Heroina drugačijeg detinjstva: Đurđa Bjedov
đurđa bjedov

Počasna gošća u Belom dvoru: Đurđa Bjedov između Jovanke Broz i druga Tita, novembra 1968. godine

Photo: Muzej istorije Jugoslavije/ XXZ

Đuke naša, najbolja si!

najbolja na svijetu: Drug Tito čestita Đurđi Bjedov na velikom olipijskom trijumfu

Nikako mi nije bilo jasno zašto se ime i prezime Đurđe Bjedov izgovaralo sa dramskom pauzom, stankom koja objedinjuje poštovanje, ponos, ljubav; tako se izgovaralo jedino „Miroslav Cerar...“; tu sam intonaciju kasnije čuo jedino kad se govorilo o Titu. Onda sam, sasvim slučajno, na televiziji video tih sto metara prsno koje je 14. jula 1968. u Meksiko Sitiju otplivala Đurđa Bjedov, osvojivši zlatnu medalju ispred favorizovane svetske prvakinje Galine Prozumenščikove i Amerikanke Šaron Vičmen, postigavši novi olimpijski rekord (ne preterujmo, to je bilo automatski, jer je ta disciplina prvi put bila na programu Olimpijade). 

Jugoslovenska zastava bila je na jarbolu, tek malo iznad sovjetske i američke.

Tada sam shvatio zašto Đurđu u celoj Jugoslaviji svi zovu Đurđica, a u rodnom Splitu je, dalmoškom lingvističkom logikom, bila Đuke.

Ispred Belog dvora u Beogradu: Đurđa BjedovNa Olimpijadu je otišla kao četvrta u ženskoj štafeti četiri puta sto mešovito, a štafeta je otišla zato da se ispuni kvota sportista i sportistkinja, neophodna da putuje još jedan funkcioner. Za pojedinačno nadmetanje na 100 m prsno prijavila se „kad je već tu“, a za dvostruko dužu deonicu „kad je već olimpijska šampionka“, pa osvojila još jednu medalju, srebrnu.

Rođena 1947, studirala je defektologiju, hranila se u menzi, bila neudata. U Meksiko je otputovala sa stipendijom smanjenom za tadašnjih deset hiljada dinara, što je, valjda, bilo u sklopu jednog od mnogih stabilizacionih programa.

„Čuveni komentator mi je sa novinarskog mjesta pokazivao da sam prva. Nisam mu vjerovala i uperila sam prst u samu sebe. Nemoguće da sam to ja! Bile su prisutne ogromne emocije, sve se prebrzo događalo. Prviše tog stalo je u dvije sekunde. Predivno je što je kamera sve zabeležila“, kazaće Đurđa na jednoj od godišnjica osvajanja zlatne olimpijske medalje. Taj će čuveni komentator – da mu ne zamerimo, bio je profesionalac, fokusirao se na favoritkinje u drugim stazama – nasnimiti svoj drugi komentar sa Đurđom Bjedov u glavnoj ulozi. I poučiti tadašnje Jugoslovene, istina, bez ikakvog efekta po mentalno stanje, kako se stvara propaganda.

Na Rivi je Đurđu Bjedov, kažu i zaklinju se, dočekala stotina hiljada ljudi, klicali su „Đuke naša, najbolja si“. U srca miliona ljudi urezala je tih minut – petnaest – osam, što je bilo pobedničko vreme.

Te godine dodijeljena joj je i Nagrada grada Splita, a proglašena je i najboljom sportašicom u Jugoslaviji, Hrvatskoj i Dalmaciji, u izboru više redakcija i saveza. U svojoj plivačkoj karijeri bila je reprezentativka Jugoslavije 46 puta. Sudionica je prvenstva Europe 1966. u Utrechtu i 1970. u Barceloni. Prvakinja Jugoslavije bila je 35 puta, a državna rekorderka 19 puta.

Ženski razgovori: Đurđa Bjedov u društvu Jovanke Broz i njenih prijateljica

Đurđi Bjedov pripalo je mesto u Kući slavnih u vodenim sportovima, te titula najbolje veteranke na svetu. Živi u Švajcarskoj, penzionisana je, ali uvek uz mlade talente, nastojeći da u nekoj od devojaka vidi svoju naslednicu.

Za nekadašnje Jugoslovene ostaće jedina, Đurđica – olimpijska šampionka.

Oceni 5