Fernando Pesoa: Trijumfalna oda

Pod bolnom svetlošću velikih električnih svetiljki fabričkih
Tresem se u groznici i pišem.
Pišem škrgućući zubima, kao zver pred tom lepotom,
Pred tom lepotom potpuno nepoznatom u antici.

O točkovi, zupčanici, večito r-r-r-r-r-r-r!
Silni grču zaptiven mehanizmima u besu!
U besu izvan i unutar mene,
Kroz sve moje iskidane živce,
Kroz sve bradavice svega čime osećam!
Usne su mi suve, o moćne moderne buke,
Jer vas slušam iz prevelike blizine,
I gori mi glava od želje da o vama pevam s preteranim
Žarom u iskazivanju svih svojih osećaja,
S preteranim žarom koji je savremen vama, mašinama!

U groznici, gledajući motore kao neku tropsku Prirodu –
Velike žarke ljudske predele od gvožđa i ognja i snage –
Pevam, i opevam sadašnjost, ali i prošlost i budućnost,
Jer sadašnjost je sva prošlost i sva budućnost
I Platon i Vergilije i dalje postoje u mašinama i električnim svetiljkama
Samim tim što su postojali nekad i bili ljudi Vergilije i Platon.
I udovi Aleksandra Velikog iz veka možda pedesetog,
Čestice koje će se rasplamsati u mozgu nekog Eshila iz stotog stoleća,
Kolaju ovim prenosnim remenicima i ovim klipovima i oprugama,
Ričući, škrgućući, pišteći, šišteći, pucketajući,
Obasipajući milovanjima moje telo kroz samo jedno milovanje duše.

Ah kad bih mogao da se izrazim sav kao što se motor izražava!
Da budem potpun kao kakva mašina!
Da krenem u život pobedonosno kao poslednji model nekog automobila!
Da barem može sve to fizički da mc prožme
Pa da se sav rascepim, da se potpuno otvorim, da postanem promočiv
Za sve mirise ulja i jare i uglja
Ove čudesne flore, crne, veštačke i nezasite!

Bratimljenje sa svim dinamikama!
Neutaživa pomama za sudelovanjem
U gvozdenom i kosmopolitskom tutnjanju
Neuktorivih vozova,
U metežu istovara i utovara brodova,
U skliskom i sporom okretanju dizalica,
U disciplinovanoj gunguli fabrika,
U gotovo nečujnom i jednoličnom mrmljanju prenosnih kaiševa.

Evropski sati, proizvođački, priklešteni
Između mehanizama i korisnih zanimanja!
Veliki gradovi zaustavljeni u kafanama,
U kafanama – oazama bučnih besposlica
Gde se kristalizuju i survavaju
Zvuci i pokreti Korisnoga
I točkovi, zupčanici i ležišta Napretka!
Nova bezdušna Minervo pristaništa i železničkih stanica!
Nova ushićenja po meri trenutka!
Limene brodske kobilice što se smešite prislonjene uz dokove
Ili na suvom, uzdignute, na kosinama lučkih nasipa.
Međunarodna aktivnosti, transatlantska, Canadian-Pacific!
Svetlosti i grozničava dangubljenja po barovima, po hotelima,
Po Longchamps, Derbijima, Askotima,
I Pikadilijima i Operskim avenijama
Koje ulaze u moju dušu, unutra!

Hej, ulice, hej trgovi, hej-la-hoj, gomilo!
Sve što promiče, sve što se zaustavlja pred izlozima!
Trgovci, skitnice, džeparoši previše uparađeni;
Viđeni članovi aristokratskih klubova;
Ogavne sumnjive spodobe; očevi porodica neodređeno srecni
I očinski sve do zlatnoglanca što visi preko prsluka
Od džepa do džepa!
Sve što prolazi, sve što prolazi i nikad ne prolazi!
Prisustvo lakih žena odveć nametljivo;
Zanimljiva banalnost (a ko zna šta se u njoj krije?)
Sitnih malograđanki, najčešce majki i kćeri
Što bazaju ulicama s ciljem bilo kojim;
Ženstvena i lažna ljupkost pederasta što prolaze, sporo;
I sav taj svet jednostavno elegantan što se šeta i pokazuje
A ipak, negde u sebi, ima dušu!
(Ah, kako bih želeo da budem souteneur svega toga!)

Čudesna lepota političkih korupcija,
Prvoklasni finansijski i diplomatski skandali,
Politička nasilja na ulicama,
I s vremena na vreme kometa nekog kraljeubistva
Što Čudom i Svirkom obasjava
Obična i svetla nebesa Svakodnevne Civilizacije!

