Od prvog do osmog i nazad

Dnevnik izgubljenog dostojanstva

Mizzoginija 01 B
Atributi nisu bili ni pod grudnjakom, nisam ga tad nosila. Imala sam, dobro se sjećam, bratovu sivu majicu na sebi, toliko veću od mog broja da ne znam kako je Tarik P. ispod nje uočio atribute. Ali jeste. Jer ih je gledao i tražio. Jer se potrudio da ih nađe. Jer je to, mada je u tom trenutku bio dečko moje najbolje prijateljice, sasvim okej i razigrano i drugarski: objektivizirati tu blesavu Lamiju koja ima sise, a neće da ih pokaže. Zasad. Jer nije Tarik P. pitao zašto ih ne pokažeš, pitao je kad ćeš, jer je znao, valjda, da će doći trenutak kad ću ipak prepoznati da je Bog sise dao da se pokazuju razigranim partnerima naših drugarica ili bilo kome drugom. Kad nešto imaš, to i pokaži. Osim ako je to nešto svijest, ako je to nešto ljutnja, ako je to nešto protest.

Natrag na tekst

Komentari

Eh Lamija

Nije valjda sve tako lose, depresivno, i traumaticno izmedju nas i vas? Zar nije sve do izbora? Zar niste vi one koje biraju? Zar u toku udvaracko- nadmetacke igre nema opomena, crvenih zastava ili upozoravajucih znakova? Zar nije i u dobrom i losem? Zar nismo samo ja i ti, a ne ja i ti i tvoje primitivno pleme i njegovi obicaji? Ljubav ima rok trajanja, mozda? Zar ima neko ko veruje u jednakost vatre i vode?
dino.G 12.03.2018, 09:50:06


Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar