Rock 1996: Made in Slovenia
Aslove 01 S

Fanovi: Orto Punk festival

Photo: scan/XZ

Električni galop

PUNK

Od zlatnog kraja sedamdesetih punk se zadržao, i to najjače u provinciji, kao neka vrsta odmetničkog, poluurbanizovanonog folklora, gde je svaka nova generacija izložena zlokobnim uticajima Sex Pistolsa, Pankrta, KUD Idijota i Hladnog piva, te američkog hardcorea osamdesetih godina i, hvala bogu, suvremenih štovatelja punk-tradicije. Proboj iz opskurnog podzemlja malih klubova i koncerata za stotinjak posetilaca baš je 1996. prouzrokovao svetski punk-revival, a to je bilo najlakše sagledati na rasprodatim koncertima Green Day i Sex Pistolsa u hali "Tivoli", gde je blizu deset tisuća mesta pomogla popuniti i uvek prisutna hrvatska mladež. Punk se vratio i u Ljubljanu, konkretnije u ljubljanski skvot "Metelkovu", koju je uzelo za štab nekoliko punk-frakcija, zajedno s tamo vežbajućim bendovima i redovitim priređivanjem koncerta, osobito dvodnevnog Orto Punk festivala u jesen. Koliko se kao na nešto novo može gledati na muziku - koju vešto, energično i bez novca isporučuju Racija, V okovih, Tito in ekšn… a je to! i brdo drugih bendova - ovisi o godištu gledatelja i broju odslušanih punk koncerata. A tih je, bogami, u protekla dva desetleća bilo više nego dovoljno. Kreativni ostatak starih punk-vremena: multimedijalni Stripcore kolektiv s kućnim bendom 2.2.2.7.

ROCK’N’ROLL

Pošto u Sloveniji sve od romantičnih beat i hipijevskih vremena nije bilo jače r'n'r scene, taj se istorijski izostanak ubrzano nadoknađuje poslednjih godina. Na krilima uspeha koje su tu doživljavali Brejkersi i Majke, uz bezbroj uglavnom hrvatskih ili američkih grupa, te zvezde tipa Iggy Pop i Ramones (potpomognuti svesrdnim vođstvom Marjana Ogrinca, propagatora rokenrola na Radiju Študent), izrasli su novi redovi samosvesnih garažnih rokera, kao što su Res Nullius, Dicky B. Hardy, Hic et nunc...

Rock'n'roll je, pored garancije za dobar provod i žestoke svirke, od subkulture osamdesetih preuzeo i ideološko nasleđe, prenapregnutost čelništva, koja ide sve do netrpeljivosti prema svim drugim, "nepoštenim", "pozerskim" ili "komercijalnim" žanrovima. No, usprkos svemu, '96. je bila plodna godina za r'n'r, a koncert Dead Moon u studentskom naselju i dvodnevni, nenadjebivi ljetni festival Zgaga u Litiji blizu Ljubljane (prvi pravi slovenački Woodstock sa šatorima, razdraganim posetiocima i masom slovenačkih, hrvatskih, inostranih, srpskih i jednog bosanskog benda) valjda su ponovo udarili temelje rokerskog bratstva i jedinstva.

METAL

Metalci zasad još nisu doživeli da njihovi običaji i stil oblačenja budu proglašeni za "in" opremu ove ili one godine, pa tako i dalje ostaju u podzemlju bučnih i ekstremnih koncerata iz domovine i inostranstva. Ipak, slovenska klima, "Laško" i "Union" pivo, povoljno su uticali na nakot nekoliko dobro uvežbanih metalskih grupa, od kojih bi se nekolicina mogla čak i uspoređivati s tokom živog metala na Zapadu. Tu je, pre svega, trash-funk fuzija (Srbima poznatih Primoraca) u obliku grupe Skytower, zatim vrsni show štajeskih obožavatelja Sepulture - grupe Interceptor, ljubljanski Weeping Willow, a i nekoliko grindcore mesarskih preduzeća, koja se ravnopravno nadmeću sa strancima na njihovom fanzinaškom nivou.

