Doživotna robija za bosanskog kasapina

Sudsko veće koje su činili predsedavajući Alfons Ori, Kristof Flige i Bakone Džastis Moloto ocenilo je da je Mladić kriv po 10 od 11 tačaka optužnice. Prema prvostepenoj presudi na koju tužilaštvo i osuđeni imaju pravo žalbe, Mladić je osuđen za genocid u Srebrenici, za zločin protiv čovečnosti, za istrebljenje i zločin protiv civilnog stanovništva, zbog ubistava i zločina protiv civilnog stanovništva, zbog ubistava i kršenja zakona i običaja ratovanja, zbog deporatcija i zločina protiv civilnog stanovništva, zbog nehumanog premeštanja i zločina protiv civilnog stanovništva, zbog terorisanja, kršenja zakona i običaja ratovanja, zbog protivpravnnih napada na civile i kršenje zakona i običaja ratvoanja, i po tački 11 zbog uzimanja talaca - osoblja UN i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Mladića je optužnica teretila za četiri zločinačka poduhvata, od kojih je za tri proglašen krivim, dok je za jedan od njih, koji se odnosi na genocid u šest opština BiH, odlukom veća koja je doneta preglasavanjem oslobođen. Sudsko veće, uz izuzetak sudije Orija, nije našlo da je bilo genocidne namere u šest opština (Foča, Ključ, Kotor-varoš, Prijedor, Sanski most, Vlasenica) koje su u optužnici navedene pod tačkom 1. S druge strane, Mladić je osuđen zbog udruženih zločinačkih poduhvata koji se odnose na Srebrenicu, Sarajevo i uzimanje talaca.

Kada je reč o udruženom zločinackom poduhvatu koji se odnosi na Srebrenicu, Veće je zaključio da je Mladić imao nameru da se bosanski Muslimani iz Srebrenice eliminišu ubijanjem muškaraca i dečaka, kao i prisilnim odvođenjem žena, dece i starih muškaraca, i to putem činjenja genocida, progona, istrebljenja, ubistva i prisilnog premeštanja, rekao je sudija. Prema njegovim rečima, jedini razumni zaključak je da je Mladić imao nameru da uništi bosanske Muslimane iz Srebrenice, te da je imao nameru da ostvari cilj UZP-a u vezi sa Srebrenicom počinjenjem krivičnog dela genocida.

Kada je reč o Sarajevu, sudsko veće je našlo da je Mladić imao nameru da pokrene i sprovede kampanju granatiranja i snajperskog delovanja sa ciljem širenja terora među civilnim stanovništvom Sarajeva. "Lično je naredio prekid svih linija snabdevanja Sarajeva kako bi ljudi izlazili na otvoreno, pod snajpersku paljbu i granatiranje", rekao je sudija Ori prilikom čitanja presude.

Mladić je, prema zaključku Veća, naredio da se bombarduje Sarajevo, a 6. septembra 1995. je naredio prekid snabdevanja Sarajevo vodom i strujom što je stanovnike nateralo da izađu iz domova i budu izloženi snajprerskom delovanju i granatiranju.

Sudija je prethodno pročitao zaključke koji se odnose na više tačaka optužnice. Sudsko veće je konstatovalo da je u više opština počinjena deportacija i prisilno preseljenje (Banjaluka, Bijeljina, Foča, Ilidža, Novi Grad, Pale, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Sokolac, Vlasenica).

Veće je, kako je dodao sudija, konstatovalo da je bilo zločina protiv čovečnosti i masovnih pogubljenja bosanskih muslimana, da su izvršioci pokazivali pokazivano malo ili nimalo humanosti i nečovečna postupanja. U logorima nije bilo dovoljno hrane i vode, sanitarni uslovi su bili loši, zatočenici su premlaćivani ponekad i gvozdenim bokserima, primoravani su da jednu druge siluju i da međusobno pod prisilom vrše i druge polne radnje. Orije je naveo da su mnoge Muslimanke silovane, od kojih su neke imale tek 12 godina.

Kada je u pitanju tačka optužnice koja se odnosi na Sarajevo, Veće je prema rečima sudije, utvrdilo da su pripadnici sarajevsko-romanijskog korupsa širili teror i zastrašivali stanovništvo, da su počinili ubistva civila i zločin protiv čovečnosti. Od sredine maja 1992. do novembra 1995. godine namerno je granatirano i snajperskim hicima gađano stanovnišvo Sarajeva i to često na lokacijama gde je bilo malo ili nimalo vojnih objekata. Mnogi od njih su ubijeni dok su šetali sa decom, išli u prodavnicu... Na Markalama je ubijeno 48, a ranjeno najmanje 140 civila.

Kada je u pitanju Srebrenica, pripadnici srpskih snaga su poubijali nekoliko hiljada bosanskih Muslimana za samo nekoliko dana, koje su prethodno mučili, psovali i terali ih da pevaju srpske pesme, rekao je Orije. Veće je utvrdilo da su fizički izvršioci počinili radnje genocida nad bosanskim muslimanima, progona, ubistva kao i nehumano delo prisilnog premeštanja.

Mladić udaljen iz sudnice

Ratko Mladić nije bio u sudnici u trenutku kada je izrečena doživotna kazna zatvora jer ga je prethodno sudija Ori udaljio iz sudnice zbog komentarisanja postupka i negodovanja. Nekadašnji komadant VRS udaljen je iz sudnice Haškog tribunala, jer je negodovao zbog odluke sudskog veća da nastavi sa čitanjem presude.

Udaljen je uz pomoć straže, po nalogu predsednika sudskog veća Alfonsa Orija, a nastavak čitanja presude pratio je iz posebne prostorije preko monitora. Ori je prethodno saopštio da je pauza u saopštavanju sažetka presude Ratku Mladiću potrajala duže, jer je Veće dobilo savet lekara da tako postupi.

Mladićev branilac Dragan Ivetić rekao je da je tokom pauze Mladiću tri puta izmeren pritisak što je njegova odbrana iskoristila za iznošenje zahteva da se zasedanje prekine ili da Veće odustane od čitanja rezimea i pročita samo presudu, kako bi se „smanjio rizik za zdravlje Mladića s obzirom na visinu krvnog pritiska“. Sudija Ori mu je odgovorio da je Veće dobilo informaciju da je Mladiću 3. put pritisak bio 170. Nakon odluke da nastavi sa čitanjem presude, Mladić je negodovao nakon čega je udaljen iz sudnice.

Mladić je uhapšen u maju 2011. godine, nakon 16 godina skrivanja i izručen je Hagu. Suđenje je počelo u maju 2012. godine, a okončano je 15. decembra 2016. godine.