Pustite me da živim ne znajući ništa
fernando pessoa

Photo: www.algumapoesia.com.br

Demogorgon

Na ulici punoj zubatog sunca stoje nepomične kuće i svet korača.

Smrzavam se od neke jezive tuge.

Neki događaj slutim iza svih granica i pokreta.

 

Ne, ne, samo to ne!

Pristajem na sve, samo da ne dokučim Tajnu!

Površino Svemira, o, vi Spušteni Kapci,

Neka vas nikad ne raskrili niko!

Pogled Konačne Istine ne može da se podnese!

Pustite me da živim ne znajući ništa,

I da umrem, a da nikad ništa ne saznam!

Ako otkrijemo razlog postojanja bića,

Razlog što postoje bića, što sve postoji,

To će nas, neizbežno, odvesti u ludilo

Dublje od ponora koji deli dušu od duše,

Duže od beskraja što razdvaja zvezdu od zvezde.

 

Ne, ne, istinu ne! Ostavite mi ove kuće i ove ljude;

Samo to i ništa više, ove kuće i ove ljude...

Kakav mi to strašan, ledeni dah dotiče sklopljene zene?

Ne želim da ih otvorim za život! O, Istino, zaboravi na mene!

*Prevela  s portugalskog Jasmina Nešković

Oceni 5