Šta ne bih dao za sećanje

Elegija o nemogućoj uspomeni

Pokro49
Šta ne bih dao za sećanje / (imao sam ga i izgubio)/ na jedno zlatasto Tarnerovo platno/ široko kao muzika/... Šta ne bih dao za sećanje/ da si mi rekla da me voliš/ i da nisam spavao do zore,/ bestidan i srećan.

Natrag na tekst

Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar