Divno za oko, teško za gledanje

Serije

The Lost Flowers of Alice Hart (mini-serija, 2023)

Jedna od najkvalitetnijih novijih serija dolazi nam iz Australije, sa Sigourney Weaver u glavnoj ulozi. Snimljena prema istoimenom romanu, ova serija briljira u svakom aspektu, počev od scenarija, režije i glume, do kostima, muzike i produkcije. Kako je nastala u jedinstvenom okruženju, ruralnim delovima Australije koji ne krase tako često naše male ekrane, pravo je uživanje gledati svaki kadar, svu tu prirodu i nacionalne parkove, te nasleđe Aboridžina kojem današnji Australijanci pokušavaju da odaju počast.

U kontrastu, a ponekad čak i u neslućenom skladu sa tom fantastičnom prirodom nalaze se junaci i njihova priroda i nasleđe. The Lost Flowers of Alice Hart je turobna priča – divna za oko, a teška za gledanje – priča o fizičkom i psihičkom zlostavljanju i njihovim posledicama, priča o nasilju koje se prenosi kroz generacije i borbi koja na ovaj ili onaj način takođe godinama traje.

Alice Hart je devojčica čiji otac zlostavlja i njenu majku i nju. Kada nije zverski brutalan, onda je pun (samo)sažaljenja, brige i kajanja. Zbog takvih emocionalnih amplituda izuzetno je teško apelovati na zdrav razum osobe. Jedino što preostaje je ili rezanje u korenu ili putovanje na rolerkosteru tih emocija, sve do konačnog uništenja. Ova serija nam pokazuje kako se različite generacije žena nose sa posledicama nasilja i kakve ono traume i posledice izaziva. Počev od toga da nasilje proizvodi nasilje, što fizičko što emocionalno, do potrebe za kontrolom, begom, suočavanjem, a najčešće ponavljanjem obrazaca putem ulaska u novi zlostavljački odnos.

Heartstopper (druga sezona, 2023)

Ni druga sezona nas nije izneverila.

Serije kao što je Heartstopper pre samo deset godina ne bi bile moguće, delom zato što se smatralo da ih niko ne bi gledao, ali najviše zbog toga što ljubav između gejeva na televiziji jednostavno nije mogla da dobije mesto.

Serija Will & Grace je na primer imala ogroman uticaj na stavove ljudi prema gej zajednici, ali mnogi nemaju pojma kako se tog vremena seća Sean Hayes koji je igrao Jacka: „To je bilo strašno. Dobijali smo pretnje smrću, ljudi su mogli da pronađu moju adresu, i imao sam ulogu gej lika u popularnoj seriji. Bio sam prestravljen. Nisam želeo da budem aktivista, niti sam imao snage niti hrabrosti u tim godinama da pričam u ime gej zajednice“. U seriji nije bilo nijednog poljupca između osoba istog pola.

Film

They Cloned Tyrone (2023)

Klonovi nas okupiraju još od ovce Doli. Ulaze nam u misli, ali i u druge prostore – recimo film. Zgodno se pakuju u svaku temu, pa priča o socijalnoj nepravdi odlično funkcioniše kad se u sve umeša nekoliko ljudskih replika.

Reditelj Juel Taylor je napravio finu mešavinu smešnih i ozbiljnih stvari. U pitanju je njegov debitantski film They Cloned Tyrone, priča o teorijama zavere koja se od uobičajenih razlikuje po tome što je svaka luda zamisao potpuno istinita. Mnogo je onih koji po društvenim mrežama drhte pri samoj pomisli da neko može da kontroliše misli inače „slobodnih“ građana. Potpuno preuzimanje uma i dela se ne bi mnogo razlikovalo od stvarnosti, ali smo se uljuljkali u ovaj privid izbora, pa ne damo nikome da nas dira.

