XXZ magazin preporučuje
The Life Ahead S

Photo: Regine de Lazzaris aka Greta/CNN

Film uz koji se plače

Film

The Life Ahead (2020)

Velika se prašina digla oko novog filma sa Sophiom Loren, a u pitanju je The Life Ahead koji je režirao njen sin Edoardo Ponti. Glavna junakinja Rosa brine o napuštenoj deci, te na njenu adresu stiže i Momo (Ibrahima Gueye) koji je iz besa prema nepravednom životu krenuo u pogrešnom smeru.

Filmovi uz koje se plače su obično na lošem glasu, a uprkos tome što je katarza korisna, posebno u složena vremena. Pored emocija ovaj film donosi još jedno iznenađenje – nema velikih preokreta i šokantnih otkrića, a nema ni krupnih transformacija, pa junaci ostaju ono što jesu. Loren (86) je u centru svega toga, kao stub porodice koja je nastala spletom različitih okolnosti, ali i kao glumačka sila, te lepota koja je nešto drugo – više od onoga što se vidi na površini.

Podjednako je važan Ibrahima Gueye, čiji je talenat neosporan, te glumica Abril Zamora, koja igra komšinicu gospođe Rose, ali i signal za velike promene koje se dešavaju u društvu koje je u svojoj osnovi još uvek duboko konzervativno.

Perfect Stangers – Perfetti sconosciuti (2016) & Perfectos desconocidos (2017)

Sve je počelo od Perfetti sconosciuti, italijanskog kamernog filma koji je pre četiri godina pobrao simpatije kako publike tako i kritike, kao i priznanja na brojnim festivalima. Potom su se pojavile verzije iz drugih zemalja – Španije, Francuske, Grčke, Meksika, Turske, Južne Koreje, Nemačke, Kine, Jermenije, Vijetnama, Rusije, a očekuju se i japanska, te verzija u slovačko-češkoj koprodukciji.

Mi smo pogledali italijansku i špansku i preporučujemo obe. Iako je reč o gotovo istom scenariju, ova dva filma se bitno razlikuju u pristupu, režiji, tempu... Španska je, naravno, raskošnija, bučnija, sklona preterivanju, napetija, nabijena emocijama, te pokojim fantastičnim elementom. No, svakako vredi pogledati i jednu i drugu verziju, naročito ako ste ljubitelj takozvanih „toplih ljudskih priča“ i filmova koji bi sasvim dobro funkcionisali i kao pozorišna predstava.

Ukratko, sedmoro prijatelja večera zajedno i jedno sasvim obično druženje, poput svih dotadašnjih, zbog naizgled bezazlene igre, postaje noćna mora za sve njih. Padaju maske, otkrivaju se tajne i laži, a na površini ostaje sve ono čega se toliko bojimo – sirova ljudskost i ranjivost. I to sve u noći punog meseca (pomračenog, „krvavog“, zavisi od verzije). Zašto nam je lakše da se skrivamo, živimo u laži, muljamo i pretvaramo se, ostaće večita nepoznanica. Za razliku od autora filma, slutimo da odgovor ipak ne leži u mobilnim telefonima, odnosno, kako naglašavaju, crnim kutijama naših života.

Son of Saul (2015)

Ovo je intenzivno iskustvo, gola slika koja lomi bez predumišljaja. U pitanju je film sa kojim je László Nemes debitovao 2015. godine, pa je još u to vreme izazvao lavinu komentara, ali i nagrada.

Snimljen je u Mađarskoj, a sve je koštalo tek 1,5 miliona dolara. Priča je jednostavna i prati jedan dan u životu Saula Ausländera, pripadnika specijalne grupe zarobljenika u Aušvicu (Sonderkommando). Oktobar je 1944,Saulsvedoči čistkama u logoru, prinuđen da učestvuje i druge logoraše prati do gasnih komora.

Reditelj je za predstavljanje priče izabrao najuži mogući fokus, pa je kamera uvek iza leđa glavnog junaka – on je u krupnom kadru, dok se u pozadini naziru užasi, često zamućeni, prepušteni gledalačkoj mašti. Kamera je blizu, stradanja još bliže, a sjajna gluma mađarskog pesnika Géze Röhriga sve to zaokružuje u punu priču koja naglašava ljudskost na koju se u užasima lako zaboravi.

Pasolini (2014)

"Ovaj razgovor je vođen 1. XI (1975), između četiri i šest sati popodne, nekoliko sati pre Pazolinijevog ubistva. Želim da naglasim da ovaj naslov (Svi smo u opasnosti) nije bio moja već njegova ideja. Tačnije, na kraju razgovora, kada smo se, kao i ranije, u nekim stvarima našli na suprotnim stranama, pitao sam ga da li bi hteo da sam da neki naslov za intervju. Malo se zamislio, rekao kako to nije važno, promenio temu, da bi nas onda nešto vratilo na motiv koji se često provlačio kroz njegove odgovore. „To je klica, suština svega“, rekao je. „I ne znate ko sve ovog časa razmišlja da vas ubije. Uzmite to kao naslov, ako hoćete. ’Zato što smo svi u opasnosti’.“ (uvod u poslednji intervju)

Film Pasolini otkriva poslednji dan života velikog autora, a reditelj Abel Ferrara nije imao nameru da ga sahrani. Pier Paolo Pasolini — pisac, kritičar, aktivista, provokator, hedonista, reditelj i autovani homoseksualac je ponovo oživeo, makar na kratko. Neki su film opisali kao vulgaran, valjda zbog toga što se o mrtvima ne govori kao da su bili živi i nesavršeni. To je možda i tačno, ali su baš te „vulgarne“ scene živa žica koja jedan genij uvija u paket neuredne ljudskosti koja je svojom snagom pomicala svet.

