Podsetnik za ispovest: Šta sve ne smeš kad si Pravoslavka (1)
začini, pravoslavka

Put do pakla posut je začinima: Pravoslavna ženo, nikada ne koristi kurkumu, kurkala ti majka!

Photo: www.mygreekdish.com

Demonska vegeta, satanski biber

22. Pila sam Bogojavljensku vodicu posle uzimanja hrane.

Pravoslavka dobro zna da se bogojavljenska vodica pije samo posle pripreme postom, ali nije imala pojma da ne treba svetu vodu piti nakon ručka. Ne bi Pravoslavka posegnula za svetom vodicom, ali su posne girice bile baš preko svake mere slane, a vodica se našla pri ruci. Eto kako Đavo deluje koristeći svaki trenutak nepažnje.

23. U nečistoti sam išla u hram.

Da prevedemo za ateiste i ostale bezbožnike – nečistota je pravoslavni sinonim za menstruaciju. Mesečni ciklus nije prirodna pojava, kako tvrde neuki ginekolozi, već Božja kazna za greh, verovatno prvobitni. Žena je nečista svakog meseca, a muškarac nikad, što nema nikakve veze sa neravnopravnošću polova, već je takav božanski poredak. Nesrećna Pravoslavka koristi ove klete moderne uloške koji učine da se oseća lako i bezbrižno, pa ponekad i zaboravi da je nečista i ode u crkvu iz čiste revnosti prema Bogu. A onda se ispostavi da i preterana revnost u veri može da odvede u greh.

Ne uzdaj se u električara: Pozovi Boga radi sitnih popravki

29. Više sam se nadala na čoveka no na Boga.

Pravoslavka se moli usrdno već godinama, ali Bog nikako da se javi, valjda su u pitanju neke smetnje na vezama, šta li. Dosadi to čoveku, a kamoli nejakoj ženi, pa počne da se uzda u ljude više nego u Tvorca. Pokvari se Pravoslavki slavina u kuhinji, pomoli se ona Bogu da popravi kvar, ali slavina i dalje ne radi. Onda Pravoslavka poklekne duhom, ne nada se više u Božju pomoć, već pozove vodoinstalatera. I to joj polako pređe u naviku. Dođe do kurcluša, zove električara; treba joj kredit – trči u banku; muž Pravoslav padne u delirijum tremens – zove hitnu pomoć. Malo po malo, potpuno je zaboravila na Boga i prestala u njega da se uzda, a sve svoje nade usmerila je ka ljudima.

38. Primala sam lekove da nebih začela, tražila od muža čuvanje u tome.

Posle 23. porođaja, Pravoslavka se malo umorila i rešila da je dosta bilo razmnožavanja i punjenja zemlje porodom. Umesto da se zamonaši, ostala je u braku, nastavila da bludniči, ali je pilulama sprečavala ispunjenje Božjeg plana. To joj nije bilo dosta, nego je i muža navela na greh, tražeći da čuva njenu tajnu od duhovnika. Em sama propala, em bračnog druga na propast navela. Demonska posla!

44. Posmatrala sam obnažene.
45. Posmatrala sam tuđu nagotu.

Malo zbunjuje ovo duplo uputstvo, ali izgleda da je reč o velikom grehu, pa anonimni sastavljač smatra da valja naglasiti strašnu opasnost. Otišla Pravoslavka s Pravoslavom jednog leta na more, spustili se do plaže, izvalili na ležaljke, kad tamo sve neki golaći. Skrene Pravoslavka pogled levo – sve same gole telesine, skrene desno – i tamo isto, pogleda ka moru – tamo se neki golišavci brčkaju, pogleda prema Pravoslavu – i on samo u kupaćim gaćama, najzad zažmuri da sačuva dušu ali džaba – pred očima joj samo sevaju goli stomaci, ruke, noge, užas jedan. Nikad više na more! More - never more!

