Dinner Party “Trbuhom za prasetom”

Najbolje novogodišnje prase služilo se na Brdu kod Kranja. Odatle se, zahvaljujući razgranatoj mreži diplomatskih i konzularnih predstavništava SFRJ, recept za praseće pečenje uskoro proširio po čitavom svetu. Od Dake do Džakarte i od Tripolija do Teherana, domari bi su uoči Nove godine rastrčali u potrazi za prasićima. Za to vreme njihove bi supruge okitile novogodišnju jelku i ukrasile ambasadu papirnim girlandama, karikaturama debelih ljudi (u to vreme nije bilo političke korektnosti) i prigodnim natpisima  poput “sretna Nova godina!” i “stric mi je tko mi trbuh nabije!”.

Emigrantska gozba

Kinezi jedu crve, Francuzi žabe, a Italijani mačke. Za razliku njih, mi jedemo fine stvari. Zbog toga ne postoji naša domaćica koja u “дијаспори” nije pozvala na večeru “странце”, tj. ljude u čijoj zemlji živi, a da se ovi, željni normalne hrane, nisu “удавили”, “убили” ili u najmanju ruku “развалили” od njene kuhinje.  To je zato što je naša hrana neuporedivo ukusnija, zdravija i bolja od njihove. 

Dinner Party "Trbuhom za kruhom"

Sastojci
Hladno predjelo: prebranac
Toplo predjelo: sarma
Glavno jelo: svinjsko pečenje
Salata: mešana
Desert: tufahije
Turska kafa, čaj za strance
Uz večeru se služi domaća rakija. Ako si intelektualac, pa se ne razumeš u rakiju, može i “Žuta osa” iz free shopa. Pored rakije, obavezno je piti pivo, vino i kiselu vodu.

Priprema
Dovući namirnice iz zavičaja ili iz turskih i nemačkih prodavnica. Biti liberalan s količinama. Po glavi računati 100 grama povrća, kilo mesa i litar čistog alkohola.     

Iako joj, prema sosptvenom priznanju, ništa nije “uspelo”, domaćica će u skladu s drevnim običajima svojih predaka zahtevati od gostiju da obavezno pojedu sve iz tanjira. Pritom će im pokazivati prstom na svako jelo posebno i, ako nisu kooperativni, sama im trpati hranu u tanjir (“eat!”). Za to vreme domaćin ima zadatak da gostima puni čase i da ih tera da piju (“drink!”), pri čemu gosti moraju da ga gledaju u oči (“look me in eyes!”) i nazdravljaju na svaka tri minuta. Za vreme večere lepo je i kada domaćin odvrne CD s narodnom muzikom (“This is real music!”) i animira goste pričama iz balkanskih ratova, s posebnim osvrtom na podlu ulogu zemlje u kojoj sad živi. Na kraju, bonton od domaćina zahteva da otkopča kaiš i kaže “I will explode” (“пући чу”), a od domaćice da stavi čačkalicu u zube i doda “I will explode too” (“и ја исто”). Kasnije, na godišnjem odmoru, domaćin i domaćica s velikim zadovoljstvom prepričavaju rodbini i prijateljima šta su sve spremili za večeru i kako su se stranci “обждерали”. Jer, “…шта ће јадни...”

Životinjska farma

Sve životinje su jednake, samo su neke životinje jednakije od drugih. Ono što su za drevne Egipćane bile mačke, a za sledbenike boga Višnu krave, to su za Jugoslovene bili prasići. Razlika je u tome što ovi prvi svoje svete životinje nisu jeli, a Jugosloveni svoje jesu, i to s apetitom. Na užas rođene dece, koja se toga plaše i stide.

Umreno prase "Eppur si muove"

Sastojci
1 prase
1 flaša piva
1 mešalica za beton

Priprema
U bašti iza kuće iskopati kanal za potpalu, a sina poslati da ukrade električnu mešalicu za beton sa gradilišta prekoputa. U međuvremenu prase (pristiglo tajnim kanalima komšije-mesara, noću i zamotano u plahtu), oprati, posoliti i staviti mu flašu od piva u stomak. Kad se sin vrati, zajedno nataći prase na ražanj i pričvrstiti jedan kraj motke (dobra je ona od portfiša) u mešalicu, a drugi osloniti na raklju. Peći pet sati, neprestano mažući prase mešavinom ulja i piva. Zbog vrućine uzimati dosta tečnosti, najbolje rakije. Ako nema rakije, može i viski. Zadužiti sina da pazi na vatru. Ako se vatra ugasi, peći prase deset sati, a sinu ukinuti džeparac.

Kad je prase gotovo, odseći mu uši i ponuditi ih deci, a nakon što se razbeže, dati ih najstarijem emigrantu. Nakon što se ovaj zahvali, pružiti ih mački. Kad mačka pomiriše i ode, baciti ih u đubre. Zatim pred gostima – koji neprestano škljocaju aparatima kako bi posle imali dokaz da ne lažu – veselo oštriti noževe jedan o drugi, kao da to radiš svaki dan. Posle toga istranžirati meso, sesti za sto i nazdraviti gostima jakim glasom. U toku večeri glodati kosti, kidati hleb rukama, terati sve oko sebe da piju i jedu, i sve vreme puno i nepotrebno gestikulirati. Ukratko, raditi ono što inače ne radiš i truditi se da ne izneveriš nijedan stereotip o zemlji iz koje dolaziš.

Srce tame

Jagnjeće pečenje služi se u posebnim prilikama i na otmenim mestima kao što su  svadbe, vašari i beogradski Sajam knjiga. Jugosloveni vole da peku jagnjiće i na ražnju i u rerni, a ponekad znaju i da ih zakopaju ispod užarenog pepela (jagnjetina ispod saća). U emigraciji svega toga nema.