Demantovane vesti u novinama,
Politički članci neiskreno iskreni,
Vesti ,,passez-a la caisse“, veliki zločini
Čija dva stupca prelaze na drugu stranu!
Sveži miris štamparske boje!
Plakati tek izlepljeni, još vlažni!
Čuti vient-de paraitre sa belom trakom!
Kako vas volim sve, sve, sve,
Kako vas volim na sve moguće načine
Vidom i sluhom i njuhom
I čulom dodira (koliko mi samo znači to što mogu da vas opipam!)
I razumom nalik na antenu koju ste vi zanjihali!
Ah, kako sva moja čula za vama žude!

Đubrivo, parne vršilice, poljoprivredna dostignuča!
Ratarska hemija, trgovina što je postala gotovo nauka!
O, tezge trgovačkih putnika,
Trgovačkih putnika, putujućih vitezova Industrije,
Ljudski produžeci fabrika i tihih pisarnica!

O tkanine u izlozima! O drvene lutke! O najnoviji modni žurnali!
O artikli beskorisni koje ceo svet hoće da kupi!
Zdravo, velike robne kuće s mnoštvom odeljenja!
Zdravo, svetleće reklame što se palite, zadržite na čas pa nestanete!
Zdravo, sve čime se današnjica gradi i biva drukčija od onog juče!
Hej, armirani betonu, cementni betonu, procesi novi!
Nova dostignuća u naoružanju, dično smrtonosna!
Oklopi, topovi, mitraljezi, podmornice, aeroplani!

Volim vas sve, sve, kao neka zver.
Volim vas mesožderski,
Izopačeno, pogledom prikovanim za vas
Za vas, stvari velike, obične, korisne, beskorisne,
Stvari moderne,
Moje savremenice, formo aktuelna i bliska
Neposrednom sistemu Svemira!
Novo otkrivenje Boga, metalno i dinamičko!

O fabrike, laboratorije, music-halls, luna-parkovi,
Oklopnjače, mostovi, ploveći dokovi -
U mom uzburkanom i usijanom duhu,
Posedujem vas kao neku lepu ženu,
Potpuno, kao neku lepu ženu koja se ne voli,
Koja se slučajno sretne i neodoljivom čini.

Hej-la, pročelja velikih prodavnica!
Hej-la, liftovi velikih zgrada!
Hej-la, rekonstrukcije vlada!
Skupštine, politike, budžetski izveštaji,
Falsifikovani budžeti!
(Budžet je jednako prirodan kao i drvo
A parlament je lep poput leptira).

Hej, zanimanje za sve u životu,
Jer sve je život, od dragulja u izlozima
Do noći – tajanstvenog mosta među zvezdama
I drevnog, svečanog mora što svoje obale zapljuskuje
I ostaje uvek jednako milosrdno
Kao i u doba kad je Platon bio doista Platon
U svom stvarnom prisustvu i u svom telu s dušom unutra,
I razgovarao s Aristotelom koji nije smeo da postane njegov učenik.

Mogao bih umreti razmrskan nekim motorom
Sa slašću predavanja žene što se podala.
Bacite me u užarene peći!
Gurnite me pod vozove!
Izubijajte me na brodskim palubama!
Mazohizam posredstvom mehanizama!
Sadizam nečega modernog, i ja i dreka, u isti mah!

Hajde, hop-la, Džokeju koji si dobio Derby,
Grizi mojim zubima tvoj cap u dve boje!

(Ah, da sam tako visok da ne mogu proći ni kroz jedna vrata!
Ah, gledanje je, za mene, seksualna izopačenost!)

Hej-la, Hej-la, Hej-la, katedrale!
Pustite me da razbijem glavu o ivice vaših uglova,
I da budem podignut s ulice, obliven krvlju,
A da niko ne zna ko sam ja!

O, tramvaji, žičare, metroi,
Tarite se o mene do grčenja!
Iju-ju! Iju-ju! Iju-ju!
Smejte mi se grohotom u lice,
Vi, automobili načičkani bekrijama i kurvama,
Vi, svakodnevne ulične gomile, ni vesele ni tužne,
Bezimena šarena reko u kojoj mogu da se kupam do mile volje!
Ah, kakvi zamršeni životi, i čega li sve tu nema, u kučama gde živi sva ta svetina!
Ah, da mi je znati sve njihove živote, novčane nedaće,
Domaće svađe, razvratnosti i neslućene,
Misli koje svako od njih gaji, sam, u svojoj sobi
I pokrete koje čini kad niko ne može da ga vidi!
Ne znati sve to znači ne znati ništa, o srdžbo,
O srdžbo, što mi kao groznica i žudnja i glad
Ispijaš lice i ruke pokrećeš pokatkad
U besmislene grčeve usred gomile
Na ulicima gde se svet gura i sudara!