46. S mužem sam pohotljivo živela dopuštajući telesno zadovoljstvo i do izopačenja.

Jebem ti seks i ko ga izmisli! Ne bi se Pravoslavka ni odavala bludu i požudi da ne zna kako joj je bračna dužnost da izrodi potomstvo, a to je takoreći nemoguće bez tog seksa. Krenu Pravoslav i Pravoslavka da prave dete, ali se malo zanesu u toj prljavoj raboti i eto greha, izopačenja i nevolje. Muka živa.
Paklena iskušenja na nudističkoj plaži: Kako god se okreneš, nečije dupe ti je otpozadi

47. Sećala sam se nečistih razgovora.
48. Imala sam iskušenje u snu i sećala se toga.

Bezbožnici bi rekli da se nad snovima i sećanjima ne može imati kontrola, jer je reč o spontanim mentalnim procesima, ali se iz ovog uputstva jasno vidi koliko greše. Dugim duhovnim vežbama, asketskim treningom i podvigom može se sve, uz Božju pomoć, jer Bogu ništa nije nemoguće. Zato kad Pravoslavka usred Vaskršnjeg posta sanja kako joj Đavo nudi punjenu pljeskavicu, a njoj krene voda na usta – to je veliki greh. A još je grešnije kad se seti šta je sanjala. Kao što je grešno kad vodi nečiste razgovore o menstrualnim bolovima sa drugaricama posle liturgije, a još grešnije kad se kasnije tih razgovora seća u apoteci, pokušavajući da se priseti koji su joj ono beše lek protiv bolova preporučile.

49. Pri susretu sa životinjama imala sam zle želje i misli.

Upadnu bubašvabe usred noći u kuhinju, a Pravoslavki odmah proleti kroz glavu da treba da ih pobije, iako su i one Božja stvorenja. Tek posle omanjeg pokolja dođe joj iz dupeta u glavu da je zgrešila već i pomišlju, a kamoli dok je gazila nesrećne insekte koji su u stanju da prežive i nuklearnu katastrofu, ali ne i okrutnu Pravoslavku.

51. Obnaživala sam se pred drugima. Kupala i sunčala pred mnoštvom ljudi, bavila se gimnastikom u nepriličnom odelu.

Kako je prošla epizoda sa obnaživanjem, videli smo u članovima broj 44. i 45, ali nije zgoreg ni treći put naglasiti da je Pravoslavki strogo zabranjen odlazak na plažu, ako želi da spase svoju dušu i završi u Raju. Glede gimnastike, Pravoslavka se tim nesrećnim sportom bavila kao devojčica, u školi, a ti đavolski trikoi su takvi da su uvek bar noge obnažene, jednostavno je takva gimnastička uniforma, ništa se tu ne može. Da je bila pametna, ne bi se ni bavila sportom, gde je videla sveca gimnastičara ili rvača, to su sve paganske izmišljotine koje je odavno trebalo da satremo u prah i pepeo.

Plesna Sodoma i igračka Gomora: Pravoslavne isposnice đuskaju uz duhovnu vertikalu

53. Gledala sam različite igre, pozorišta, plesove i sama igrala.

Teško je sačuvati dušu u velikom gradu! Na sve strane neka pozorišta, a u njima baleti, moderni ples i te proklete pozorišne predstave sa glumcima koji se krevelje, izvode razne kerefeke i glume neke nepostojeće ljude, sa odvratnom namerom da zavedu istinske vernike na krivi put i odvedu ih u pakao. Umesto da čita Sveto pismo i moli se Bogu, Pravoslavka zabasala u pozorište, kad tamo – užas, čudo i pokor. Pa nije uzalud rana crkva zabranjivala glumcima da postanu hrišćani. Ili si glumac ili si vernik, opredeli se, oboje ne može! Nema tu ničeg dušekorisnog, sve su te igre dušegubne u najvećoj meri. Pravoslavki nije bilo dosta što je kao pasivni posmatrač naudila svojoj duši, već je i sama nekoliko puta zaigrala između svoja četiri zida. Jeste da je đuskala uz duhovnu muziku, slušajući Srpski polijelej, Aliluja i Hodite svi zemljorodni u izvedbi Pavla Aksentijevića, ali svejedno, odnosno tim gore. Ne samo da je plesala, koristeći svoje telo u nedostojne svrhe, već je i oskrnavila svete melodije.

