Đorđe Marjanović: Gospodin i građanin sveta

Koliko ovo naše vreme nema veze sa vremenom mladosti naših starijih

Vidim i po reakcijama na smrt Đorđa Marjanovića

Onoliko koliko je značio ljudima tog vremena, a značio je beskrajno

Toliko nije značio ovom vremenu

Da ne da se nije pisalo o njemu, nego ga je retko ko i pominjao

Da li je tako hteo

Da li su tako hteli

Ne znam

Znam samo da je obeležio jedno doba, za neke najlepše

Koje je otvorilo mnoga vrata, o kojima sada možemo da sanjamo

Bio je preteča Balaševiću, Arsenu Dediću, Oliveru Dragojeviću, itd…

Sinonim zabavne muzike…

Rame uz rame sa najvećim šansonjerima sveta, francuskim, ruskim, italijanskim…

Ako bi mogao da se opiše Beograd, a i Jugoslavija šezdesetih, to je bio Đorđe Marjanović

Duša koju su, manje više, svi voleli i osećali

Tako je i pevao, tako se i ponašao…

Otvoreno, srdačno, drago…

Ono što je Čkalja bio za glumu, Šekularac za fudbal, to je Đorđe Marjanović bio za muziku

Neprikosnoven, i omiljen

Jedno je gledati Đorđa Marjanovića iz perspektive ovog vremena, a drugo je

Gledati ga u onom vremenu

Slušati njegove pesme, nastupe, boju glasa

Šta je sve to, i koliko ljudima tada značilo, nakon ratova, siromaštva, i svega što su četdesete i pedesete nosile…

U pitanju je bilo jedno romantično oslobađanje za sve slojeve

Kada su ljudi prestajali da se dele na građane i seljake

Već su bili građani sveta

Iskreno verujući u kosmopolitizam

I da su svi na zajedničkom zadatku svaranja humanijeg sveta

Više uživajući u lepotama svog doba, nego u stalnoj potrazi za manama

A pesme koje je Đorđe Marjanović pevao bile su najsuptilniji izraz svega toga

Gde se oslikava poštovanje žene, ljubav prema gradu, lucidnost, šarm, gotovo dečija razdraganost

Nikada neukusno, nikada vulgarno, nikada nametljivo

Već otvorena srca i duše

Prisetite se same melodije i reči pesme “Zvižduk u osam”

Da li to današnja deca mogu da razumeju

I ko još izlazi u osam, nešto pre se mladi danas bude…

I ko još zviždi melodiju pred kućom voljene, ko još na takav način voli

Kada su sve zamenili mobilni telefoni

nečijom kućom, kada su sve zamenili mobilni telefoni

Ili setite se pesme “Beograde”, ili “Devojko mala”

Takve stvari ovo vreme ne može da napiše

Niti izodi takav optimizam, zanos

Ali ne samo onaj lični nego i svenarodni, a da nije banalan

Gde su se ljudi stvarno radovali

Išli na igranke

Čitali

Razgovarali

Verovali u nešto, ni približno zajedljivi i cinični kao danas

Đorđe je bio gospodin, takav je i ostao do kraja

Što se videlo po držanju, osmehu, odmerenim izjavama

Kada nije imao šta da kaže, nije ni govorio

Kažu da je takav bio i privatno, imao je svoj svet, svoju porodicu

Samo gospodin može da prođe kroz blato našeg vremena, a da se ne uprlja

Izjavama

Rijalitijima

Intrigama

Ili povlačenjem po jeftinim muzičkim emisijama

Ostao je po strani

Imao je svoje vreme, svoje pesme, svoj narod

Koji, zajedno sa njim, odlazi na neku drugu stranu večnosti…

To mu je, očigledno, bilo dovoljno

Kada kažu ne živi se od sećanja, živi se

Neki nemaju čega ni da se sećaju

Đorđe ima, kao i ljudi koji su ga voleli

Zato, mnogi od nas, žaleći za Đorđem

Žale, zapravo, za mnogim bojama tog vremena

Koje je izrodilo mnoge predivne plodove ljubavi

Đorđa Marjanovića sam prepoznavao u nekim mojim starim profesorima

Dedi, babi

Gospodi koja se nije dičila time da su gospoda

Ali su imali neko svoje urođeno dostojanstvo

Pristojnost

Ljubaznost

O kome danas može, uglavnom, da se sanja

To je bio Đorđe Marjanović

Dobri duh jednog daleko boljeg vremena

Kada se mnogo više stvaralo i verovalo

I nada, da će nešto od toga

Moći da se ponovi

Malopre, u gradu, posmtram jedan prelepi mladi ljubavni par

Kakve dugo nisam video

Možda još srednjoškolci

Ne znam

I gledajući njih, kako su lepi, kako se vole, onako nevini i dragi

Požurio sam u stan

Da napišem ovaj tekst o Đorđu

Da mi brzo ne proleti inspiracija

Kao što mi brzo pred očima proleteli njih dvoje

Eh da su stali da ih upoznam

Šta drugo reći osim – “Devojko mala

Pesmo moga grada…

Što si mi dala oči pune sna…”

*Prenosimo s portala Radio Gornji grad