Poezija bunta i otpora
Feer 03 S

Photo: Pinterest

Dobro jutro, noćna Sorabijo

Dobro jutro, Sorabijo, i laka ti noć, zemljo pogreba,
bezakonja, inata, zemljo živih legendi sa mrtvog asfalta,
opštenarodnih junaka pljačke, laganja i pornografije rata!
O zemljo medijskih zvezda, finih umetnika likvidiranja,
reketiranja, munjevitog bogaćenja i brzog iskakanja
iz prigradskog polumraka i najdubljeg seoskog blata,
mogu li reći da u tebi vlada potpuno suverena pomrčina?
Ili su sve to samo magluštine, fantomi i čudna pričina?
Dobro jutro, Sorabijo, laku noć, mutna zemljo paranoje,
u tebi se živo belasaju samo silikonske grudi pevačica.
U tebi nam bankovni računi sahnu kao letnji potoci
a hartije novčanica postaju lišće po kojem kaki ptica.
O zemljo gde se tobože ne zna šta su beda, strah i poroci,
dobro ti jutro, laku noć, iako zvanična usta našu ponoć
svečano proglašavaju podnevom ili vedrim jutrom,
iako nam kraj nazivaju početkom a uništavanje ljudi
imenuju obnovom ruševina i podmlađivanjem mostova.
Da, vičimo, vrečimo sa ekrana: ovo je sorapski raj!
Ponavljajmo u horu: još i još i još, daj nam danas!
I još i još nam produžite ovu divnu noćnu moru!
I samo spavajmo, mi u sebe izgnani, mi ućutkani,
spavajmo, sanjajmo bolje sutra i neka nas opkoljava
želiranje ambicija vlastodržaca, ljigavaca i brbljivaca,
klimoglavaca, oralnih manipulatora i dežurnih vibratora,
policajaca, likvidatora, TV zabavljača i državnih pajaca.
Na kongresu pilećih mozgova jednoglasno je odlučeno:
košava će uspešno da duva, stvarnost je ružičasta
kao ideologija i dupence tuste bebe rođene u julu.
Snažna Evroazija je sa nama najdrevnijim Sorabima
kao i milioni pekinezera, baba vračara i burazera
dovedenih sa koca i skinutih sa omašćenog konopca.
Blede šnite parizera što leže isečene u samoposlugama
takođe podržavaju našu borbu za tamničku slobodu.
Da, svi ćemo jesti korenje u elitnim klubovima.
Da, klonirani od crne mame i namrgođenog tate.
Da, pustićemo ih da nam do kraja zaprže čorbu.
Glasno ćemo tvrditi da reke teku prema izvoru.
Uopšte nam nisu potrebni ni hrana ni plate.
Neka nam redovno uzimaju krvarinu i globu,
neka nas svake godine radosno šalju u ratove.
To je dobro za otadžbinu i debele ministarske vratove,
za veprolike predsednike i narodne predstavnike.
"Ovaj narod je ginuti sviko", snalazićemo se
kao skliske jegulje kada putuju ka mrestilištu!
Ješćemo gloginje, grišćemo koru, stezati kaiševe,
živećemo od etnički čistog vazduha i vode.
Slepari neka nas tove samo lepim obećanjima.
Kolektivno smo slobodni a lično dobrovoljni robijaši.
Zato i slavimo požarni par ljupkih palikuća
i sve optimističke nosilje i mućkove slobode.
Zato tapšemo kiretaži savesti i ispiračima mozgova,
vatrogascima koji vole da žare i pale i šire požare
a mnoge ljude ostavljaju bez krova, kuća i života.
Dobro jutro Sorabijo, laku noć, masturbacijo
među šljivama, sednico upravnih odbora
poniklih na njivama, felacijo vlažnih tišina!
Da, želim ti dobro i srećno jutro, a hoće li opet biti
lirskog prosipanja krvi kupina, jagoda i malina?
Čuveni guslari i proročice, hoće li opet biti kokanja,
epskog seksa u režiji proračunatog kockara i grobara?
Laka vam zemlja, iskorenjeni naši korenjaši, pendrekaši,
neuzemljeni kablovi, slobodni atomi, radikali,
domaća salato i ti, tuđozemče, zeleni radiču!
O glasnogovornici, pomalo krvoločni komedijaši,
o šašavi majstori šašoljenja, proganjani gonioci,
o vlasnici naroda i recitatori narodnih poslovica
i vi dvorske lude, etnocentrični bljutavi smehotvorci,
kad ćemo se već jednom vratiti u devetnaesti vek?
Kad ćemo opet da sviramo u frule na domaćim pašnjacima?
O domaćinski tipovi, kad ćemo da blejimo u šarena vrata,
mi zadrigli plazmodijumi istog nacionalnog porekla,
mi deca iste krvi, istog tla, mi što bla, bla, bla pretimo
i vičemo: živelo naše korenjaštvo jer ono je dublje
od svega čime nam neprijatelji paraju nagluve uši,
čime nas zasipaju sa stranih televizija i radio stanica?
Samo ono čini jedinstvenom našu nacionalnu suštinu!
O dobro jutro, Sorabijo, laku noć ejakulacijo slobode,
ti savršena suverenosti među porobljenim narodima,
ti jedina masna istino među elektronskim lažima!

Neka je hvaljena lepotica lažno plave kose
i neka joj se, Gospode, jednom u nebo vaznesu
guzovi snimljeni kamerama, nevini poput rose,
praćeni sisama u koje su upumpali silikone
što se tresu ili joj se bele kao noge bose.
Neka se zemlja, voda, vazduh i vatra poklone
toj obrijanoj mindži i ćubi sa čiroki frizurom.
Toliko uloga, Gospode, pa i stenjanja i cičanja
u kolor filmovima za odrasle i nevaljalu decu.
Toliko krupnih planova, toliko donjih rakursa.
Raj je ovaploćen u velikom studiju porno industrije.
Raj je film gde umetnici vežbaju Figurae Veneris,
gde vibratori nežno zuje a glumice nemaju strije.
Tolike devičanske postelje u koje se hitro ulazi
i toliko suvišne odeće iz koje se još brže izlazi.
Neka je hvaljena božanstvena blondinka Džena,
gologuzanka što stvarno se profesionalno mazi
i prodaje vrhunsku robu iz seksualne oblasti.
Neka je hvaljena mlečnobela kao morska pena.
Koliko uspešnog glumljenja zanosa i strasti,
ljubavi, drhtanja i vrhunca slatkog orgazma
i sličnih nezemaljskih i natprirodnih pojava
što su kao kakva divna i spasonosna spazma
između plazme sna i onoga što je okrutna java.
A vi što je osuđujete u ima Boga, čiste metafizike,
porodičnog morala i sličnih fantomskih isparenja,
sada pojačajte ton i slušajte njene radosne krike,
i, moliću lepo, dragi moji, tu se nema šta kriti,
pre gledanja ovih filmova o umetnosti parenja
shvatite, njeno telo je poput nebeske muzike
iz koje se zdušno izvlače zemaljski profiti.

Oceni 5