Gledao sam danas
Private2

Photo: Milan Živanović/XXZ

Dušan Vasiljev: Fragmenti

I

Gledao sam danas, u jednom drvoredu,
žuto lišće, koje je palo
u prvom mrazu
i pokrilo peskovitu stazu.

Pored mene je prošao
ubogi Lazar jedan, u sivom gunju:
k nebu je dizao glavu sedu
i umoran, gladan i poguren malo,
nije ni znao kuda ide.

Meni se onda oteo uzdah jedan
i suza jedna neprimećena.


II

Zašto me u Jesen, o smiraju Sunca,
obuzme seta neka
topla, i svilena, i meka,
kad kakav osećaj, ili želja hitra
mojim se srcem zatitra
i uzgredno me pita za Prošlost?

Ja se onda samo nasmešim,
i ostanem dužan odgovorom.

III

U jednoj rulji, slepoj i svetloj,
svi su se divili nečemu:
jedni su imali bele zube
i lice kreol;

drugi su plakali, jer se ljube;

treći su gledali bele golube
i pitali ih za sreću;

neki su bledeli za Bele Orle
i Karađorđa i druge lente -

ja sam sa velom suza na oku
pevao ove fragmente.

Oceni 5