Srbija i životna sredina
Fogg 01 S

Photo: Milan Živanović/XXZ

Disanje kao luksuz

Ako bi ekološka svest postala osnovna alatka kojom se meri ljubav prema domovini, sigurno je da bi se život građana bitno popravio, a životni vek produžio. Beograd se sve češće nalazi u samom vrhu najzagađenijih gradova na svetu, a problem je najočigledniji tokom zime, kada opasnost može da se primeti i golim okom.

Glavni grad Srbije tokom zimskih dana podseća na scenografiju za film The Fog Johna Carpentera, samo što iz magle ne vrebaju monstrumi, već institucije koje ne funkcionišu i građane ne informišu o tome koliko je stanje ozbiljno, te koje su mere zaštite neophodne.

Kraći životni vek

Ako na internetu pretražujete termin „air quality in belgrade serbia“ na vrhu liste rezultata nalazi se sekcija pod naslovom „Belgrade Air Pollution: Real-time Air Quality Index“, gde trenutno stoji da je kvalitet vazduha na zadovoljavajućem nivou. U zimskom periodu, ali i tokom proleća, to nije slučaj,  kada je vazduh toliko lošeg kvaliteta da je opasan po zdravlje građana. I dok jedni krive one koji se greju na drva i ugalj , te meštane okolnih sela koji „pale njive“, drugi tvrde da su u pitanju stari automobili i još stariji motori koji troše fosilna goriva. Treći pak kažu da problem nastaje usled požara na okolnim deponijama (na primer u Vinči).

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije može da se pročita da zbog zagađenja vazduha u Srbiji godišnje u proseku život izgubi oko 6.600 građana, a procenjuje se da više od pola miliona žitelja Evrope iz istog razloga ima kraći životni vek. Ističe se da loš kvalitet vazduha utiče i na veći broj onih koji boluju od kardio-vaskularnih i bolesti organa za disanje.

O povećanoj zagađenosti vazduha se u medijima slabo govori, posebno od kada je pandemija korona virusa svu pažnju uzela za sebe. Tako su i tokom dana s najlošijim kvalitetom vazduha mogli da se sretnu građani koji u jurnjavi za zdravim životom džogiraju, voze bicikle i dišu punim plućima, usput zaboravljajući da vazduh obično nema ukus i miris. Dok se razvijene države ovim problemom ozbiljno bave, Beograd svake zime pomera granice, pa se neupućenim građanima čini da su beogradska naselja obavijena smogom zapravo romantične vazdušne banje.

U pomenutom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije stoji da bi kvalitet vazduha mogao da se poboljša jedino uz pomoć novih zakona koji bi regulisali korišćenje čistih tehnologija koje umanjuju emisije štetnih gasova, otvoren pristup izvorima obnovljivih energija, smanjenje broja vozila u saobraćaju – u okviru toga bi većina građana trebalo da se okrene gradskom prevozu, biciklima i pešačenju, ukidanje fosilnih goriva, te okretanje solarnoj, hidro i energiji vetra.

Smenjen bez obrazloženja

O problemu zagađenosti vazduha razgovarali smo sa Dejanom Lekićem, koji je od 1999. godine do danas angažovan od strane međunarodnih organizacija (Svetska meteorološka organizacija, FAO, UNEP, UNDP, EC, itd.) na mnogobrojnim projektima u Francuskoj, Kipru, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Svetoj Luciji, Jamajci, Barbadosu, Grenadi, Gvajani, te drugim zemljama. U januaru 2021. godine je bez obrazloženja smenjen sa mesta načelnika za indikatore, izveštavanje i informacioni sistem u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Na pitanje „Da li se zagađenje vazduha u Srbiji pogoršalo poslednjih godina?“ Lekić kaže da „verovatno nije, ali da u to ne možemo biti sigurni“. Dalje objašnjava da su se „međunarodni konsultanti koji su bili angažovani od strane EU delegacije, koja je i donirala stanice i opremu (oko 3 miliona evra), pri postavljanju prvih stanica za automatski monitoring kvaliteta vazduha 2008. godine (u čemu je indirektno učestvovao) vodili metodologijom koja je bila opšte prihvaćena na evropskom nivou. U većim gradovima, posebno tamo gde postoji neka industrija, postavljene su stanice sa analizatorima koji su pratili suspendovane čestice (Particulate matter - PM). Međutim, u periodu 2008 – 2020. godine došlo se do zaključka da praktično na svakoj lokaciji na koju se postavi PM analizator dolazi do merenja povećanih koncetracija PM. Tome je doprinelo i uključivanje građana koji su kroz takozvani građanski monitoring, kućnim, neatestiranim analizatorima, merili visoke vrednosti PM i ta merenje stavili na raspolaganje javnosti“.

„Nakon toga se“, kaže Lekić“, „Došlo do zaključka da je kvalitet vazduha u Srbiji loš u kontinuitetu, budući da u svim urbanim sredinama imamo povišene nivoe PM čestica, a u nekim industrijskim centrima i dodatno zagađenje koje dolazi iz postrojenja sa neadekvatnim prečišćivačima – Smederevo, Bor, Popovac, Beočin, itd“.

Građani trpe cele godine

Čini se da je zagađenje vazduha „zimski problem“, pa mnogi građani veruju da s dolaskom lepšeg vremena mogu da odahnu. Lekić kaže da je to slučaj jedino „u onim sredinama u kojima je osnovni uzrok zagađenja sagorevanje fosilnih goriva u individualnim ložištima (zagrevanje, kuvanje i drugo), odnosno u malim kotlarnicama i toplanama, i tamo se najveće zagađenje detektuje zimi. Kako je saobraćaj jedan od značajnih uzroka zagađenja, taj problem je takođe izražen u većim gradovima – u toku cele godine. Termoenergetski sistem kao i specifične grane industrije su takođe izvori od početka do kraja godine“.

