Nema informacija o mogućoj masovnoj grobnici u okolini Medveđe
Masovna grobnica

Photo: N1

Državu ne zanimaju albanski leševi

Pet dana nakon objavljivanja informacije Koalicije za Rekom (Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima), o postojanju masovne grobnice u selu Medevce u opštini Medveđa, na auto-putu Leskovac-Priština, javnosti nije saopštena informacija o mogućoj i očekivanoj reakciji državnih organa. „Niko iz tužilaštva ili drugih organa nije se javljao“, rekla je za XXZ Nataša Kandić, koordinatorka Koalicije.

Koalicija za REKOM uputila je informaciju državnim organima i javnosti, zahtevajući utvrđivanje tačnosti informacije koju je dobila. Sumnja se da je masovna grobnica zatrpana i da je na tom mestu, 1,5 kilometar od graničnog prelaza Mutivode sa Kosovom,  izgrađen objekat za potrebe policije.

„Prema primljenim informacijama, sa porukom da je reč ’o doprinosu rešavanja sudbine nestalih’, na toj lokaciji, u toku izgradnje objekta za potrebe policije, u septembru 2001. godine, vojnim  rovokopačem su iskopana i polomljena četiri tela koja su bila zakopana na neobeleženom mestu pored puta Leskovac - Priština. Na jednoj polomljenoj nozi je bila bela patika ’nike’, a nađene su i dečije crvene čizmice, farmerke, gumene rukavice i komad meke tkanine“, ističe se u saopštenju.

Tada je, preme informacijama REKOM „civilna policija koja je bila smeštena u kontejnerima u pravcu jedne stare kuće u blizini puta po pronalasku prekinula dalje iskopavanje“. „Jedan policajac je rovokopačem zatrpao delove tela i nađene stvari, i poravnao zemlju. U roku od 40 minuta, crnim ’mercedesom’, na lokaciju masovne grobnice stigao je general Vladimir Lazarević i sa njim Stojan Konjikovac, načelnik Štaba 549. motorizovane brigade, a za njima dva džipa sa vojnicima u crnim uniformama i ’martinkama’“, navodi REKOM.

Lazarević je, podseća REKOM, pred Haškim tribunalom osuđen za zločine protiv čovečnosti, penzionisani general Konjikovac, kao i bivši načelnik bezbednosti 549. motorizovane brigade Miljan Veličković raspolažu podacima o mestu na Kosovu, odakle su tela prebačena u Srbiju, i šta se dalje događalo sa telima.

U Srbiji su dosad pronađene četiri masovne grobnice, u kojima su pokopani posmrtni ostaci 941 Albanca, uglavnom civila, među kojima je bilo žena i dece. U Batajnici su pronađena 744 tela, 61 leš iskopan je u policijskom kampu u Petrovom Selu, 84 kod jezera Perućac, 52 na lokalitetu Rudnica. Reč je o žrtvama 25 različitih zločina srbijanskih bezbednosnih snaga, u kojima su ubijene još 122 osobe koje se vode kao nestale. Sumnja se na to da su njihovi posmrtni ostaci u još neotkrivenim masovnim grobnicama. U sukobima na Kosovu nestalo je oko hiljadu Albanaca i između 500 i 600 Srba.

Izaslanik predsednika Srbije za pitanja nestalih Veran Matić rekao je da je dosad „uvek Komisija za nestale izlazila na lice mesta odmah posle dobijanja informacije o masovnim grobnicama”, izrazivši nadu da će se to “odmah učniti i u ovom slučaju”. “Po onih nekoliko informacija koliko smo mogli da vidimo, reč je zaista o nekom objektu koji je gradila policija. I sigurno se može lako identifikovati ko je u to vreme bio nadležan za tu teritoriju i taj prostor. Nemam objašnjenje zbog čega ne postoji promptna reakcija na utvrđivanju takvih informacija”, kazao je Matić za Radio Slobodna Evropa.  

Matić je istakao da će se u svom radu, između ostalog, oslanjati i na pomoć i dokumentaciju nevladinih organizacija, pomenuvši i Fond za humanitarno pravo. „Pozdravićemo i najmanji napor, FHP je i dosad činio sve da pomogne rasvetljavanju sudbine nestalih.“, rekao je za XXZ Nemanja Stjepanović, izvršni direktor Fonda.

„Poznato je 110 imena ljudi uglavnom iz policije, ali i iz Vojske, koji su učestvovali u premeštanju tela ubijenih civila. Ne samo da nije bilo optuženih i sudskih procesa protiv njih, nego su ostali na svojim mestima, a neretko i napredovali. Zaključak je da je država zaštitila ljude koji su, kako je rekao jedan od svedoka, vozač kamiona koji je prevozio leševe, „obavljali važan posao u državnom interesu“.

Masovne ubice su na slobodi, u vezi sa prikrivanjem zločina niko nije ispitan, Vlastimir Rođa Đorđević priznao je da su na Kosovu srbijanske snage počinile zločine i izvinio se porodicama poginulih. "Bio sam umešan kada su kamioni s telima stizali u Batajnicu, ali nisam znao kada, gde i na koji način su zločini izvršeni. Nisam se usprotivio prikrivanju zločina. Nisam preduzeo mere krivičnog gonjenja počinilaca, što je trebalo da učinim. Iskreno se kajem i zbog toga što nisam odmah dao ostavku na svoju funkciju. Nisam imao snage ni moći da se suprotstavim (tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću). Zbog toga se smatram odgovornim", naglasio je Đorđević u obraćanju Žalbenom veću.

Isposlovao je time sebi smanjenje kazne sa 22 godine, na 18 godina zatvora. Kriv je za zločine protiv čovečnosti i za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanskih civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte. Prvostepena presuda bila je prestroga, smatralo je Žalbeno veće.

Đorđević je kriv za masovne grobnice koje svedoče o srpskim zločinima. Ima li ih još u neposrednoj blizini - žitelje Srbije ne zanima. Ima li zločinaca u komšiluku - ni to. Ratni zločinac Vladimir Lazarević član je političke organizacije koja je čuvala Kosovo, Socijalističke partije Srbije. Kosovo je sačuvano, to je najvažnije.

Oceni 5