Dve srećne bebe

Ovo je priča o dve žene koje su se usudile da imaju bebu(e) i nastave da grade svoj partnerski odnos, a ispostavilo se da su u tome uspešnije nego što su očekivale.

Kate Elazegui: Emily se prva porodila i dobile smo Reida, a ja sam četiri dana kasnije rodila Eddia. Tako sada imamo dve bebe.

Emily Kehe: O deci smo počele da razgovaramo pre par godina. Mislila sam da bi prvo trebalo da se venčamo...ne znam, želela sam nešto tradicionalno u našim životima.

Kate: Ubrzo pošto smo se venčale, počele smo da obilazimo klinike za veštačku oplodnju. Sećam se naših prvih konsultacija na jednoj od tih klinika: ušle smo i ja sam rekla: "U, pa ovo je super. Imamo po dva od svega: dve vagine, dve materice!" Meni je bilo zabavno, ali su lekari bili poprilično ozbiljni. Dr Kang nas je pogledao i pitao koliko imamo godina. Emily je tri godine mlađa od mene, pa je u to vreme imala 36. Kang se okrenuo ka Emily i rekao: "Dakle ti si ta." Tako oni razmišljaju, statistički. A ja sam pomislila: "A šta meni fali?" U ljudskoj je prirodi da se uvek misli kako ima šanse.

Emily: Činilo mi se da Kate nije bila zainteresovana za celu stvar do tog trenutka. Ja sam nekako uvek osećala da mi život neće biti potpun ukoliko ne budem imala dete, pa sam želela da prođem kroz proces trudnoće, a onda i porođaja. Ni ja više nisam mlada, pa sam se bojala da to u nekom trenutku više neće biti moguće. 

Kate: Emily je bila potpuno iznenađena u trenutku kada sam rekla: "Hoću i ja da pokušam." Samo zato što nisam o tome ranije govorila ne znači da nisam to osećala, ali nikada ranije nisam o tome razmišljala kao o odluci koju moram da donesem odmah. Kad sam shvatila koliko imam godina, pomislila sam da bih jednoga dana mogla da zažalim što nikada nisam pokušala.

Emily: Biranje donora sperme ja zabavno, ali je i malo uvrnuto: kao šoping, ili onlajn biranje partnera. Izabereš boju, izabereš veličinu, izabereš profesiju. Naš donor je pesnik, pa je napisao pesmu. Verovatno više znamo o tom tipu nego jedna o drugoj. Kate je smislila sistem ocenjivanja, pa je svaki donor dobijao određeni broj poena. Ne znam, bilo je blesavo. Kupile smo dovoljno njegovog "soka," dovoljno za obe. Suma nije bila zanemarljiva: $10,000. Ali je noć bila romantična: vino i kupovanje sperme.

Kate: Donoru smo dale ime Keanu, pošto nam se činilo da pomalo liči na Reevsa. Bio je i slatka beba, barem na fotografijama. Pošto smo se porodile govorile bismo gledajući jedno od naše dece: "Definitivno ima usne kao Keanu!"

Emily: Posle toga Kate je šest meseci pokušavala da zatrudni. Nije lako, nadaš se svakog meseca.

Kate: Odvratno je: stalno ti vade krv i rade ultrazvuk skoro svaki dan te nedelje u mesecu. Posmatraju ti jajne ćelije, čekajući trenutak kada će jedna da sazri. Nisam imala pojma koliko žena ima problema sa plodnošću. Mi nemamo obavezno taj problem, samo smo gej. Jednostavno nam fali penis. Ali mnogo strejt žena pokušava isto i nije lako govoriti o tome. Tužno je koliko nismo otvorene/i po tom pitanju.

Proces je bio klinički precizan, sterilan. Kada smo ušle na inseminaciju, želela sam da to bude malo toplije. Dr Kang je super i tako je ozbiljna, a ja sam sam bila u fazonu: " Je l možete da mi kažete kada ste spremni da ubrizgate spermu? Izabrala sam pesmu za tu priliku, i hoću da je pustim. Bila je to stvar “Eye of the Tiger.”

