Iz Lukovićeve arhive: Knjiga „Ćorava kutija“ u nastavcima (17)
Mlsso 01 S

Konačni odlazak: Slobodan i Mirjana Milošević

Photo: Matija Koković

Dnevnici Mirjane Marković: Hladna tropska jutra

Mladi vođa sa suncem u kosi: Slobodan MiloševićErotsko obećanje ministra bez brojila Mihalja Brace Kertesa da će "proterati hohštaplere, prekupce, nakupce, dilere & idiote koji su oteli novac Srbiji" toliko je uplašilo drugaricu Lily Milanović da se pomenuta urednica Informativno-erotskog programa TV Strujomer u četvrtak uveče, negde oko ponoći, pred elektrificiranim gledaocima pojavila ošišana do vekovnog ognjišta. Ovaj nezapamćeni pokolj odmah je iskoristila gđica ministarka Milivoje Pavlović da oštro upozori na opasnost od frizerskog genocida koji se Srpkinjama sprema svaki put kad na glavu stave haubu & uključe električne škare (Thursday, 15. srpnja; TV Vučelić/Sokolovitj; "Dnevnik 2001"; 23,59).

Kako bi izbegla svaku vrstu zasede u obliku minobacačkih papilotni, drugarica Lily odmah je priznala katodnom pučanstvu da je ona tek jedna od žrtava dlakavog obračuna iza kojeg stoje strane sile, namerne da je diskredituju u njenim električnim slobodama po najvišim cenama struje. Kad je sa sebe skinula krst časni & periku od đavolje kože, gđa Milanović - ukusno obučena u maskirnu haljinicu sa dva šlema umesto brushaltera - objavila je vijest tek prispelu s telexa: Fudbalski klub "Priština" koji je ispao iz Prve, Druge, Treće & Devete lige, zahteva da se vrati u Prvu 'B' ligu jer je reč o kolektivu koji osim za bavljenje sportom mladih Albanaca, animira & tisuće Rugovinih navijača koji su u mogućnosti da samo na utakmicama njihovog kluba svojim brojem, navijanjem & prkosom, & to u centru Prištine, pokažu da srpstvo & Srbi, uprkos svim pritiscima & proganjanjima neće napustiti svetu fudbalsku zemlju Kosmet.

Kad se pogrešno učinilo da je dvofazna supruga Dragoljuba Milanovića spremna da se na licu mjesta svuče & obuče omiljeni crno-crveni albanski dres sa troglavim orlom koji u kljunu nosi Živorada Igića, stigao je nastavak priopćenja u kojem se kliče da je "FK Prishtina, posebno u poslednjih šest vekova, postao jedan od najznačajnijih polnih faktora destabilizacije na Kosovu & Metohiji & vjesnik nagoveštaja glede erekcije boljeg sexualnog položaja napatjenog srpskog naroda u Pokrajini bez autonomije". Dok joj je perika ubrzano disala & nervozno se njihala od primisli na mlade Srbe koji u šubarama & kopačkama brane vekovno sportsko ognjište, gda Lili jedva je, primalnim krikom marxističke dokolice, uspela da izrekne sledeće upozorenje prije nego što se onesvesti & završi medu stativama: "Prelazak 'Prishtine' u niži rang takmičenja naveo bi vodu & struju na električni mlin za kavu šiptarskih separatista, jer bi se, u tom ofsajd-slučaju, mnogi mladi Albanci sa Kosmeta pridružili ogromnoj reci fudbalskih Srba koji su šansu da dokažu svoj talenat za slobodan udarac & faul potražili u pustom & belosvetskom inozemstvu, daleko od još neutvrđenih srpskih granica. Trećim rečima, Kosmet će neminovno postati sportska zemlja sa najstarijim fudbalskim življem, jer će mladi Albanci & Tajvanci pohrliti u druge vodene sredine u kojima se mogu električno priključiti & afirmisati".

Na reakcije nije trebalo dugo čekati: več u idućoj informativnoj emisiji "Dnevnik 2002", javila se grupa fudbalskih Srba iz Bocvane, zahtevajući da igraju u Sedmoj 'W' ligi, jer im je to jedini način da "očuvaju duhovno jedinstvo & obrane ognjište usred džungle, u kojoj su njihovi preci obitavali & redovno pratili satelitski program TV Vučelić & Sokolovitj. U slučaju da Fudbalski savez Bocvane odbije njihov zahtev, Srbima u dresovima ne preostaje ništa drugo sem da između tropskog rastinja naslažu balvane, pozovu Mihaly Kertesa & sa crno-belom 'kašikarom' svijetu pokažu da su uvijek bili za mir glede nezasluženih & nepravednih sankcija".

