Dušan Mijušković: Biće nevreme

Kijev-Carigrad

Zaselak
pust
lipe toče tosku

Devojčica stopalima
gazi bubamare

Gleda nepokretna
majka iz naslonjače

Beli se vezir

Seljanka muze

Biće nevreme

Prolaze vozovi pored Odese
zemlje lilihipa

Otvara se carstvo nara

Sabahudin
broji korake

Marta
ona sumnja  
izlazi
u noć  

Imitira svog
Jevrejina

Sabahudin dodiruje
zanoktice

Žitnica

Zanosi je vetar

Pokošena je   
pljuskom

Iznad usana
beleg
jedva vidljivih
dlaka

Mleko se zadržalo
po njima

Berlin četrdeset pete

Tri žene sede na steni kamenom panju
Guduri ždrelu nehajne hladovine
Zaudara bakar i čaplje u sjaju drže svod
Vade  zelenkaste papirne didrahme
Da žene jedna drugoj pokažu
Strune  kao izvezene kose

Tamo u daljini galebova čuje se top
Dolazeći svod vojske sa Urala
Tri žene sede na kamenom panju
Gledajući u svod kao da je od vode

Po barama nežne cvetaju aprilske lipe Berlina
Kukuruzovština još neposejana miriše iz polja
Nisu iz vazduha isparile ni jesen ni zima
Ni svodovske priuete
Bela labudova pera po provaliji pozornice  
Nedohuktala zaspala
Razbijena u staklu

Žene sede kao na platnu naslikane
Ruž od karimna na opušcima već u bari leži
Smeju se jedva
Senke se ocrtavjau na licima
Stegnutim od  grči

Jedna preko kolena drži vrat  ždrala

U ponoć
Zapovednik sa Pankova uzviknu
Oganj