They Cloned Tyrone se igra granicama između izmišljenog i stvarnog, vrlo uspešno. Ponekad podseća na neke klasike, na primer Shaft (1971). Ponekad liči na ono što svaki dan slušamo u gradskom prevozu. Tera nas da se zapitamo da li baš u svakom od nas čuči neki zabrinuti građanin, spreman da poveruje u svaku priču koja mu odgovara.

Le bleu du caftan – The Blue Caftan (2023)

U tradicionalnoj šivaćoj radionici usred Maroka Halim (Saleh Bakri) šije. Sasvim je sigurno da mu je ljubav prema poslu sačuvala zdrav razum, jer se želja lako guši mekanim tkaninama (doduše privremeno). Film počinje sasvim obično – šake se izvlače iz plavog kaftana, upućuju nas ka licu s brkovima. Jasno nam je da je muškarac kojeg vidimo krojač – nosi santimetar oko vrata kao medalju. Ulazimo u samo srce krojačke radnje, svetlost se premešta iz scene u scenu – glavna glumica.

Prvo što čujemo je ime: „Halime!“, zove ga ženski glas iz pozadine. Krojač ulazi u drugu prostoriju, pa on i vlasnica glasa - Mina (LubnaAzabal) - posmatraju nešto, reklo bi se vrlo važno. Onda vidimo još jedan skup prstiju, krojačkih – šegrt uči posao. Youssef (AyoubMissioui) je mlad I zgodan. Gaji veliku strast prema koncu – njegova pojava na početku izgleda kao nagoveštaj propasti lažnog života, ali će se do kraja filma pretvoriti u nešto drugo.

Više čitajte ovde.

Luxembourg, Luxembourg (2022)

Ovaj ukrajinski film delimično je baziran na ličnoj priči reditelja. Antonio Lukich, sin Ukrajinke i Jugoslovena, donosi toplu, bolnu i duhovitu priču o braći blizancima koji samo fizički liče. Dok je jedan sklon rizičnom ponašanju i avanturama, neodgovoran i bahat, drugi je sušta suprotnost. Miran je, porodičan čovek, brižan i odgovoran, a i važnije od svega  - policajac. Čak i izborom zanimanja pokazuje da želi što više da se udalji od oca, sitnog kriminalca i prevaranta koji je svoju decu napustio. Razmišljajući o odsutnoj očinskoj figuri, jedan brat je idealizuje trudeći se da postane kao on, dok drugi teži da postane njena sušta suprotnost.

Kada im jave da im je otac na samrti u bolnici u Luksemburgu, braća odlaze na odlučujuće putovanje, ono koje će ih navesti na to da se ponovo preispitaju, da utvrde svoje prioritete i, konačno, raskrste ili se pomire sa ocem koji ih je definisao svojim odsustvom. Ta dualnost oličena u blizancima oslikava ono unutrašnje stanje koje se kreće između dve krajnosti, u potrazi za ravnotežom i prihvatanjem. Iako obrađuje teške teme, Luxembourg, Luxembourg je pitka komedija koja uspeva da razgali, nasmeje i rasplače.

Knjige

Kazuo Ishiguro „Ne daj mi nikada da odem“

Neke knjige nas puste u sebe, otvore vrata kao od šale. Uživamo u svetovima o kojima do malo pre ništa nismo znali, pa posle mislimo o njima. Čak i kad prođu, prebolevamo krajeve, posebno one koji su na prvi pogled sasvim obični. Ne daj mi nikada da odem je taj svet, posebno ako osećamo da smo nešto izgubili. A ne sećamo se šta.

Muzika

Taylor Bickett – IDIOT!

Mlade kantautorske nade američke indie scene nastavljaju da oduševljavaju, pa je tako Taylor Bicket, poznata po singlu Quarter Life Crisis, objavila novu, jednako dobru i introspektivnu pesmu.

The National – Deep End (Paul's In Pieces)

Nakon skoro šest meseci od poslednjeg albuma First Two Pages of Frankenstein, The National su nas iznenadili novim albumom pod nazivom Laugh Tack, koji je podjednako, ako ne i više melanholičan od prethodnog. Svakako predstavlja njegov nastavak, a članovi benda ove albume vide kao rođake.

