Dušan Vasiljev: Domovina

Domovina, to nije mrtva gruda
koja nas gvozdenom rukom veže,
to je ljubav za oblak što plovi ovuda
za pesmu što se ovde razleže,
 
ljubav za klasje što bogato buja,
za ruže što su po grobljima svele,
za tresak letnjih,besnih oluja,
za tugu ptica koje se sele
 
Domovina to su sve one spone
kojima nas život za se spaja,
radost, kad naša zvona zazvone
toplota majčinog zagrljaja.

Domovina, to su: želje i tajne,
magla što preko polja plovi,
to su naše bajke beskrajne,
domovina — to su svi naši snovi.