Srećno i poslušno čovečanstvo
Miss 03 S

Photo: Milan Živanović/XXZ

Eno onog mačka čijeg je sina jedinca progutao miš

Ta neće se Hristos na ljubav razljutiti!

F. M. Dostojevski, Braća Karamazovi

I Hristos je bio različit. Pravo na drugost razularena svetina nije razumela. Bio je bezgrešano različit od mase koja je sa krsta spasila ubicu, ali ne i pravednika. Koje je Hristovo pravo bilo ugroženo? Pravo na javno okupljanje i javnu propoved. Pravo na život! Dok je najavljivao nebesko carstvo po tamo nekim zaseocima i sokacima, po selendrama Izrailja, u četiri zida, to je bilo prihvatljivo, ali kada je svoju reč probao da promoviše usred Jerusalima, onda je postao nenormalan, opasan. Disonantan ton je trebalo ugušiti, bukvalno. Prvosveštenici tadašnji, a i današnji, željni milozvučnosti nisu ni časa časili – javno su prstom pokazali na mačka čijeg je sina jedinca progutao miš.

Vekovima potcenjujemo moć prvosveštenika – ko je tada bio jači od njih? Niko! Ne daju se prvosveštenici ni danas – da bi skrenuli pažnju sa svoje nenormalnosti, isprobanom tehnikom upiru prst u drugog, a beslovesni hajkači kreću u juriš sa ubeđenjem da hajku izvode za opšte dobro. Vekovima isti scenario – krst (lomača, giljotina – svejedno) na kojem su razapeti drugačiji, sa svojim fiktivnim grehovima, naravno. Što spektakularniji prizori linčovanja kako bi se izazvalo osećanje straha i ushićenja – strah je potreban zbog poslušnosti, a ushićenje zbog sreće. Konačno srećno i poslušno čovečanstvo – cilj je brojnih prvosveštenika. Sve ovo u mnogome miriše na Dostojevskog, a prvosveštenici na velikog inkvizitora kome se gomila klanja, srećna što ima pred kim da se pokloni.

Travestija normalnosti da bi se prikrila nenormalnost. Svaka drugost je opasnost jer se razotkriva velika tajna (bojim se u našem slučaju i mračna). Jednoobraznost koju je kroz vekove ustoličila crkva, da paradoks bude veći, u ime Hrista koji je zbog iste jednoobraznosti razapet, uvodi i država kao isproban obrazac za sankcionisanje neposlušnih i slobodnih. Sve dok postoji onaj mačak čijeg je sina jedinca progutao miš naši prvosveštenici će biti spokojni. Velika tajna neće biti razotkrivena. Tajna truta i trutića koji u mraku zaviruju u tuđe gaće, pre nego što neko po danu zaviri ispod njihove mantije. Banalizacija i vulgarizacija kao mehanizam diskreditovanja i uniženja drugosti je neohodna jer tada svi govore o pčeli-kurvi, a niko o trutu. Trutovi obrazi ostaju čisti a naše ruke okrvavljene.

P. S.

Ako jedno misleće biće, moj učenik, napiše na Fejsbuku da hoće sedam hiljada policajaca na Kosovu, a ne na Paradi, i skupi dvesta lajkova u minutu, šta da očekujemo od nemislećih? Pitam se šta ja u školi uopšte radim. Osećam se poraženim!

Prvosveštenici, trutovi i trutići su bolji nastavnici od mene. Nisam uspeo da ih naučim da nije problem u mačku čijeg je sina jedinca progutao miš, već u onome koji je prst uperio u samog mačka.

Progutaće nas miševi!

Tekst je objavljen pre devet godina na Blogu B92. Miševi su se u međuvremenu namnožili, pa dodajem još jednu rečenicu:

Da nas ne bi progurtali miševi, zato je važan Europrajd; za buduće sinove i kćeri čije živote ne smeju da pojedu mrakovi u nama i oko nas.

Oceni 5