Dim koji je propao u zemlju

Nedelja, 27. oktobra. Došao sam sinoć da vidim oca
(neobrijanog, umornog, ljutog, usamljenog).
Vedrina, vedra, gotovo da možeš videti
sve do Semenika.
U dvorištu, među redovima zelenkastih cigli,
penju se u nebo koprive, jalova vinova loza.

Oko podneva, skupio sam orahe u gustišu zrelih metli.
Oštra osećanja.
Treba da zovem kući, kažem sebi.
Očišćeni krompiri kupaju se u činijama,
u aurama žive i hladne vode.

Nedelja, smiraj i sunce. Majka je
dim koji je propao u zemlju.

*Iz zbirke "Doručak pod travom"

*Preveo sa rumunskog Adam Puslojić