Emily: Posle meseci pokušavanja, Kate je odlučila da pokuša sa vantelesnom oplodnjom. Njeno zdravstveno osiguranje je bilo isteklo, pa smo to morale dodatno da platimo. Morale smo sve da pokušamo. Kada smo bile na pola puta doktorka je rekla: "Ok, ovo je poslednji pokušaj za Kate...a i Emily će biti potrebno neko vreme."

Kate: A mi smo bile u fazonu: "Šta?!Jeste li poludeli?" Valjda je doktorka toliko želela pozitivan ishod da je mislila: "Zašto Emily ne bi odmah počela, biće joj potrebno neko vreme..bolje da požurimo." A ja sam je pitala: "Šta ako obe zatrudnimo?" A ona mi je odgovorila: "Šanse za to su skoro nikakve." I tako smo i uradile...bilo je vreme da Emily pokuša.

Emily: U principu otišla sam samo na prvi pregled. Kate bi radila inseminaciju dva jutra za redom, a ja samo to jutro...čisto da vidimo šta će se dogoditi. I to je bilo to.

Kate: Nismo znale koliko je plodna. Ona je zaštitno lice plodnosti...i ženstvenosti! Njeno telo je bilo u fazonu: bum! Dr Kang je nazvala posle dve nedelje: "Nisam ovo očekivala, ali Emily je trudna." Taj dan je bio i sjajan i pomalo tužan za mene. Ništa nisam rekla Emily, ali bila sam tužna. Bila sam srećna zbog nas, jesam. Nazvale smo naše porodice, njene roditelje, braću. Ja sam i dalje pokušavala, a moja supruga je uspela. Iz prve.

Emily: Osećala sam se pomalo krivom. Znala sam koliko je srećna, ali mi nij bilo svejedno što je meni to bilo tako lako. Kate je bila u sred procesa, pa nije imalo smisla da prekine...a i ja sam bila tek dve nedelje trudna. Ko zna šta je moglo da se dogodi.

Kate: Onda su uzeli jednu od mojih jajnih ćelija i izabrali jedan spermatozoid od milion, najboljeg plivača. Strpali su ih u Ptrijevu posudu da vide hoće li doći do oplodnje. Mnogo puta se to uopšte ne dogodi. Onda je nazvala Dr Kang:"Imam sjajne vesti!" Od pet jajnih ćelija koje su požnjeli do tada, tri su bile oplođene. Bilo je vreme za još jednu odluku: što više oplođenih jajnih ćelija stave u tebe, veće su šanse za uspešnu trudnoću. Ali onda možete da dobijete blizance, ili više. Pošto sam nežne građe doktorka je rekla da neće iskoristiti više od dve oplođene ćelije, budući da ne bih mogla da iznesem više...ali se tog jutra predomislila:"Iskoristićemo sve tri!"

Emily: Tri nedelje pošto smo saznale da sam trudna Kate me nazvala dok sam bila na poslu:"Pogodi šta se dogodilo." Pala sam sa stolice. Sedela sam na podu i razmišljala:"O, šta ćemo sad?"

Kate: Razmišljale smo kako ne možemo da ostanemo u jednosobnom stanu sa dve bebe. Počele smo da tražimo veći stan.

Emily: Uživala sam u trudnoći. Bilo mi je baš lako. Osećala sam se dobro, bila sam srećna. Jedino mi je smetalo to što su mi se stopala toliko uvećala da ništa nisam mogla da obujem. Sa Kate je bilo drugačije. Ništa nije bilo lako. Pokušavala sam da joj pomognem, da se ni jedna od nas ne oseća loše.

Kate: Kada ste vi i vaša partnerka trudne u isto vreme, ne možete a da se ne upoređujete. Ja sam kasnila tri nedelje: ona bi nešto iskusila, a posle par nedelja bih i ja. Neke stvari su bile slične, a neke i ne: "Wow, zašto su moje bradavice ovakve, a tvoje ne?" Ne želim da zvučim ogorčeno, ali sam uvek izvlačila deblji kraj. Sve mi je bilo teže. Ona je uživala u trudnoći, a ja nikako. Dobila sam dijabetes, bila anksiozna, morala da vodim računa o ishrani.

