Evrovizija 2021: Zaslužena pobeda Italije

Ovu Evroviziju su svi jedva čekali – da gledaju, da popljuju, da prate s visokomoralnog umetničkog trona pravih vrednosti ili se opuste i uživaju, kako propozicije i nalažu.

Evropu je ovih dana uhvatila, kako bi Loreen rekla, „euphooooriaaa“, a u kombinaciji sa ovdašnjim uraganom ostavila je teške posledice naročito na sredovečna bela heteroseksualna muška srca, posebno osetljiva na filere i botoks, veštačke grudi i kosu, visoke štikle i još više samopouzdanje. Članicama benda Hurricane zameraju to što su „plastične“ i što „liče na porno zvezde“ baš ti isti koji su poznati po tome da se gnušaju pornografije i lakih sadržaja - recimo, fudbala, i čitave estetike koja ga prati. Naravno, tu su i žene koje sude, osuđuju, procenjuju i projektuju se umesto da podrže i slave razlike. Možda u takvom okruženju onda niko ne bi ni imao potrebu da se po svaku cenu prilagođava suludim standardima.

Evrovizija je proslava različitosti, ekscentričnosti, preterivanja, i spajanja svih mogućih muzičkih žanrova, plesnih pokreta, jezika i sklonosti. Čine je i prate uglavnom ljudi sigurni u sebe i svoju seksualnost (bez obzira na pol, rod i seksualnu orijentaciju) kojima stoga tuđe specifičnosti ne smetaju. Naprotiv, slave ih i obožavaju.

Što se devojaka iz Hurricane tiče – možda nisu izvele muzički ništa novo i revolucionarno, ali su pokazale kako se u tri minuta daje sve od sebe, dokazale da su talentovane, vredne i posvećene, što je na našoj mainstream sceni retkost. Pre svega, pokazale su kako tri različite devojke mogu funkcionisati kao tim i osnaživati jedna drugu. Tako su, uostalom, bodrile i druge takmičare, prve čestitale pobednicima i ponašale se kao pravi profesionalci.

Ove godine pobedio je rock'n'roll, pobedila je pesma „Zitti E Buoni“ italijanskog benda Måneskin, dan ranije nagrađena i za najbolji tekst na Eurosongu 2021. Italija je od publike širom Evrope, pa i od ovdašnje, osvojila maksimalan broj poena, te je opravdala status favorita. Međutim, put do vrha nije bio nimalo lak. Glasanje je bilo istovremeno i neverovatno i razočaravajuće i uzbudljivo, naročito nama koji smo zaboravili na nova pravila uvedena pre nekoliko godina. Stručni žiri rekao je svoje po starom sistemu na koji smo navikli, dok je glasove publike čitala voditeljka. Žiri svake zemlje broji po pet članova (kod nas su to ove godine bili Slobodan Marković, Ekstra Nena, Ivana Peters, Tijana Bogićević i Milan Stanković), a čini se da u globalu, bez obzira na to odakle su, preferiraju dramatične balade. Iako je uveden kao korektiv pristrasnih glasova publike, jasno je da ni stručni žiri nije lišen komšijsko-političkih naklonosti. Dokaz za to je loš plasman čuvene grupe Hooverphonic, koja je predstavljala Belgiju, i imala idealnu, kvalitetnu pesmu za istančani sluh struke.

Kada je reč o potencijalnim međunarodnim skandalima, Albanci su podržavali Albanca iz Švajcarske, Srbi Srpkinju iz Francuske, a njih dvoje su se ludo zabavljali i borili za prvo mesto sve dok im Italijani nisu zabiberili. Odnosno, dok se nisu uračunali glasovi publike. Svim dobrosusedskim odnosima i dijaspori uprkos, publika svake godine većinski izabere „ono nešto“. Ne zna se šta, recepta nema, pravila ne postoje. Usred čitavog ludila i tragedije pandemije, očigledno je bio neophodan ventil u vidu italijanske rock himne.

Srećom, prizemno nacionalističko Twitter-prepucavanje između Srba i Albanaca trajalo je koliko i glasanje, a umesto nas sada su za međunacionalni skandal zaduženi Italijani i Francuzi. Naime, Damiano, frontmen italijanskog pobedničkog benda, optužen je da je koristio kokain u programu uživo, dok Italijani idejne tvorce takvih optužbi vide u Francuzima kojima je krivo što su završili kao drugoplasirani, pa se nadaju diskvalifikaciji Italije. Najpre, slažem se sa Italijanima i, dalje, drago mi je što konačno niko s Balkana nije u centru skandala. Dosta smo se blamirali, vreme je da se podržavamo baš kao što su zemlje bivše Jugoslavije podržale Hurricane. Nije dovoljno za pobedu, možda i ne treba da bude, ali je neophodno za pobedu zdravog razuma.

„Rock'n'roll never dies“, poručili su Måneskin na samom kraju evrovizijske večeri, a svojim nepokolebljivim stavom i energičnim izvođenjem pozvali sve da im se pridruže u proslavi zaslužene pobede. „Zitti E Buoni“ je pravi hit, savršen za oslobađanje emocija nakupljenih tokom karantina, a naročito besa i frustracija raznoraznih internet trollova. Shut up and dance!