Protiv nezasluženih & nepravednih sankcija: Autor 'Ćorave kutije' spreman za ledeno-vrela jutra

Za one časne građane koji su već mesecima infuzijom priključeni na auto-dnevnike Mirjane Marković, fudbalska drama o prisilnom iseljavanju "Prishtine" nije bila iznenađenje. Svaki sportski Srbin, željan navijanja za "Fljamurtari", mogao je - ako je htio - da u lascivnim rečima dr Mire otkrije & fokusira svoju športsku budućnost. O tome govori & lični zahtev drugarice Marković da se "Ćorava kutija" priveže za njeno brojilo & da se kroz naizmenično kolo dedinjske struje već u ovom broju mobilišu njeni dnevnici za nedjelju pred nama.

Nemoćna da se suprotstavi vaninstitucionalnom erotskom pritisku Mirinog plastičnog cvijeta u kosi, "Ćorava kutija" je primorana da ustukne & dragovoljno ustupi sledeći prostor drugarici Marković, koja se - valja reći - unaprijed odrekla deviznog honorara, poklanjajući isti u Fond Ljiljane Milanović za pomoć trajno ošišanim žrtavama na teritorijama pod vlašću Slobodanke Gruden. Dnevnike gđe Milošević objavljujemo u celini, kako je naređeno; jedino su datumi & text redakcijski, što je prethodno pregledala & odobrila gđica Milivoje Pavlović ushićeno uverena da je ovo pravi način da se istina o Srbiji probije do svake kosovske aut-linije.

Tko je drugarici Miri okrenuo kolica: Kratke i oštre kiše traže krivca

19. JULI: U nekim drugim okolnostima, u nekom drugom "Vremenu", ovo su bili divni, tajanstveni dani: iščekivala sam februar, kratke & oštre kiše, prve tople večeri, pokretala sam rane, dirljivo uznemirujuće razgovore o aboliciji zimskog raspusta. A sada, & sama pomisao na januarsku žegu & hladni avgustovski dan, pokreću u meni partijski mehanizam neodređenog bola do krika: kao da su sve dimenzije Stevana Mirkovića suspendovane za potrebe tekućeg, aktuelnog dana, dinarskdog tereta koji on nosi. Ako se izuzme nekoliko ratova, tim vedrim danom već nekoliko minuta dominira borba protiv kriminala. Taj kriminal protiv borbe, na startu veoma odlično primljen na Televiziji, nalazi se sada u smrtnoj opasnosti da bude degradiran senzacionalističkim, malograđanskim & često, nekako erotskim tretmanom u velikom delu štampe koju ne kontrolira moj muž. Kad bih ja bila ministarka za priopćavanje & kad bih se ja zvala Milivojka Pavlović, držala bih 24 časa dnevno & noćno sastanke sa glavnim urednicima sa levice & desnice & centra & sa strane, jer je kriminal protiv borbe u zajedničkom interesu svih normanih & poštenih ljudi u koje, razume se, spadaju dr Radoman Božović & Baja mali Knindža. U tom besmislu moraju se sačuvati ozbiljnost funkcije mog supruga & naših malih socijalista, Ivice & Marice.

23. JULI: Nikad nisam imala naročito razumevanje za predsednike koji vole da se fotografišu u toplesu, osim ako nisu glumice & pevačice. Nekako sam sa ljubavnim zrenjem & podozrenjem gledala & tuđe muškarce koji imaju tu polnu sklonost, čak & kad su predsednici & pjevači. Potreba za fotografisanjem mi je nekako muška, odnosno ženska. Sasvim je šarmantna uz neke časne profesije, kao što su štrajkači glađu, predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta & Smilja Avramov.

Ali mi nije dovoljno uzbudljiva ni uz jednu mušku predsedničku profesiju, ni uz jednu socijalističku osovinu & osobinu. Nemam poverenje u muškarce u javnom & tajnom životu sa sklonošću ka foto-diktaturi. Nikad ne bih poverila takvom predsedniku da brine o aboliciji, širenju & skupljanju istine, nabavci brašna & lekova, Slobodanki Gruden, otkupu gloginja... a lično ne bih mogla da računam na njegovo razumevanje glede zajedničkog rada na goblenima, na njegovu podršku u kuhinji, na njegov poznat smisao za humor — osim ako se taj humor ne bi televizijski snimio & prikazao uveče u "Dnevniku" nesrećne Lily Milanović.

Da li su ovde držali nesrećnu robinju Isauru: Pitanje koje danima muči Mirjanu M.

29. JULI: U vrelo martovsko popodne, izmedu devet ujutru & jedanaest noću, putovala sam brodom za Suboticu. Od pet popodne do deset uveče provela sam na sastanku Opštinskog odbora SK PJ za Segedin. A onda sam se sledećih 35 sati balonom vraćala za Beograd. Noć je bila vrela, ali ne tako vrela kako mi se učinilo; u stvari, noć je bila hladna, ali manje vrela nego popodne. Da budem sasvim precizna: noć je bila umereno tropska, s naglim ledenim zahlađenjima.