Ali se nismo žalile jedna drugoj. Kliše je da se supruga uvek žali tokom trudnoće, a to nema smisla. Žališ se jer hoćeš pažnju, da neko brine o tebi. Mi to nismo mogle, nije bilo energije za to. Prolazile smo kroz isto iskustvo, razumele jedna drugu, ali sažaljenja nije bilo. Empatije da, ali sažaljenja ne. Nije bilo onoga: "Aww, dušo...sedi da ti izmasiram stopala." Odjebi, moram da masiram svoja.

Emily: Bilo je trenutaka kada bih pomislila: bilo bi super da neko može da podigne ove kutije. Onda bi muž na iznajmljivanje došao na red. I porodice bi nam pomagale. Bilo je trenutaka kada smo mislile kako bi bilo lepo da neko može da kuva za nas, pa kako bi bilo super da jedna od nas nije trudna...ali zajedničko iskustvo i razumevanje koje iz toga proizilazi je neverovatno. Stvarno smo bile zajedno u tome.

Kate: Do osmog, devetog meseca smo bile potpuno pažljive jedna prema drugoj. Obe smo bile pod uticajem hormona i ponekad bismo izgubile kontrolu. Svaka rasprava bi se uvećala deset puta. Obično bismo se svađale oko porodice. Ustvari nismo bile ljute jedna na drugu, već tako...nije bilo lako.

Emily: Probila sam termin za deset dana i ništa se nije događalo. Bila sam frustrirana i ogromna. Samo smo sedele i čekale bebu. Isplanirale smo drugačije scenarije. Kate je isplanirala sve korake... na primer: kada Emily dobije porođajne bolove pozovi dulu itd... Imale smo 24 različita plana: Šta ako se dogodi rano ujutru? Šta ako se dogodi kada je gužva u saobraćaju? Da li na prvi znak kontrakcija idemo u bolnicu kako bismo izbegle gužvu? Valjda i nismo imale plan, imale smo opcije.

Kate: Detaljno sam nas pakovala za veliki dan/e. Imala sam po dva od svega, jer šta ako dobijemo bolove u isto vreme. Emily je imala dulu jer sam se bojala da neću biti u stanju da joj pomognem. Nisam se dobro osećala zbog toga, jer mi se činilo da to znači da ne podržavam svoju suprugu dovoljno.

Emily: Doktor mi je rekao da će izazvati porođaj ako se ne budem porodila do 9. decembra. To stvarno nisam želela. Htela sam da sve bude prirodno. Onda sam se 9. decembra probudila zbog kontrakcija i shvatila da mi je vodenjak pukao.

Kate: Njen tata nas je odvezao u bolnicu. Emily je bila neverovatna: porađala se 19 sati bez epiduralne.

Emily: Posle 19 sati nisam više mogla i tražila sam epiduralnu. A doktori su bili u fazonu: "Ok, otvorena si pet centimetara i porodićeš se oko 5 ujutru, sad možeš da spavaš." Tako da su svi otišli kući.

Kate: Ostale smo Emily i ja. Prigušile smo svetlo i želele da samo ležimo nekoliko sati. Malo smo razgovarale, malo se molile...a onda je ušla doktorka da je pregleda: "Vidim glavu." "Šta, sada?!" Niko nije bi tu, samo nas dve! Dula nije bila tu, tako da sam na kraju ipak prošla sa njom kroz to iskustvo.

Emily: Onda sam se brzo porodila. Bilo je baš kako sam želela, iako nisam baš znala šta želim.

Kate: Politika bolnice je da niko ne može da provede noć ako nema privatnu sobu...a to košta $900 za noć. Ali me niko nije poslao kući jer sam trudna. Svi su bili u fazonu: "I druga mama je trudna."