Važno je da se zna, kaže Lekić, da je nedavno „došlo do promene u granicama koje određuju pojedine kategorije kvaliteta vazduha, što je jeftini marketinški potez koji nema nikakvo opravdanje, jer je jedini cilj da građani dobiju bolju sliku neko što ona stvarno jeste. Primera radi, čak i u kategorizaciji koja je primenjena, a zasnovana je na već prevaziđenom indeksu kvaliteta – "Common Air Quality Index", kategorija sa najnižim koncentracijama se na engleskom naziva "Very Low" – u smislu vrlo niskih koncentracija, odnosno niskog zagađenja. Volšebno, naši "eksperti" su tu kategoriju preveli sa "Odličan", te je čak i ljudima koji nemaju nikakva predznanja u ovoj oblasti jasno da je u pitanju neverovatna potreba za manipulacijom i željom da se problemi gurnu pod tepih“.

„U zavisnosti od polutanta, odnosno zagađujuće materije, najveći zagađivači u Srbiji su termoenergetski sektor, industrija, mala i individualna ložišta i saobraćaj“ , kaže Lekić, „Vezu između zdravlja i zagađenja vazduha je u više studija obradila Svetska zdravstvena organizacija i Evropska agencija za životnu sredinu i procene govore da između 5 i 15 hiljada građana u Srbiji prerano umre (premature death) zbog zagađenja vazduha. Ovo je jedan od najgorih rezultata u Evropi i dovoljno govori o opasnostima od zagađenja vazduha“.

Ulaganje u životnu sredinu jedino rešenje

Upitan šta su moguća rešenja, Lekić kaže da je „ulaganje u životnu sredinu jedino rešenje – postavljanje filtera na energetska i industrijska postrojenja, smanjenje upotrebe fosilnih goriva, zamena dotrajalih kotlarnica, poboljšavanje individualnog grejanja i energetske efikasnosti objekata, smanjenje srednje starosti voznog parka, kao i poboljšano upravljanje saobraćajem“, a ističe i da „građanski protesti pomažu u vidljivosti, jer ukazuju na problem koji se koristi u marketinško-političke svrhe, a to je besmisleno jer se radi o zdravlju građana. Potrebno je postići nacionalni konsenzus o pitanjima zaštite životne sredine i naterati donosioce odluka, koji tvrde da je ovo pitanje politizovano, da zapravo sami prestanu da politizuju dobrobit građana korišćenjem ovih pitanja u kontekstu lične promocije“.

Mnogo je onih koji se poslednjih godina u želji da saznaju da li smeju da izađu napolje, ili da otvore prozor, okreću različitim aplikacijama. Lekić je prvu verziju svoje aplikacije za online prikaz kvaliteta vazduha razvio 2010. godine i bila je dostupna na portalu Agencije za zaštitu životne sredine.

Verzija koja je građanima sada na raspolaganju ima za cilj da približi temu širokoj publici, prikazujući koncentracije pet zagađujućih materija (PM2,5, PM10, SO2, NO2, O3) u realnom vremenu, na više od 150 lokacija u Srbiji, sa stanica koje su u državnom ili u vlasništvu građana. Kvalitet vazduha se rangira prema Evropskom indeksu kvaliteta vazduha koji koristi Evropska agencija za životnu sredinu i koji je široko prihvaćen. Istovremeno, aplikacija xEco Vazduh (xEco - eXtreme ECOlogy) u realnom vremenu poredi koncentracije polutanata  sa propisanim graničnim vrednostima koje definišu zakonodavni akti Republike Srbije, odnosno sa preporučenim graničnim vrednostima Svetske zdravstvene organizacije.

xEco Vazduh – nova aplikacija

Lekić kaže da je aplikacija xEco Vazduh unikatna, jer daje sveobuhvatni prikaz i pojednostavljuje shvatanje kompleksnosti problema, te otvara mogućnost za uključivanje širokih društvenih slojeva kao sredstva pritiska na organe uprave da najzad preduzmu nešto u ovom kontekstu. Aplikacija takođe omogućava prikaz istorijskih podataka, kako u tekućoj godini, tako i za prethodne tri godine, čime se dodatno daje uvid u kontinuitet kršenja zakona, odnosno nečinjenja nadležnih organa.

Aplikacija xEco vazduh je dostupna online, i može da se instalira na desktop Windows računare, ukoliko se adresa https://xeco.info/xeco/vazduh/ otvori u Microsoft Edge ili Google Chrome pregledaču, nakon čega se u desnom delu adresnog polja pojavljuje prečica za instaliranje. Za ljubitelje mobilnih aplikacija tu je verzija  za Android.

Magla u Beogradu odavno nije romantični spektakl za ljubitelje horora, već otrovni oblak zaštićen ćutanjem onih koji su odgovorni. Građani koji se informišu preko tradicionalnih medija ne znaju koje su posledice, i da li se otrovni vazduh uvlači i kroz prozore, posebno one starije koji ne dihtuju dobro. Vetrenje zagušljivih prostorija postalo je potpuno besmisleno, a i košava sve češće zabušava. Možda se i ona preselila u Nemačku, ili neku drugu naprednu zemlju, u potrazi za boljim ružama vetrova.

*Tekst prenosimo s portala Glavne

Oceni 5