Još jedna faza u utvrđivanju krivice za masakr u Metohiji
Done37

Photo: thequeerfrontier

Ekstradicija Šakala Predraga Vukovića

Dugogodišnja opstrukcija suđenja pripadnicima državne jedinice Vojske Jugoslavije Šakali, jedne od najsvirepijih formacija tokom proteklih ratova, pogotovu sukoba na Kosovu 1999, ulazi u još jednu fazu pokretanjem ekstradicionog postupka pred Višim sudom u Podgorici za izručenje Predraga Vukovića. Vuković je na optužnici protiv Šakala u objedinjenom predmetu Ćuška i tereti se za ratne zločine počinjene u metohijskim selima, u okolini Peći.

Predrag Vuković (64) je u bekstvu od 2014, kada je Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji izdalo nalog za njegovo hapšenje; uhapšen je prošle nedelje u okolini Bara, zbog protivzakonitog ribolova. Na poternici je i zbog toga što je u Srbiji već osuđen za prodaju droge i tešku krađu.

Nije, dakle, naredbodavac, ni kreator, jer bi, u suprotnom, delio sudbinu većine najviših vojnih i policijskih starešina iz vremena agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, te vlastitih komandanata iz brutalnih akcija na Kosovu. Dakle, ne bi bio na optužnici, napredovao bi, na bolje plaćenoj funkciji čekao bi penziju sa debelim deviznim kontom. Ne bi morao da diluje drogu i da se u izgnanstvu bavi krivolovom, ne priliči to dokazanom patrioti.

U procesu, u kojem je optužnica podignuta još 2010, najpre je devet pripadnika 177. interventnog voda VJ je 2014. prvostepeno proglašeno krivim i osuđeno na ukupno 106 godina zatvora za ubistvo najmanje 118 civila albanske nacionalnosti. Međutim, Apelacioni sud je 2015. poništio ovu presudu i slučaj vratio na ponovno suđenje. Ovom postupku je 2015. godine pripojen postupak protiv Predraga Vukovića u slučaju "Ljubenić", i sada se on vodi pod imenom „Ćuška“.

Reč je o svirepim ubistvima nenaoružanih civila, muškaraca i dečaka, a Tužilaštvo za ratne zločine je saopštilo da su optuženi učestvovali u napadu VJ na selo Ljubenić u opštini Peć aprila 1999. godine, kada je ubijeno više od 40, a ranjeno 11 osoba albanske nacionalnosti. Reč je o zločinu koji su 14. maja 1999. počinili pripadnici 177. interventnog voda Vojske Jugoslavije, realizovanom po uobičajenom kosovskom scenariju masakra i progona; odvojeni su žene deca naređeno im je da krenu ka Albaniji, a muškarci su ubijeni hicima iz vatrenog oružja. Zaštićeni svedok Zoran Rašković, pripadnik “Šakala”, ovako se seća metohijskih zločina: “Čuješ krike, gomila razbacanih udova, noga ovde, nečija glava onde, krklja, krv!Uzdah, ropac samrtni!”

U selima Ćuška, Zahać i Pavljane, u opštini Peć ubijeno je nešto više od 120 albanskih civila, na stotine stanovnika je proterano u Albaniju, a gotovo sve kuće su spaljene ili oštećene. Prvo suđenje Šakalima obeležio je i krucijalni događaj, pokazivanje dokaza (legitimacije) da su optuženi bili pripadnici Vojske Jugoslavije. Presude je izrekla sudija Snežana Nikolić Garotić koja je ubrzo premeštena u prvostepeno krivično veće Višeg suda, odnosno, uskraćena joj je i mogućnost da završi započete procese. Apelacioni sud smatrao je da „prvostepena presuda ima bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer su činjenice koje su navedene u presudi nerazumljive i protivrečne same sebi“. Tako je slučaj “Ćuška” i nakon osam godina u prvostepenoj fazi.

„U postupcima za ratne zločine glavni pretresi zakazuju se u neprimereno dugom razmaku, a i dalje nemamo ni jednu optužnicu koja je podignuta protiv visokorangiranih osoba. Mali je broj postupaka za seksualno nasilje počinjeno u oružanim sukobima. To su neke od glavih karakteristika suđenja za ratne zločine u Srbiji“, kaže istraživačica Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić (RSE).

Džefri Najs, bivši haški tužilac, konstatovao je da bi masovna ubistva u u okolini Peći imala bi potpuno drugu dimenziju da su se dogodila u oružanom sukobu, ted a masakri nisu počinjeni u vakuumu, nego u sistemu.

“Ne bi bilo potrebe za prikrivanjem. Ono je izvedeno s obzirom na moguće optužbe protiv Miloševića. To je ujedno i najmoćniji dokaz njegovog priznanja nezakonitosti koje je počinio”, rekao je Najs.

Slučaj “Ćuška”, kao i oslobađajuća presuda amblematično nevinoj skupini “Simini četnici”, te ritam srbijanske pravde u slučajevima “Skočić” i “Lovas”, bajkovita sudbina optuženih za zločin na Ovčari, ukazuju na to da će nova faza prikrivanja biti lišena čak i dosadašnjeg šmiranja i izmotavanja. Ni za kakav evropski put srbijansko pravosuđe neće biti pravično i efikasno, a pojedinci koji pokušavaju da sude pošteno biće, kao i dosad, nedopustivi incident.

Oceni 5