56. Čitala sam ljubavnu prepisku, prepisivala, učila napamet strasne stihove, slušala strasnu muziku, gledala bioskopske predstave.

Pravoslavka ima slabost prema piscima i njihovoj prepisci, pogotovo ljubavnoj, sve misleći da su književnici veliki ljudi koji imaju šta da kažu, kako u svojim delima tako i u korespodenciji. Ne zna Pravoslavka da ljudsku veličinu ne određuju prolazna ljudska mnjenja, već samo Bog zna ko je istinski velik, a ono što izgleda vredno u očima smrtnika ponekad je manje od makovog zrna u očima Božjim. Učila je napamet Rakićeve stihove kojima se pesnik obraća ženi "O, sklopi usne, ne govori, ćuti", sve misleći da čini bogougodno delo, jer žena i treba da ćuti i trpi, da se pokorava muževljevoj volji, ali i to ispade greh. Slušala je strasnu muziku Braće Teofilović, ponajviše pesmu "Varaj Leno Magdaleno" čiji naslov dovoljno govori o ogrehovljenosti i demonskoj prelesti koja se krije pod naizgled nevinom krinkom čuvanja balkanske muzičke tradicije. Lako je slabo žensko na propast navesti, to je za Đavola posao lake kategorije. Ali najgore je što Pravoslavka povremeno voli u bioskop da ode, gde gleda te, kako ono beše, bioskopske predstave. Šta ima poštena srpska vernica da traži u bioskopu? Da neće možda neku dušekorisnu pouku da izvuče iz filma? Umesto da ode u hram Gospodnji, pa da gleda fiksirane ikone i freske naših svetitelja koji treba da joj budu životni uzor, Pravoslavka se odaje vizuelnom bludu pokretnih slika u tami bioskopske sale, gde i ne zna kakve je sve mračne sile vrebaju. Pritom još i plaća ulaznicu, a u hram se ulazi besplatno. Velika su iskušenja modernog doba, Đavo je izmislio filmsku umetnost da naškodi ljudskoj duši. Pravoslavka, čuvaj se odjavne špice, bolje molitvu očitaj!

58. Previše sam se brinula o zdravlju svoga tela.

Čim Pravoslavku nešto zaboli, ona odmah trk kod lekara. Pa ne može to tako, gde je tu pokornost Bogu? Gospod nam šalje bolesti da bi nas iskušao, da bi nam umanjio gordost, da bi nas očvrsnuo u veri. Ako Bog ne želi da te izleči od napada slepog creva, uzalud sve lekarske intervencije. Kad te nešto zaboli, ne obraćaj se za pomoć zemaljskim izmišljotinama poput medicine, već zahvali Bogu što te je bolesti udostojio. Jer se ništa ne dešava bez volje Savaotove, ni glava s dlake ne može da ti fali ako On to ne ushte. Bolje ti je, Pravoslavka, i umreti od zapaljenja pluća ili od gangrene, a sačuvati svoju dušu, nego se izlečiti a dušu svoju izgubiti.

Đavolske makaze u salonu takozvane lepote: Podlegla iskušenju, pa pokušava da ulepša Božju tvorevinu

59. Nosila sam na glavi periku, farbala sam se, podmlađivala se u "salonima lepote".

Saloni lepote nisu slučajno stavljeni pod navodnike, jer su to zapravo mesta koja je lično Đavo otvorio da bi prelestio ženskinje koje bi da izgledaju lepše nego što im je Bog dao. Pravoslavka ponekad ne može da odoli iskušenju, pa svrati u Kušačev salon da ulepša Božju tvorevinu, kao da je to moguće. Lepota je unutra, a ne spolja, to i slepi znaju.

