Dvadeset neprikosnovenih stihova

U ustima još gadno od velikih imena,

I prošlost miriše na hartiju i neoprano rublje:

Evo ja žvaćem vrući hleb u društvu smelih stvorenja;

O, taj vrući kotur, kako me odvlači sve dublje

U tajanstveni život tela!

Evo: otisci poslednjih rukovanja

Novoga Zaveta;

Evo sva tela smeđa, debela i bela;

Evo njina druga (i sva redom do milijarditih) stanja!

Skoro me straši silna mudrost ove ruke

Moj mozak je nemoćan da bude gospodar svih njenih pokreta

(Ne, duhovnost mojoj pustolovini mišićnoj samo smeta!).

I ta rebra savijena u luke;

Tajanstveno učešće jednog bedra;

Drhtaj! Puna sala i zvezda je noćas ova noć vedra,

Noć rukovanja!

Te ruke savijene zastave, noge: stovarišta drumova.

Jednom višom voljom ja stavljam ova slova:

Noć novoga zaveta:

Zato te noćas ja obznanjujem toliko i za Svedočanstvo Sveta!

Mojim prijateljima

mornarima na Korčuli,

Mati Jurkoviću poglavito.