Emily: Bile smo u bolnici dva dana. Reid je bio zdrav, a i ja sam se osećala dobro. Zbog specifične situacije Kate je stalno bila pored mene, ali je spavala u stolici. Pustili su nas malo ranije, jer je kod kuće udobnije. Tako smo otišle kući i bile tamo jedan dan. Uopšte nisam spavala! Znala sam da mi hormoni neće dozvoliti da spavam, tako sam čula. I to je bilo tačno. Spavala sam samo tri sata od porođaja, moja mama je bila tu, prošao je jedan dan od kako smo došle kući i u 8 ujutru, dok sam dojila Reida, Kate je ušla u sobu i rekla kako misli da joj je vodenjak upravo pukao. Bila sam u fazonu: "Umukni." Posle porođaja se osećate kao da vas je udario kamion. Sve vas boli, ali je u tom trenutku sve prestalo. Krenule smo. Spakovale smo se i odvezla sam nas u grad. Mislim da sam imala više poverenja u svoju sposobnost da vozim nego u bilo čiju u tom trenutku.

Kate: Ništa me nije bolelo, kao da sam rodila dugme. Valjda sam se toliko uzbudila oko njenog porođaja, da sam na svoj i zaboravila. Moje mama i sestra krenule su da obiđu Reida, a onda sam im javila da je bolje da dođu do bolnice jer se i ja porađam.

Emily: Reid je spavao u čekaonici. Nije mi bilo lako da ga ostavim, ali mi je bilo važno da budem tu za Kate. Pokušavala sam da joj budem podrška, ali nije bilo lako budući da sam se i sama porodila pre tri dana. Mislim da je njoj bilo teže jer tek što je prisustvovala mom porđaju, morala je i sama kroz to da prođe.

Kate: Mama me je upozorila da verovatno neću imati isti porođaj kao Emily. A i računale smo da će moći da mi pomogne, ali ona se tek bila porodila. U jednom trenutku tokom porođaja sam joj rekla: "Možeš li samo da pričaš sa mnom, a da pustiš moju sestru da mi pomogne?" Mislim da ju je to malo povredilo.

Emily: Usred njenog porođaja pogledala sam u svoju majicu i shvatila da mi je krenulo mleko. Ali ništa nisam mogla da uradim u tom trenutku.

Kate: Plašili su se da ću morati na carski rez ako porođaj još potraje. Onda su isključili epiduralnu, jer ništa nisam iosećala pa nisam mogla da se fokusiram na porođaj. Onda sam se porodila za dvadeset minuta. Bilo je nekih komplikacija, pupčana vrpca je bila blizu bebine glave.

Emily: Pritisnuo je vrpcu glavom i bio je potpuno modar. Bila je to jedna od najstrašnijih stvari koje sam videla! Pokušala sam da sakrijem užas da ne bih uplašila Kate. Odneli su ga na intenzivnu. Bio je tako mali.

Kate: Posle nekoliko minuta čula sam kako plače i znala sam da je to dobar znak. Posle par trenutaka bio mi je u naručju.

Emily: Pošto su svi otišli, ušla sam sa Reidom kod njih u sobu. Računala sam da ćemo tu i ostati, svi zajedno. Ali je onda došla sestra i rekla kako ja mogu da ostanem, ali da je politika bolnice da u sobi ne može da bude dece koja nisu pacijenti.

Kate: Danas nemam dovoljno mleka, pa Eddie mora da dobija i formulu. A Reid je već bucko. Onda je Emily priskočila u pomoć: ona doji Eddia kad ja ne mogu. Tako ona može da uspostavi bolji odnos sa njim nego što ću ja moći sa Reidom.

Emily: I sada smo obe smo na odmoru, što je sjajno. Tražimo i dadilju. Više se i ne sećam trudnoće, toliko sam neispavana.

Kate: Prošle nedelje smo shvatile da se nismo zagrlile ili spavale jedna pored druge već šest meseci. U braku smo tek dve godine, ali mislim da nas je ovo zbližilo mnogo više nego da smo u braku duže.

Emily: Nisam bila trudna u nekoj drugoj situaciji, pa nema sa čime da uporedim. Ali mislim da je ovo bio super način da se postane majkom. To ne znači da ćemo ovo da ponovimo. Sada imamo porodicu, a dva dečaka je sasvim dovoljno.

Izvor: nymag.com

Preveo Milan Živanović