64. Smejala sam se na molitvi setivši se nečeg smešnog.

Pravoslavka, ako je stvarno pravoslavka, nipošto ne sme da se smeje nečemu smešnom, a pogotovo tokom molitve na kojoj ništa nije smešno, mada bi bezbožnici rekli da su klerici prilično čudno odeveni. Smeh kao takav je grešan, da nije tako bar neki svetitelj na ikoni bi se smejao, zar ne?

97. Molila sam se nepokrivene glave, u kapi.

Žena ne sme da se šetka naokolo gogologlava, Pravoslavka zato redovno stavi maramu kad joj muž dozvoli da izađe iz porodičnog gnezda, to je zapovest koju je još apostol Pavle pribeležio u poslanicama. Ovo uputstvo pomalo zbunjuje, jer ispada da Pravoslavka ima kapu na glavi a istovremeno joj je glava nepokrivena. Ili je u pitanju kapa nevidimka, ili je duhovnik iskušava, pokazujući koliko je jezik sa svojim binarnim opozicijama nemoćan da spozna božansko. Kad bude naučila da aplaudira jednom rukom, Pravoslavka će shvatiti i ovu tačku. Ništa bez molitve i uzdanja u Boga!

108. Volela sam da pijem jak čaj i kafu.

Jednom je pokojni patrijarh Pavle ušao na neki episkopski skup, kad ono – svi piju kafu. Pavle im reče: "Pomaže Bog, braćo kafepijci i kafeljupci, prijatna vam droga!" Tako se počinje, s čajem i kafom, koji deluju posve nevino, ali Pravoslavka ne zna da je to put bez povratka. Posle čaja i kafe, sledi trava, pa hašiš, a onda je samo korak ostao do kokaina, heroina i večne propasti.

Nepce nas navodi na đavolsko iskušenje: Što neukusnije, to pravoslavnije

115. Stavljala sam u hranu začine (vegetu, biber…).

Pravoslavka, kao i svako žensko koje se jedino u kuhinji oseća kao riba u vodi, ne zna da hranu ne jedemo iz zadovoljstva, već da bismo se održali u životu. Jela treba da budu što bezukusnija, potpuno nezačinjena, da nas ne bi nepce navodilo na iskušenje. Dobro je da nije koristila harisu, vasabi i kurkumu, kurkala joj majka!

117. Grešila sam držanjem ukusne hrane u ustima sa naslađivanjem.

Čim u neko jelo strpaš demonsku vegetu i satanski biber, odmah počneš da zalogaje zadržavaš u ustima i naslađuješ se slašću gastronomskom. Pravoslavka, suočena sa teškim prednjenepčanim grehom, počela je da guta nesažvakanu hranu, da ne bi pala u đavolsko iskušenije. Bolje nepce da uživa sprečiti nego dušu lečiti!

123. Tajno sam trgovala alkoholnim pićima.

Pomalo zbunjujuća odredba, primerenija vremenu prohibicije nego današnjici, ali niej zgoreg Pravoslavku upozoriti na opasnost. Ako sad nema prohibicije, ne znači da je Bog neće ponovo dozvoliti!

131. Unapred sam čuvala pare za "crne dane" i za sahranu.

Pravoslavka se očigledno ne uzda dovoljno u Boga, kao da On ne zna šta joj treba, već šteka pare za nesrećna vremena i za sopstvenu sahranu. Bolje je i umreti od gladi nego štedeti prljave novce. Sve to treba dati kao prilog u hramu, umesto trpati u slamaricu. Ako ne bude para za ukop kad Pravoslavka ode Bogu na istinu, pa valjda će se za to pobrinuti crkva, poznata po svojoj humanosti.

138. U hramu sam gledala na časovnik.

Teško je metafizičke teme utuviti ženama u glavu. Pred Pravoslavkom se na liturgiji otvara večnost, to je jedina pauza u linearnom vremenu dostupna smrtnicima, a ona gleda na sat i pita se da li će stići da opere stvari, pokupi decu iz vrtića, skuva mužu ručak, počisti kuću i obavi sve ono za šta ju je Bog stvorio. Sve će se stići, ženska glavo, spavanje je precenjeno!

