XXZ sa Kaucha: O filmu "The Square" (2017)
Skver 02 S

Photo: Five Stars Film Distribution

Drugi nas ne interesuju

Film The Square je tu u pravu – u čoporu je toplije i bezbednije. Ukoliko ličite na sve ostale, moguće je da će vas crni oblak života zaobići. Svratiće na neku drugu adresu, a vi ćete moći da odahnete do neke sledeće nevolje koja strah oseća kao gladna zver tragove krvi. Ako mirujete sačuvaćete glavu, ali i obraz, ugled i moć. Ako se smirite, pronaći ćete kvadrat.

Počinje kao satira, šiba na nežnim leđima savremene umetnosti, ali se potom širi na sve. The Square vrlo brzo poziva na preispitivanje, a naslov se odnosi na kvadrat nacrtan na trotoaru. Nije to običan crtež, već siguran prostor, utopija koje u stvarnom svetu nema. Ideja je da svako ko u njega kroči može da zatraži pomoć – i da je dobije. Suprotnost tome su obični prolaznici i građanka koja iz dana u dan postavlja isto pitanje – „Želite li da spasite ljudski život?“. Nikoga ne zanima kako.

Statisti u filmu prolaze jedni pored drugih, baš kao što i mi činimo iz dana u dan. Budući da ne živimo u kvadratu, drugi nas ne interesuju. Za to naravno postoje dobra opravdanja – niko na svetu nema dovoljno vremena da pomogne svim unesrećenim sugrađanima. Svako je na kraju prepušten sam sebi, a The Square nudi ideju da bi umetnost to mogla da promeni.

Pre nego što se pretvorio u film, The Square je i sam bio običan kvadrat. Reditelj Ruben Östlund je instalaciju postavio u muzeju Vandalorum u Värnamu u Švedskoj. Bilo je zamišljeno da posluži kao društveni eksperiment. Tablica s opisom instalacije je ukradena već prve večeri, ali je kvadrat ostao – u njemu i oko njega su se skupljali zaposleni u muzeju, ali i prosjaci, te drugi koji više nisu mogli da podnesu sopstvene probleme. Umetničko delo je dobilo slobodu i nastavilo da živi, a iz toga se rodila ideja za film.

Glavni junak je Christian (Claes Bang), kustos u Muzeju savremene umetnosti u Stokholmu. Iako u našoj zemlji zaposleni u muzejima nisu poznate ličnosti, Christian je zvezda, a s pozicijom na kojoj se nalazi dolazi i poprilično ozbiljna moć. Sprema novu izložbu: kvadrat-utopiju. Pored toga mu se dešava i običan život, jer se, kad napusti svoje Tesla vozilo, nalazi u svetu. Tamo su i drugi, među njima i kradljivci novčanika. Pošto ga opelješe, njegov život se na neki način preokreće – prinuđen je da nešto preduzme, da nađe krivca. Usput optužuje nevinog dečaka, koji brani svoju čast kao da mu je sto godina.

Taj mališan postaje Christianova glavna dilema, jer običan dečak ne zna za pravila izmišljenih utopija, još manje o tome da elita misli da je moralno besprekorna. On dakle ne priznaje superiornost kustosa velikog muzeja, zanima ga samo na koji način ovaj može da ispravi nepravdu koju mu je naneo.

Umetnost bi mogla da popravi realnost, što ne znači da ume da je očisti od stvarnih problema običnog čoveka. Sakriveni iza slikarskog platna, privilegovani misle da njihovo prisustvo već rešava sve nevolje. To naravno nije tačno, a Christian je odličan primer.

Nije on bezdušni ljubitelj umetnina – ume da pokaže ljubaznost, da kupi sendvič gladnoj prosjakinji. Prikazujući ga kao takvog, reditelj postavlja jedno važno pitanje – da li je poriv da se pomogne nekome stalno tu, ili je pak uslovljen. Samo se čini da onaj koji pomaže ne dobija ništa – osećaj da se nekome priskočilo u pomoć izaziva zadovoljstvo, pa je mnogo onih koji se nakon i najsitnije ljubaznosti ponašaju kao da su zaustavili sve ratove. Junak ovog filma je povremeno jedan od njih – sam svoj kvadrat, ljudska utopija.

Kvadrat se u filmu poredi i s pešačkim prelazom, koji služi kao siguran prostor za pešake, znak vozačima da je vreme da brinu o drugima. Ali je i nešto drugo – prazan prostor koji traži da ga nešto ispuni. U Beogradu su pre nekoliko godina postojali slični (doduše nešto manji) kvadrati, a zvali smo ih „Prostor za ljubljenje“, ili tako nešto. Ideja je bila slična – da se obezbedi siguran prostor za one čiji poljupci kod drugih građana izazivaju bes i agresiju. Kao što niko nije mogao da garantuje da će oni koji uđu u neki od ovih kvadrata biti potpuno bezbedni, tako ni u filmu niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da će oni koji kroče u nacrtanu utopiju automatski postati dobri. Ipak, ideja je ono što se računa i što na kraju pokreće svet.

Oceni 5