu o kome se radilo u nekom prethodnom isečku iz njegovog života. Špiro izbegava da imenuje, ili čak objasni; svaka od ovih priča istinski je priča sama za sebe, a ono što ih povezuje u celinu nalik romanesknoj jesu detalji, na primer otac koji umire od raka, i koji upućuje na to da se sve vreme radi o istom junaku. Za shvatanje ovog romanesknog momenta potrebno je vreme, naročito zato što se zbirka otvara gotovo paraboličnom, misterioznom pričom, kakve i inače u zbirci postoje, pored nešto klasičnijih. Ali već i ovde je ono romaneskno u začetku: zbirka počinje ab ovo, i to praktično u doslovnom značenju ovog termina, junakovim (implicitnim) začećem. A shvatićemo, kako tekst odmiče, i da je ova knjiga, ako ne potpuno, svakako donekle autobiografska (činjenica da je junak pisac i dramaturg, ili da govori mnoge strane jezike, među kojima i srpskohrvatski, detalji su koji na ovo upućuju).

Pored likova i događaja, ono što je konstantno jeste pripovedačev ironičan, zapravo ciničan ton, i njegov pesimističan, pre svega pasivan/kontemplativan pogled na svet. Humor je za njega „pribežište robova pomirenih sa sudbinom”; ironija je, u tom slučaju, način da se pasivno obračuna s bizarnom, malograđanskom stvarnošću, pribežište intelektualaca, pisaca, disidenata (Špiro ne piše potpuno lišen autoironije). Pripovedač je, iako „poseban”, i dalje čovek svog vremena, ne samo žrtva bizarnosti i društvene učmalosti već i njihov kreator. Priča „S tatom na utakmici”, u kojoj junak-pripovedač poslednji put odlazi sa ocem na fudbal, lažući oca o njegovom pravom zdravstvenom stanju kako bi ga zaštitio, ali istovremeno žudeći, pomalo sadistički, da mu kaže istinu, samo je jedna od priča u kojima se Špirov junak pokazuje kao ambivalentna figura u kojoj se neće baš svaki čitalac prepoznati, čak i ako je njegovo ponašanje potpuno ljudsko.

Radnja zbirke događa se u drugoj polovini 20. veka, dakle za vreme i nakon komunizma u Mađarskoj, i mada ovo presudno utiče na elemente radnje (npr. linija zapleta u vezi sa očevim zaposlenjem u konzulatu), politika je u knjizi Sanjao sam za tebe više implicitna nego eksplicitna, vezivno tkivo između elemenata privatnog života. Špirovi junaci svakako pripadaju sitnoj buržoaziji pre nego radničkoj klasi. Više nego na nekog drugog pisca, Špiro u ovoj knjizi podseća na Rajnera Vernera Fasbindera, kako zbog diskretnog šarma blago dekadentne buržoazije o kojoj piše, tako i zbog načina na koji predstavlja muško-ženske odnose, kao donekle patološke. A ako ipak treba pomenuti nekog literarnog preteču, makar i dalekog, onda je to verovatno Kafka, možda zbog administrativne vrste odnosa između države i pojedinca, možda zato što se radnja mahom odvija u skučenim stanovima koji nekako odmah podsećaju na gospođu Grubah (mada su ovo kasnija vremena), a možda, jednostavno, zbog one depresivne atmosfere karakteristične za kaldrmisane puteve i večito oblačno nebo Istočne Evrope.

Zbirka nosi naziv prema jednoj od kraćih priča u kojoj otac, praktično na samrti, saopštava junaku-pripovedaču da je noćas sanjao za njega „jednu odličnu temu”. Koja je to tema, ni pripovedač ni mi nikada ne saznajemo, saznajemo samo da ona navodi na smeh. Naravno, sam otac je jedna odlična i česta tema knjige. Ali knjiga kao celina, mada je prožeta ironičnim humorom, ima više veze sa značenjem koje se krije iza činjenice da otac umire pre nego što stigne da sinu ispriča san. Ima nečeg tragičnog i nežnog u ovome, a istovremeno, nismo sigurni šta Špiro želi da kao čitaoci o svemu mislimo; slično bismo se osećali kada bismo u stvarnom životu sreli nekoga kao što je pripovedač ove knjige, perceptivnog i distanciranog. Naslovna priča, neiznenađujuće, paradigmatska je za čitavu zbirku – kako po svom diskretnom crnom humoru, tako i po svojoj nedorečenosti: Sanjao sam za tebe krije uznemirujuće bogatstvo suptilnih značenjskih mogućnosti i implikacija, do kojih nije lako doći.

Oceni 5