Pantologija: Kostić, Pandurović, Miličić, Manojlović, Dedinac
Stanislav Vinaver

Photo: Wikipedia

Evropa se odevropila

Laza Kostić.

Jovan Krstitelj.

Pomame divlje plamen mahnitaj
Odmahnuo je sevom kroz pospaj
Mahune misli mehom prepukle
Zurlama svisle, zbrkom prozukle.
Gde su gresi negrešaja
Kad trubila narušaja
U pokidu lelnih slada
Svlad otimlju rušigrada
Tez oruklja goropada
Pomeni me duhom lahor-strave.
Žamor-kruna smrkli lave
Sveslovenski Mislislave
Tankih misli otpozdrave.....
Evropa se odevropila
I svud nose gnusna škopila
Da oslepli škope nevlad

Srcomraka prežni prevlad
Gnusogona ježni svevlad.
Još sijaju sijni svodi
Goti ploti u nagoti:
Srp zacrta zvizdom kosi.
Slet brodovolju knebustrelnom
Zajađena smrt-opelnom
Luk odlučen človu čelnom
Za skrhanih zvezda prelom
Izjedarskih pčelinjaka
Jelolistih krtičnjaka
Nebocepnih vršičnjaka
Što prekljuvom glodnih snova
Prezobljuju ukip krova
Stan pričesni Boga-Jova,
Premrčuju vrv svemirja
Zanebljuju uspon pirja
Preklek smerja, izvir umlja
Za pobedna za bezumlja
Za izdoblja nebokumlja
Nedoseva visimračje
Nedospeva strš-oblačje.....

Sima Pandurović

Metafizika.

Život je težak ko malter perpendikulara
Gnusni eufemizam brevetira ropac
Psihologiju delira harangira škopac
Mi smo monstrum sumnje u psihi okulara,
I demon bluda u polusvetu preživara.

Sve crnjim život teče sad klancem
I Pesimističkim tempom izvija se minus
I karambolira paralitičkim krkljancem
U metafizike otmeni ricinus,
I u smežuranja logični kasinus.

Sibe Miličić

Moje rođenje.

(Iz knjige "Tečnosti").

Ja sam se rodio u sretan čas
Moje je rodno mesto ostrvo Kras.
I sa tog ostrva
Vide se druga ostrva
Kao što se sa jednog brda
Vide druga brda
I iz jedne kafane
Vidi druga kafana.

Ja sam se rodio u sretan dana par
Moje je rodno mesto ostrvo Hvar.
Ja sam sretniji no svaki bankar
Moje je rodno mesto Gaurisankar.
Ja sam se rodio u sretan bolova japad
Moje je rodno mesto ostrvo Lapad.
I sva su ostrva moja rodna mesta
I sva su brda moja rodna mesta
I sve su reke moja rodna mesta
Živela ostrva, brda, reke
Živela cela priroda
Na kojoj piše
Najdivnijim, najsvečanijim, najljupkijim,
Ovde se rodio Sibe Miličić!

Todor Manojlović

Lago Maggiore.

Titravi Sjaj plavokosog mladića
Čupavog Sunca,
Sedefastim rumenilom
Preliva brežuljke mirisnih lokomotiva
Što se još neodlučno, nesvesno
U smelom poletu kao zaručena lasta
– Čiji je zaručnik vedri vulkan
Uvek u stidljivoj bujnosti ponosnog proleća –

Polagano rascvetavaju i čekaju
Da ih prvi krepki, posrebreni
Točak zvezdanih asfalta
U naporu grozdanih sanaka
Odnese u brsnu, mladoženjsku večnost
Pred kojom maršuje

Vod plavih regruta
Iz sela Ilindže
U Banatu....

Gde šišarke plahovito sanjaju
O povetarcu poznih zumbula....
– O, čarolijo života!..

Milan Dedinac

Zatišje slomljenih visoravni.

Slomljenih voda zavitlana platna
Vodopada nijagarskih odmetnik zakukuljeni
Provalnik iz treće serije, o samo
Kada Šarloa boli zub zbog terpentina
Zbrkanih osmeha pretrnula zaleđa
Kolorisano!

Na zgarištu (dvadeset hiljada
Trideset hiljada aeroplana!!!)
Hoće li stići? Stići? O sumraka!
Raširenih ruku u zapaljena buđenja
Zaceren Misisipom samo, samo al ne rekom,
Samo sunčana Riba kečiga
U huku zaravni=Sumporna Riba kečiga.
Veliki barovi okrećućih brodova točak
Šareni parkovi u Čehoslovačkoj.

*Iz “Pantologije novije srpske pelengirike”

Oceni 5