Jagnjeći but “Silence of the Lambs”

Sastojci
1 jagnjeći but
2 piva
ulje, senf, vegeta, so, biber

Priprema
Umesto celog jagnjeta, u supermarketu kupiti but s Novog Zelanda - ništa mu ne fali, a jeftin je. Premazati ga mešavinom senfa, ulja i vegete. Ubaciti u pećnicu na tihu vatru. Posle pola sati preliti pivom. Onda svakih 15 minuta ponovo polivati pivom. I tako dva sata. 

Ovde ćete dobiti već pripremeljene i spakovane jagnjeće odreske, ali ne i čitavu životinju s licem i očima. Nužda je majka preduzimljivosti, pa se jedan naš u Bernu dosetio, i za 29. novembar kupio jagnje u lokalnom pet shopu. A za Prvi maj je išao u drugi, da ne bude sumnjivo. A drugi je, u Chicagu, po svedočenju Aleksandra Hemona (“Janje Go Away”), prvo čekao da zađe sunce a onda obilazio mesnice i supermarkete i kupuvao – tu plećku, tamo rebarca - i posle ih kod kuće sastavljao po sećanju. To se u teoriji književnosti zove “tehnika montaže” (Ugrešić, D., Pojmovnik ruske avangarde). A postoji i “tehnika dekonstrukcije” kada se sasvim malo jagnje (tzv. “sisanče”) iseče na sastavne delove, ubaci u glinenu posudu, zalije majčinim mlekom i peče na tihoj vatri. Inspirisan ovim poslednjim, general Života Panić znao je da kaže: “meni je dosta komad hleba i parče jagnjetine”

Bovem in lingua

Neki narodi obožavaju svete krave, drugi zlatne teliće, a treći minojske bikove. Kod nas je to drugačije. “Ovdje vam, Lustrissime, nema bikova, sve su vam to obične voline, plus po koji ovan”, pisao je Krleža u “Zastavama”. Ali, što da se radi. Koga nema, bez njega se može: kad nema bika, dobar je i vol. 

Pečeni vol “Bespuća povijesne zbiljnosti”

Sastojci
1 vol
1 kolac
1 motokultivator

Priprema
Izabrati 5-6 snažnih Zagoraca  ili 3-4 obična Hercegovca koji će vola sapeti žicom, zaklati i nabiti na kolac. Raspaliti vatru nasred glavnog grada. Smjestiti vola između dvije vatre i spojiti ražanj s osovinom motokultivatora. Dok se vol okreće, piti rakiju, pjevati domoljubne koračnice, grliti druge muškarce i povremeno pucati u prazno nebo. 

General Jugoslavenske narodne armije Franjo Tuđman probijao se kroz zaglušujuće ovacije oduševljene mase: Zagreb je slavio izbor novog predsjednika Socijalističke republike Hrvatske. Kroz gustu šumu podignutih ruku i treperavih zastavica Tuđman je iznenada ugledao grupu svojih Zagoraca kako macolom nabijaju vola na kolac. Generalovim licem razlio se onaj iskreni, topli osmijeh i on je zastao. Rukom je utišao gomilu i, pokazujući u pravcu vola i Zagoraca, pobjedonosno uskliknuo: “Srećan sam zbog svedobne sveudiljnosti ove činidbe!” Na što je pučanstvo eksplodiralo od sreće.

Jedenje bogova

Uoči polaska u rat, ahejski heroji znali su da u jedan mah prinesu svojim bogovima i po stotinu žrtvenih volova. Takva žrtva zvala se “hekatomba” ili “stovolka”, i bila je praćena verskim obredima i narodnim svetkovinama. Slično je bilo i kod nas. Samo što se u međuvremenu smanjio broj volova i bogova, a o herojima i da ne govorimo.

Pečeni vo “Sumrak idola”

Sastojci
1 vo
1 kolac
1 motokultivator

Priprema
Izabrati 5-6 snažnih Srbijanaca  ili 3-4 obična Hercegovca koji će vola sapeti žicom, zaklati ga i nabiti na kolac. Raspaliti vatru nasred glavnog grada svoje države.  Smestiti vola između dve vatre i spojiti ražanj s osovinom motokultivatora. Dok se vo okreće, piti rakiju, pevati patriotske koračnice, grliti druge muškarce i povremeno pucati iz automatskog oružja u prazno nebo. 

Otac Filaret završava već drugu porciju pečenja. Doktor Karadžić mu šeretski namiguje: “Jedite i naješćete se…” (5 Moj. 14, 3). Otac se međutim ne da zbuniti i odmah, preko zalogaja, uzvraća: “Vo neka se pojede onaj dan kad se prinese; i neka ne ostane ništa do jutra, nego da se odmah pojede” (5 Moj. 14, 4). Momo Kapor šarmantno zabacuje glavu i glasno se smeje. Vojislav Koštunica turobno ćuti. Zoran Đinđić se pravi da nije odavde. U jednom trenutku neki civil – koji se svima predstavlja samo kao “Jovica” - primeti da nema Limonova i upita Branu Crnčevića: “Kolega, a gde je Citrus?”.  “Sinovca je nemoguće savladati,” - odgovori Crnčević - “od kad mu je Raša dao da i on opali, eno ga ne skida se s položaja…”  Iz pravca Trebevića dopire potmulo, isprekidano štektanje puškomitraljeza. Milorad Dodik svira “Bumbarov let” na harmonici. Britanski novinar Misha Glenny nespokojno se osvrće oko sebe. Lokalna prevodilica objašnjava da je sve u najboljem redu. Počinje da pada sneg.

(KRAJ)