Država prepričava kako je ubijala

Podmukla i pokvarena država oglasila se, ničim izazvana, preko svog najstarijeg balkanskog profašističkog tabloida, iznoseći još jednom svoje viđenje dvostrukog ubistva koje je počinila; Novi podaci o pogibiji gardista na Topčideru naslov je osvanuo u Politici 9. maja, a ispod njega sa naslovnice i devete strane vreba podmukao tekstić - besmislena informacija Ministarstva unutrašnjih poslova o tome da je zastupnik porodica ustreljenih gardista tražio od policije podatke i - dobio ih.

Još jednom je država pokazala svoju zločinačku prirodu, budući da ispod naslova sledi niz konstatacija,  bezočnog podsmevanja porodicama ubijenih Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića.

Želeći da ispegla gotovo trinaestogodišnje ćutanje o ubistvu i prikrivanju - Milovanović i Jakovljević ubijeni su na straži 5. oktobra 2004. - vlast je posegla za prepoznatljivom, bahatom dikcijom: "Podaci su mu (advokatu, prim. aut.) dostavljeni na njegov zahtev, a tiču se provere navoda određenih osoba iz bezbednosnih struktura da su gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović ubijeni. Advokat nije želeo da otkriva sadržinu tog dopisa jer je reč o poverljivim podacima."

Država čitavu istragu, tokom koje je u svoj prtljag stavila i leševe pripadnika elitne jedinice, ubijene na dužnosti, okarakterisala kao "tvrdnje ljudi iz bezbednosnih struktura da su Dragan Jakovljević i Dražen Milosavljević ubijeni". A tokom "čitave istrage" svi "ljudi iz bezbednosnih struktura" bezočno su lagali sve što su izgovorili, rugajući se i podsmevajući se roditeljima, te vređajući zdrav razum javnosti. Neki od ključnih aktera bili su ministar odbrane Prvoslav Davinić, načelnik Generalštaba Branko Krga, komandant Gardijske brigade Radoslav Ćosić, istražni vojni sudija Vuk Tufegdžić, vrh Vojne obaveštajne službe.

Sve je već pre istrage "prosejano";  na suštinski i simbolički način anticipirani su rezultati navodne istrage, ostaće tajna i motivacija ubice ili više njih. Uzalud je i Ustavni sud zahtevao ubrzanje istrage - kakva država, takva i najviša sudska instanca, njene su odluke neostvarive. I danas se ubistvo naziva tragedijom.

Predrag Savić, zastupnik porodica ubijenih, kazao je kako su se pojavili novi podaci vezani za ubistvo, odnosno sumnje u ljude koji su učestvovali u prikrivanju. Njegova je ocena da će ta saznanja voditi ka imenima ubica. Sve se to događa nakon što je premijer Aleksandar Vučić primio zastupnike i roditelje. Ostaje pitanje da li je odlučio da nekoga pusti niz vodu i kada će biti obelodanjeni detalji skrivanja masovnog ubice Ratka Mladića, komandanta vojske bosanskih Srba. Predrag Savić rekao je da je objekat "Karaš", u kojem je počinjeno ubistvo, korišćen "za mnogobrojne nelegalne radnje".

"Dražen i Dragan platili su za to što su dvadesetak minuta kasnili u patrolu, dobrovoljno su se prijavili, jer je jedan vojnik bio bolestan i naleteli su na nekoga, ili na nešto, što nisu smeli da vide i tu su nažalost prvo razoružani, pa likvidirani", konstatovao je Savić.

A skrivanje Ratka Mladića je - skrivano, preciznije nađena je prostorija u kojoj je moglo da boravi njegovo obezbeđenje. Pre ubistva u Beogradu je boravila glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte i energično, u Skupštini Srbije, uz glasni smeh radikala, zahtevala izručenje Ratka Mladića. Vojna obaveštajna služba obišla je "Karaš" i, kaže ministar Davinić, nije pronašla ništa. Davinić nudi i suštinu čitavog slučaja: on čita krimi-romane, pa se, podsetio kako treba istraživati ubistvo, jer to u njima jasno piše. Bilo mu je unekoliko sumnjivo to što mu VOA daje podatke o samo jednom pretresu "Karaša". "Da li ih je bilo ranije (haških begunaca u "Karašu", prim. aut.), ili posle toga", zapitao se, sa udobne vremenske udaljenosti, Prvoslav Davinić. Kakva promućurnost.

Eto, dakle, najave da ima nečeg novog u slučaju Topčider; prema dosadašnjim najavama Aleksandra Vučića, u slučajevima kafe "Panda" u Peći ("Znamo šta je bilo, imamo imena") te ubistva Slavka Ćuruvije ("Ćuruviju je ubila država") pouzdano je jedino to da imena ubica neće biti obelodanjena. Ili ćemo saznati da se, po svoj prilici, bave legalnim poslovima na nekom drugom kontinentu.

U decembru 1998, u kafeu "Panda" u Peći dvojica pripadnika Jedinice za specijalne operacije ubila su šestoricu mladića, jednog studenta i petoricu srednjoškolaca. Ubistvo je iskorišćeno za podizanje tenzija i jačanje mržnje prema Albancima, verski je obred služio patrijarh Pavle. Sudski proces optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije je u toku.

Milovanovića i Jakovljevića ubila je država Srbija, možda su poslednje žrtve monstruoznog državljanina Srbije Ratka Mladića. Neko će, svakako, poverovati da će se pred sudom naći njihov ubica, ili ubice. Da će biti otkriveni nalogodavci. I da jednog dana sve to neće biti nevažno većini poslovno sposobnih žitelja Srbije.