Jedanaest sati sam potrošila na tom sastanku u Budimpešti. Između ostalog, da bih predstavnike građana mešovitog polnog sustava ubedila kako erotska oskudica provocira nelegalnu kompenzaciju: u nedostatku Dačića, ispod ruke se nabavlja Perčević; nestašica Radmila Bogdanovića odmah izaziva trampu Zorana Sokolovitja; u odsustvu 7. jula slavi se Ivandan. Srećom po period kroz koji mi danas prolazimo u Srbiji & Jugoslaviji & Evropi, klasični simptomi prvobitne bračne akumulacije & njihova reinkarnacija objedinjuju & reprodukuju društvenu patologiju za koju, hvala Svevišnjem Marxu & Engelsu, nisu neophodna pravila igre.

Po dolasku u Beograd iz Pečuja, primetila sam da je septembarsko julsko jutro neobično sveže za zimsko doba godine. Jutro je bilo toplo, ali manje vrelo nego što bi se očekivalo u martu.

U zimskoj bašti dr Mirjane Marković:  Viseća salata raskalašnog vegeterijanstva

36. JULI: Protiče opšti narodni raspust & sve je ostalo isto: imamo novu, kao iz kutije svežu Jugoslaviju; imamo stari društveni sistem u kojem nema bogatih & siromašnih građana, već smo u štrajku glađu svi jednaki pred predsednikom. Većina stanovništva za vreme prinudnih odmora izležava se po ulicama & autobusima, dok gradonačelnica meni piše pjesme & traži da se lišim telohranitelja. U vrelo januarsko pre podne, izmedu šest ujutru & devet uveče, sedim u bašti & čekam da se muž vrati s posla. Spremila sam mu iznenađenje: abolirala sam ga od pranja sudova. Sumnjam da sujetni ljudi mogu da osećaju solidarnost & ljubav.

44. JULI: U vrelo novembarsko pre podne, izmedu osam & devet uveče, koristim priliku da se odmorim. Gledam TV seriju "Robinja Isaura" & sećam se koliko je individualnih drama inspirisalo Balzaka & Zolu, koji su pišući o zelenašima, dilerima, "Dafiment" banci, prostitutkama, paravojnim jedinicama, korumpiranim činovnicima, bespomoćnim "običnim ljudima" - u stvari postali hroničari perioda domaćeg kapitalizma. Pre svega, naš kapitalizam se nama događa drugi put. Jednom smo ga već imali. Trajao je kratko, doduše, ali je došao kao fudbalski rezultat prethodnog, robovlasničkog razvoja društva. Ovoga puta, robovlasništvo uvodimo dekretom. Nestašni povetarac, neuobičajen za maj mesec, igra se mojim cvetom & postavlja tajanstveno pitanje: da li su ti & takvih deset sati u društvu robinje Isaure u mom životu imali smisla.

Mirjana Marković: Baloni u meni pokreću švajcarski mehanizam neodređenog bola do Isaure & natrag

87. JULI: U zimogrožljivo junsko veče, izmedu dva & tri ujutru, šetam zimskom baštom zajedno sa svojom porodicom. Deca mi kažu: "Napiši, mama" & ja, zaista, nemam srca da ih odbijem. U nekim drugim mogućnostima, nekoj drugoj "Ćoravoj kutiji", ovo su bili odvratni, misteriozni dani - iščekivala sam Dubrovnik, pokretala uznemirujuće razgovore o Istri, lignjama, "postupu" & Sarajevu. A sada, sama pomisao na devizni pljusak & topli decembarski dan, pokreću u meni švajcarski mehanizam neodređenog bola do Isaure & natrag.

99. JULI: U tropsko oktobarsko popodne, izmedu šest ujutru & deset uveče, putujem autobusom 56e za Petlovo brdo. Noć je bila vrela & slana, ali manje ukusna nego popodne. Vraćajući se kasno ujutru kući, pitala sam se: gleda li moj muž "Robinju Isauru" & šta misli da u vezi s tim preduzme. Baš me veseli da čujem njegov izveštaj.

101. JULI: Ovo što sam napisala za "Ćoravu kutiju" smatram ogromnim doprinosom otklanjanju zablude da su vrela jutra posledica hladnih zima. Mada, razume se, ne potcenjujem značaj većih temperaturnih razlika. Naprotiv. Pridajem im veliki značaj. A možda će se, tko zna, sve pokazati kao grdna historijska zabluda glede nepravednih & nezasluženih sankcija u "Vreme" kad su jutra tako vrela da se bez bunde ne može na skijanje.

* Tekst originalno objavljen u nedeljniku „Vreme“ 19. jula 1993.

Oceni 5