Ah, taj prost i prljav svet što izgleda uvek isti,
Što koristi psovke kao dobar dan
Čiji sinovi džepare na vratima bakalnica
I čije kćeri, već sa osam godina – a ja to volim i baš mi se dopada –
Rade onu stvar pristojnim ljudima po haustorima!
Fukara što gmiže po skelama i vraća se kući
Uličicama toliko tesnim i memljivim da se čine gotovo nestvarnim.
Čudesna sorta ljudi koji žive kao psi,
Izvan svih moralnih sistema,
Za koje nijedna religija nije izmišljana,
Nijedna umetnost stvorena,
Nijedna politika podobna!
Kako vas volim sve, zato što ste takvi kakvi ste,
Toliko niski da niste čak ni nemoralni, ni dobri ni rđavi,
Van domašaja svakog napretka,
Čudesna fauno sa morskog dna života!

(Oko dolapa u dvorištu moje kuće
Magarac u krug ide, u krug ide,
A tajna sveta ima obim njegovog okretanja.
Obriši znoj rukom, radniče zlovoljni,
Svetlost sunca guši tišinu sfera
I svi mi moramo umreti,
O borovi senoviti u predvečerja,
Borovi među kojima moje detinjstvo beše nešto sasvim drugo
Od ovog što sam danas ja...)

Ali evo je, iznova, ta neumorna srdžba mehanička!
Iznova ta burna opsednutost autobusima!
I evo opet one pomame da se u isto vreme putuje svim vozovima
Sa svih strana sveta,
Da se maše za zbogom sa paluba svih brodova
Koji ovoga časa podižu sidro ili se odmiču od dokova.
O gvožđe, o čeliku, o aluminijume, o talasaste ploče limene!
O kejovi, o luke, o vozovi, o dizalice, o tegljači!

Hej, veliki sudari vozova!
Hej, urušavanja galerija u rudnicima!
Hej slatki brodolomi velikih transatlantika!
Hej, revolucije, ovde, onde, kojekuda,
Izmene ustava, ratovi, paktovi, osvajanja,
Nemiri, nepravde, nasilja, i možda, kao najava skorog kraja,
Velika najezda žutih varvara na Evropu,
I novo Sunce na novom Horizontu!

Šta sve to vredi, ma šta sve to vredi
U poređenju s buktavom i rujnom savremenom bukom,
U poređenju s okrutnom i umilnom bukom savremene civilizacije?
Sve to poništava sve, izuzev Trenutka,
Trenutka trupa golog i toplog poput ložača,
Trenutka kreštavo bučnog i mehaničkog,
Trenutka – dinamičkog vitlanja svih bahantkinja
Od gvožđa i bronze i opijenosti metalima!

Hej vozovi, hej mostovi, hej hoteli u vreme večere,
Hej naprave svih vrsta, gvozdene, grube, sićušne,
Precizni instrumenti, drobilice, kopačice,
Radilice, bušilice, rotacione mašine!
Hej! Hej! Hej!
Hej, elektriko, bolesni živci Materije!
Hej bežična telegrafijo, metalna simpatijo Nesvesnog!
Hej, tuneli, kanali, Panamo, Kilu, Suecu!
Hej, svekolika prošlosti u sadašnjosti!
Hej, sva budućnosti što si već u nama! Hej!
Hej! Hej! Hej!
Plodovi gvožda i koristi s kosmopolitskog drveta-fabrike!
Hej! Hej! Heja-ho-o-j!

Ne znam ni sam da li u sebi postojim.
Vrtim se, okrećem, u mašinu pretvaram.
Kače me po svim vozovima.
Razapinju po svim kejovima.
Vrtim se u propelerima svih brodova.
Hej! Heja-hoj! Hej!
Hej! Ja sam elekricitet i mehanička toplota!

Hej! i šine i garaže i Evropa!
Hej i ura za mene koji sam sve, i za sve, za mašine što rade, hej!

Skakutati sa svime preko svega! Hop-la!

Hop-la, hop-la, hop-la, hop-la! hej-ha!
Hej-ho! Ho-o-o-o-o!
Z-z-z-z-z-z-z-z-z-z-z-z!

Ah, samo da nisam ja svi i svako i na svim mestima

*Prevela s portugalskog Jasmina Nešković