Film „Kill Your Darlings“ (2013)
Darlings 01 S

Photo: IMDb

Dragi moj, nemoj

Život često izgleda daleko, izvan domašaja. Mostovi su neophodni, a umetnici su retki graditelji koji mogu da ih podignu s nama, ili umeto nas. Jer „pesnici su (zapravo svi umetnici) jedini koji znaju istinu o nama“ (Džejms Boldvin).

Nije takva istina ni u velikim delima, ni u slavi, na kraju ni u ljubavi. Ostaje skrivena u stihovima koje je neko s mukom ispisao na salveti u nekom prljavom restoranu, i onda ih tu zaboravio. Alan Ginsberg je to vrlo dobro znao.

Profesor Šon Vilenc piše da je „Ginzberg na Univerzitet Kolumbija stigao 1943, nakon što se svečano zakleo da će posvetiti život služenju radničkoj klasi, ali je vrlo brzo promenio pravac. Sprijateljio se sa jednim studentom, Lušenom Karom, koji ga je upoznao sa svojim starijim prijateljem Vilijamom S. Barouzom (koji je bio rodom iz Sent Luisa, kao i Kar) i Džekom Keruakom, koji je napustio Univerzitet Kolumbija i u tom trenutku živeo na Morningsajd hajtsu sa svojom devojkom, nakon što je časno otpušten iz Ratne mornarice Sjedinjenih Država po psihološkom osnovu. U razgovorima sa Ginzbergom, Kar je formulisao estetiku onoga što je, ugledavši se na Vilijama Batlera Jejtsa, Ralfa Valdoa Emersona i, pre svega, Artura Remboa, nazivao „novom vizijom” – to je bio boemski transcendentalizam „leve obale”, istovremeno rajski i dekadentan, zasnovan na besramnom samoizražavanju, rastrojstvu čulâ i odbacivanju konvencionalne moralnosti“.

Kar je ubrzo nakon toga počinio bizarno „ubistvo iz časti”, zbog kojeg je proveo dve godine u zatvoru i nikada se nije do kraja razvio kao pisac. To što je stradala njegova literarna karijera je najmanji problem, bar kada se radi o filmu Kill Your Darlings iz 2013. godine. Iako počinje mnogo pre, film se završava u vreme tog zločina. I ta je scena – stranica nekog starog zakonika u kojem piše šta je to „časno ubistvo“ – centralna, ne samo za film, već i za LGBTIQ+ istoriju uopšte.

Dok Ginsberg (igra ga Danijel Redklif) čita o tome, a kako bi sastavio odbranu za Kara koji je nešto pre toga usmrtio svog bivšeg ljubavnika, on rečenice izgovara naglas. To ubistvo je čin koji može da se oprosti – ukoliko bi neki heteroseksualni muškarac usmrtio homoseksualca, jer mu se ovaj besramno nabacivao, bio bi oslobođen jer nije učinio ništa loše. Osnovna muškarčeva dužnost je da sačuva svoj ugled i svoju heteroseksualnost.

Na toj stranici, koja se u filmu vidi tek nekoliko sekundi, ispisani su mnogi životi. Homoseksualce ubijaju i dalje, istina u „zaostalim“ zemljama. Samo "divljaci" mogu da ih vešaju, kamenuju i obezglavljuju. Civilizovan svet to radi mnogo bolje, jer napredovali smo onda kada se stvarna ubistva pretvore u simbolična. To što smo živi je u stvari poklon naše heteroseksualne braće i sestara.

Prošlo je skoro osamdeset godina od momenta kada je Ginberg upoznao Kara i ostale. Stounvolska revolucija se dogodila više od dvadeset godina kasnije, ali je Ginsberg već tada živeo ono što jeste. Isprva stidljivo, oprezno, ali je život bio tu,­ jer gde bi drugde bio nego u poljupcu. Kill Your Darlings je snimljen po tim istinitim događajima, o vremenu kada su se tek smišljala pravila – o književnosti, ali i o seksualnosti i ljubavi.

Priče o bezbrižnosti i slobodi su vrlo često prazne, jer onaj koji insistira na nečemu, to nešto obično koristi kao štit od bolnog i strašnog života. Nema prave slobode sve dok nasilje, sram i poricanje vladaju umovima građana – eto čak su i bitnici nastali na tim temeljima. Šta da rade oni koji o životu ne razmišljaju toliko?

Reditelj nam na kraju filma daje informacije o tome šta se s glavnim akterima posle zbilo. Između ostalog i to da je Ginsberg zbirku Howl posvetio Karu, a da je ovaj kasnije tražio da  se njegovo ime obriše iz narednih izdanja.

Neuspeli pesnik Kar se u životu ženio tri puta, bilo je i dece. Ginsberg je pronašao ljubav svog života, te postao pesnička i kvir ikona XX veka. Pesnika Pitera Orlovskog je upoznao 1954. godine i zvao ga svojim mužem, uprkos tome što je bračna jednakost bila četvrt veka daleko. Veza je uprkos mnogim izazovima trajala sve do Ginzbergove smrti 1997. godine.

I to nije sve – Ginzberg nikada nije zaćutao, pisao je i govorio o svemu, čak i o tiraniji ormara. Sa svojom družinom bit pesnika je dekonstruisao ustaljene standarde koji su do tada vladali u poeziji, sa svojim partnerom je učinio isto s heteronormativnim okovima. Urlik je jedna od njegovih najpoznatijih pesama, koja je zbog sadržaja završila i na sudu:

…koji su se ponovo pojavljivali na Zapadnoj obali istražujući FBI sa bradama i u

šortsevima sa krupnim pacifističkim očima seksi tamne kože dok dijele

nerazumljive letke,

koji su palili rupe od cigareta na svojim rukama protestujući protiv narkotičke duvanske

izmaglice kapitalizma,

koji su distriburirali pamflete Superkomuniste na Junion skveru, plačući i skidajući se

dok sirene iz Los Alamosa jadikuju nad njima, jadikuju nad Volom i ferijem

Stejten Ajlenda koji isto jadikuje,

koji su slomljeni od plača u bijelim vježbaonicama goli i drhtavi ispred mašinerije drugih

kostura,

koji su ujeli detektive za vrat i stresli se od zadovoljstva u policijskim kolima zbog

ne počinjenog kriminala, već zbog svoje divlje uzavrele pederastije i intoksikacije,

koji su urlikali na svojim koljenima u metrou i bili odvučeni sa krova mašući genitalijama

i rukopisima,

koji su pustili svete motocikliste da ih jebu u dupe i da viču od zadovoljstva,

kojima su pušili i kojima su pušili ljudski anđeli, mornari, naučeni milovanju u atlantskim

i karipskim ljubavima,

koji su se kresali ujutru i uveče u ružičnjacima i na travi javnih parkova i na grobovima

dok su slobodno rasipali svoje sjeme svakome ko bi došao i ko može…

***

Naslov filma se (Ubij svoje najdraže, ili tako nešto) odnosi na pisanje – pisati o ličnom može da bude patetično. Ipak, ostavite ih za rezervu – svi maštamo da postanemo besmrtni u stihovima ili tekstovima nekoga čija ruka dobro radi.

Oceni 5