Disco killing by Mirzino jato

MIRZINO JATO – Šećer i med (RTB)

Domaća zabavno-jadno-muzička produkcija svakog dana naivnom slušaocu postavlja zamke i priređuje mu neprijatna iznenađenja. Taman kad pomislite da ste čuli nešto što je loše, toliko loše da vam se spava, da vas boli glava ili da skačete sa dvanaestog sprata - taman kad odahnete i kažete ''valjda je gotovo!'', naši pevači, pevačice, kompozitori i tekstopisci vas uhvate na prepad, ovako, usred noći, u mraku, i tutnu vam u ruke novu ploču i vi, kao hipnotisani, ne možete da odolite, prilazite gramofonu i puštate... i on svira... tiha muzika ječi i u glavi vam zveči, i neutronska bomba i zvuci iz svemira i jutro stiže još ste na ničijoj zemlji, budni, opasani, raskolačenih očiju gledate u nebo. Kao kroz maglu shvatate da je ono ''loše'' što ste juče čuli bilo ''sjajno'' za ovo od danas i da budućnost baš nije izgledna.

Šta je pisac hteo da kaže? Ni pisac ne zna. Slušao je album Mirzinog jata i permanentno, apsolutno, konačno, neopozivo, definitivno, konačno, jasno i glasno kaže da ne zna za sebe. Jer, ovakvu kombinaciju nehumanog i stupidnog još nisam čuo. Gde god se okreneš - taj glas iz bureta, gde god da pobegneš - te vriskave ženske koje cvrkuću kao vrapci u martu mesecu, gde god da potražiš utočište - ti Boney M gudači koji na temu Raspućin sviraju li sviraju, zezanju nikad kraja! Kompozitor, inače vođa grupe Divlje jagode, Sead Lipovača, trebalo bi posle ovakve ploče da podnese ostavku, da javno obeća naciji da više neće komponovati nikad, da ode u beli svet i poštedi nas tema u kojima i besmisao gubi smisao!

Sead Lipovača je odgovoran za aranžmane koji su, ruku na srce, najblaže rečeno, toliko providni i predvidljivi i toliko pod uticajem dragih Воnеу M, ili još bolje ''Monеу B'' da svaki obzir prestaje - to već nije nikakva muzička krađa ili sličnost, to je Xerox kopija, gde ni original baš nije uzbudljiv i efektan. Usred svog ludila koje vlada na ploči - lepo opisanog u pesmi simboličnog naslova Opšti haos - ima i duhovitih trenutaka koje samo S. Lipovača može da kreira: tako se čuveni rif Supertrampa, na električnom klaviru, kao uvod u Logical Song, ovde kombinuje s gudačima a la Raspućin i konačan efekat je - disko muzika kakvu bi car Ivan Grozni obožavao! Šećer i med u finalnom bilansu nije ni slatka, ni saharinska ploča. Ovo je album za čije postojanje opravdanja nema, koju ne treba primiti ni na poklon. Da kupite ploču? Naravno - ako želite da saznate šta je to disco killing?

*Objavljeno u "Džuboksu" broj 80, januara 1980. godine

(NASTAVIĆE SE)