Ne čuvaj hranu za crne dane: Pun frižider, neprijatelj pravoslavlja146. Dopuštala sam da se neki proizvodi pokvare.

Pa posle kažu da razvoj tehnike olakšava život! Možda olakša malo ovaj trošni, zemaljski, ali zato ugrožava večni. Da nema frižidera, nikad se ništa ne bi kvarilo, jer Pravoslavka ne bi pohlepno kupovala brda hrane i trpala ih u hladnjak, računajući da će ovaj sve te namirnice održati svežim.

162. Volim da protivurečim.

Pravoslavka nikad ne protivureči mužu, jer zna dobro kako bi prošla, ali zato kad se vidi s nekim iz spoljnog sveta, odmah počne da se kurobeca, pogotovo kad neko lupeta gluposti ili otvoreno laže. Ćud je ženska smešna rabota!

172. Spavala sam danju.

Nije ni čudo što gleda na časovnik usred liturgije, kad spava preko dana, umesto da pere, pegla, kuva, ćuti i trpi, zarad spasenja duše. Nema spavanja dok traje spasenje!

186. Radila sam na praznike i novac zarađen u te dane nisam dala siromašnima.

Na prvi pogled, problem s praznicima je što ih ima previše, svako malo iskoči neko crveno slovo i blinka pred očima, a pohlepni poslodavci ič ne mare za svete dane, već teraju radničko roblje da rinta od jutra do sutra. Pravoslavka poslušno rmbači, bojeći se otkaza, jer nema dovoljno poverenja u Boga koji bi je možda i pustio da umre od gladi, ali to bi svakako bilo za njeno dobro.

187. Išla sam nedeljom u šumu da berem pečurke i jagode.

Nedelja je dan za posetu hramu, svetu liturgiju i posvećivanje misli i dela Bogu, a ne za šetkanje po šumi i branje nekih tamo plodova zemaljskih. Pravoslavka se ponekad zaboravi, ode u šumarak, nabere silne gljive i jagode, strpa ih u hladnjak, a oni na kraju propadnu. Bolje bi joj bilo da se brine o nebeskim stvarima i spasenju duše.

211. Išla sam na svadbu onih koji se nisu crkveno venčali.

Pravoslavki se udavala sestra, zakleta ateistkinja i bezbožnica, i ova ode na svadbu, uprkos strogoj zabrani duhovnika koji joj je lepo objasnio da treba preseći sve veze sa satanskim nakotom. Nema u Hristu ni sestre, ni brata, ni majke, ni oca, Pravoslavkina istinska porodica je crkva, a ne tamo neka rodbina koja radi za suparničku stranu. Možda ovo malo podseća na staljinizam i ono "Budite kao Pavlik Morozov, prijavite svoje roditelje", ali sličnost je tek prividna, jer je Staljin stavio sebe i partiju na mesto Boga, dok crkva brine isključivo za Božje inetrese.

Uhvaćena u grehu: Pravoslavka na svetu nedelju bere gljive po šumama i gorama

220. Tumačila sam reči i postupke drugih u lošem smislu.

Nije Pravoslavka nepokorna, daleko od toga, ali ponekad joj se omakne da lane na svoje bližnje. Tako je uspela da nađe i nešto loše tamo gde ga niko drugi ne bi tražio: u ubistvu narkomana premlaćivanjem u Crnoj Reci, ili pak u tome što vladika Pahomije ponekad voli dečake. Kad ženski um pokuša da dokuči tajne njemu nedostupne, dešavaju se ovakve omaške i grehovi.

223. Nazivala sam beslovesne životinje imenima Božjih ugodnika.

Pravoslavka mnogo voli životinje, crkvu i srpsku istoriju, pa je te svoje ljubavi pokušala da spoji dajući kućnim ljubimcima sveta imena. Tako je dobermana krstila sveti Sava, mačka – Vasilije Ostroški, zlatnu ribicu – Jefimija, hrčka – Stefan Dečanski, a kanarinca – sveti Simeon.

(Nastaviće se)

Oceni 5