FUNK

Fankijaši se u najvećem broju nalaze u Ljubljani, u granicama skejterskog, travarskog i uličarskog plemena. Reperski i funk-podmladak nekoliko puta uzastopce napunio je i sale tipa "Tivoli" (recimo: Beastie Boys koncert), a sad njegove brojke već pomalo splašnjavaju. Ipak, u krug mlade i vitalne struje fanova crne muzike, od acid jazza i dalje, spadaju barem bendovi tipa Heavy Les Wanted, sada već penzionisani, ulično neizveštačeni reper Ali En i naslednici, te žanrovski i generacijski odmetnici Lolita. Funk se preko DJ gramofona ubrzano pari sa srodnim dub i drum 'n' bass ritmovima, pa je tako jedini žanr koji se nije pridružio uzajamnim pljuvačkim mečevima s techno podzemljem.

TECHNO

Broj rejvera od pre dve godine ubrzano raste, pa se sad može već šest dana sedmično protulumariti na raznim šminkerskim happy house, tvrdo minimalističkim ili melodično transirajućim  techno večerima i rejvovima. Ukupan broj slovenačkih rejvera (koji se zasad još nisu okupili na zboru tipa zagrebačkog Future Shocka) verovatno bi iznosio oko pet a tisuća omladinaca i omladinki, kojima vrte ploče dvadesetorica disk-džokeja na čelu s devetnaestogodišnjakom Umekom. Ljubljanski bombarder doživljava uspjehe i vani, gde je krenuo sa svojom diskografskom kućom AB sense; slede acidaši Clox, a proboj u Nemačku je uspeo i triphopovskom April Nine projektu. Inače, dosta manje naoružana i mnogo opuštenija Slovenija prija i hrvatskim rejverima i njihovim disk-džokejima koji su s ovdašnjima u bliskoj vezi, a s masovnošću i konkurencijom polagano dolazi i inostrani kvalitet. Rejv sezone: Ljetni Mountain Festival ispod karavanških Alpa, koji je premijerno posetila i DJ delegacija beogradskog Kozmika.

ETNO

Jedini ozbiljniji organizator etno, world music ili tome bliskih koncerata je ljubljanski prolećni festival Druga godba, koji se sad protegao daleko preko svojih granica, pa se nastupi s njegovim logom pojavljuju preko cele godine. Ime Druge godbe je, svakako, garant za mestimično blistave koncerte kojima se retko možeš nadati od drugih slovenačkih promotora, ali mu, barem što se mene tiče, za zadobijanje većeg poverenja nedostaje čvršći koncept. Balansiranje između urbanih i "izvornih" izvođača, u ime masovnosti i finansijskog pokrića, često poprima lik nimalo novatorske pop muzike s alibijem egzotičnih imena ili čak new age folklornog šljama. Paralele sa sad već jako populističkim i mainstream ljubljanskim Jazz Festivalom su očite (nedostatak domaćih, na Drugoj godbi odgojenih atrakcija), a sve se to još može pravdati vanserijskim nastupom ovogodišnjih gostiju, grupe Huun Huur Tu (iz Sibira) ili barem naznačenog približavanja savremenim perverzijama s Fun-Da-Mental.

PROMOTERI

Skoro sve veće koncerte u Ljubljani organizovao je lgor Vidmar, odnosno ŠKUC R.O.P.O.T, koji je tako postao naslednik onoga što su u predratnoj Sloveniji činili Kompas i Toni Sabol. R.O.P.O.T. svoje finansijske uspehe, uveliko potpomognute statusom bendova na MTV kanalu, retko opravdava s uvozom prodornih noviteta, koje su preuzeli manji organizatori, Buba, FV, Front Rock, te brdo slovenskih klubova i sporadičnih preduzimača: mariborski, više ili manje punk-ogranak s prostorima u skvotu Pekarna, ljubljanski K.A.P.A. anarhisti na Metelkovi, striktno podzemni, r'n'r B-51 u predgrađu Ljubljane, po meni klub s najprobranijom, pretežno noise ponudom - MKNŽ iz Ilirske Bistrice i koparski MRC Marka Brecelja. Taj je, u liku vođe Zvezde plemenskih skupnosti in vračev, svoje levičarske nazore daleko lepše utemeljio povezivanjem slovenačkih klubova, reaktivacijom pokrajinskih kulturnih sala i turnejama stranaca po izbegličkim domovima, negoli strategijom vlastitog kluba, a njegovi omladinci, predvođeni u Nišu viđenim Žoambo Žoet Workestrao, ostaju pored ŠKUC Artrocka jedini nabavljači iz rock-in-opposition izrasle svirke.

*Tekst je objavljen u januaru 1997. godine u XZ magazinu broj 3

Tagovi

Oceni 5