Nostalgija

The Piano (1993)

Važna priča i fenomenalna Holly Hunter. Obavezno!

Horor

Talk to Me (2023)

Australijski horor film Talk to Me  je najnovija strašna priča koja nas okupira. U pitanju je debitantski film iza kojeg stoje Danny i Michael Philippou, poznati po YouTube serijalu RakaRaka. Za svoj prvi dugometražni film su izabrali duhove, nesrećne duše koje lutaju okolo.

Film je, kao uostalom i mnoge druge strašne priče, pripovest o traumi – za sedamnaestogodišnju Miu (Sophie Wilde) gubitak majke je slom – retko se kad život zaustavi kao kad izgubimo nekoga bez koga je sutra nezamislivo. Uteha se traži u prijateljima – ma koliko da pati, čovek se obično trudi da živi dalje. Za tinejdžere to znači mnogo žurki i drugih zabavnih stvari.

Više čitajte ovde.

Dokumentarni film

She Chef (2023)

U okviru festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma Sedam veličanstvenih prikazan je film She Chef rediteljskog dua Melanie Liebheit i Gereona Wetzela. Pratimo razvojni put Agnes Karrasch, školovane ugostiteljke koja sanja o tome da postane „top chef“. Da bi bila vrhunska kuvarica, potrebno je da pređe dosta prepreka, stažiranja, usavršavanja i stalnog učenja i unapređivanja

Dok žene većinski kuvaju kod kuće, u tzv. „privatnoj sferi“ koja je vekovima rezervisana za njih i njihov neplaćeni rad, u vrhunskom kulinarstvu dominiraju muškarci. Agnes treba i u takvom okruženju da se snađe, no kako ona pripada mlađoj generaciji, lakše se uklapa u svaku sredinu i pušta da njena dela i vredan rad govore sami za sebe. Zato u ovom filmu nema velikih parola i zaključaka, samo ljudskih priča i sudbina koje se ukrštaju, rastaju i sa sobom nas vode na nezaboravno putovanje – od Austrije, preko Nemačke, Španije... sve do Farskih ostrva.

Više čitajte ovde.

In the Realms of the Unreal (2004)

Henry Darger je bio ono što nazivamo jezivim čovekom, ali njegova posvećenost jednoj priči je fascinantna. I uznemirujuća.

Kratki film

Strange Company (2017)

Žanrovi su odlično pomešani – i više od toga. Reditelj i scenarista WestonCurrie spaja nespojivo, a rezultat je kontroverzni film koji traje samo 13 minuta.

Video igre

Besplatna igra: Snađite se u službi za hitne pozive

Epic Games Store svake nedelje nudi novu besplatnu igru, a ovog puta je to 911 Operator. Zainteresovani će moći da je besplatno preuzmu sve do 21. septembra, kada nas očekuje neki novi naslov (možda i više).

911 Operator nudi nešto zanimljivo – priliku da razumemo koliko je teško onima koji odgovaraju na pozive žrtava kojima je potrebna pomoć. Igrač dobija priliku da komunicira s građanima koji su u nevolji, a važno je da reaguje na odgovarajući način – da da uputstva, savete, poveže potencijalnu žrtvu s policijom, vatrogascima ili drugom službom. Važno je i da razlikuje prave od lažnih poziva, kako ne bi gubio vreme i uskratio pomoć onima koji su stvarno u opasnosti.

Ljubitelji igara koje traže snalažljivost, ali i oni koji vole da se javljaju na telefon, će se sigurno obradovati, a solidne ocene obećavaju fino iskustvo. Epic garantuje zabavu, pa je igra besplatna – 911 Operator inače košta oko 14 evra.

*Kontrapreporuke

65 (2023)

Ovo je velika muka čak i za ljubitelje dinosaurusa. Ne pomaže ni Adam Driver.