Serije

Caliphate - Kalifat (prva sezona, 2020)

Pervin (Gizem Erdogan) je zarobljena u mraku Islamske države i traži pomoć od švedske policije, kako bi se spasila i sa ćerkom pobegla u zemlju u kojoj je odrasla. Zaljubljena i naivna vratila se u Siriju, sa mužem džihadistom, koji ni sam nije znao šta ga tamo čeka. Caliphate se donekle nadovezuje na Before We Die, seriju koja je opisivana kao jedna od najboljih policijskih drama svih vremena.

Kalifat je u Švedskoj oborio sve rekorde gledanosti, ali je u svetu ostao delimično nevidljiv, pa nije privukaomnogo pažnje ni kada se pojavio na Netflixu. Vreme je da se ta greška ispravi, i da se čuju priče jakih ženskih likova koji nisu spremni da odustanu ni u najtežim okolnostima.

Love & Anarchy (prva sezona, 2020)

Priča o ljubavi i anarhiji počinje kao komedija, da bi u jednom trenutku izrasla o ozbiljnu seriju o predrasudama i mentalnim bolestima. Zadire se u intimu glavnih junaka, zbog toga jer publika voli tuđe živote, ali i zato što nam greške onih koje gledamo na malim ekranima pokazuju da nismo samo mi oni koji se razlikuju.

Ideja iza Love & Anarchy je snažna, a bila bi još snažnija da se likovima podarilo malo više dubine. Svaka epizoda vuče dalje u život koji izgleda potpuno obično, i koji je baš ono što bi trebalo da bude – živ.

Honour (mini serija, 2020)

Serija se bavi istinitim događajima koji su usledili 2006. godine nakon ubistva Banaz Mahmod, dvadesetogodišnjakinje kurdskog porekla koju su u Britaniji ubili njeni sunarodnici i članovi porodice zato što je pobegla od nasilja u ugovorenom braku. Honour nam ne nudi neizvesnost, uzbuđenje i intrigu, već policijsku istragu usmerenu pre svega na sopstvene greške i propuste u radu koji su doveli do fatalnog ishoda.

Naime, sama Banaz je mnogo puta tražila pomoć policije, prijavljivala nasilnog muža i tražila pomoć na svakom koraku. Naišla je samo na nerazumevanje, nesposobnost i nezainteresovanost sistema, nasilje i smrt, što bi se desilo i da se nikom nije obratila. Naknadno zadovoljenje pravde ne pruža adekvatnu satisfakciju i iznova dokazuje da se demokratske i civilizacijske vrednosti moraju neprestano potvrđivati i braniti.

A Christmas Carol (mini serija, 2019)

Zanimljivo je gledati turobnu, gotovo noir adaptaciju Dikensovog romana, unekoliko izmenjenu za potrebe savremenog trenutka. I dalje je reč o viktorijanskoj Engleskoj i škrtom bogatašu koji doživljava transformaciju nakon posete i opomena duhova. Atmosfera je mračnija nego ona koju osećamo dok čitamo knjigu, a do iskupljenja i oprosta ne dolazi se tako lako. Ipak, sama činjenica da nimalo cinično, moralizatorsko delo može biti pročitano u potpuno suprotnom ključu i tako sasvim dobro funkcionisati, dovoljno govori o njegovoj snazi.

Knjige

Čarls Dikens „Božićna priča“

Bilo da je delo prevedeno kao Božićna priča, pesma ili bajka, socijalno osvešteni i uvek didaktički usmeren Dikensov autorski glas jasno progovara u svakom rodu i žanru. Nakon ili, u idealnom slučaju, pre gledanja najnovije istoimene serije, valja se prisetiti i ovog kratkog romana, taman u duhu praznika koji nam predstoje.

Uprkos tome što nismo industrijalci od kojih zavise čitave porodice, svako u sebi gaji malog nesrećnog Skrudža, nesklonog empatiji i kompromisu. I baš kao što on nevoljno prebira po sopstvenoj prošlosti, sadašnjosti i (mogućoj) budućnosti, to naročito tokom prazničnih dana činimo i mi. Možda se neko i preporodi, nikad se ne zna.

Faruk Šehić „Knjiga o Uni“

„Htio sam opet osjetiti tu običnu sreću. Zato sam počeo pisati “Knjigu o Uni”. Namjera mi je bila da izgradim svijet koji je nestao. Da odam počast majki, njenoj kući, rijeci Uni, koja je svojim krakom prolazila kroz majkino dvorište, toliko blizu kuće, da je za većih poplava bilo moguće, s kuhinjskog prozora, oprati ruke u rijeci.“ (Faruk Šehić)

Pesme

Melody Gardot & Sting - Little Something

Little Something je pesma koja će se naći na novom albumu Melody Gardot, a Stingov glas je tu pravi mali začin za uživanje. Video je snimljen u Firenci specijalno za BBC. Kao da je sve po starom.

Janet Devlin - Better Now

Nepregledna zelena polja, izmaglica u vazduhu, riđa kosa, plave oči, sve upućuje na Irsku. I to Severnu, odakle dolazi Janet Devlin sa svojim magičnim glasom i isto takvim spotom.

Nostalgija

Family Plot (1976)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

Na redu je Hitchcockov poslednji film, haos od seksa i nasilja ispod maske od mirnog života u skromnom predgrađu.

Dokumentarni film

Nije ti život pjesma Havaja (2011)

„Nije ti život pjesma Havaja (naslov je citat izjave majke Dane Budisavljević) kroz pedeset kratkih minuta trajanja, zahvaljujući odličnoj montaži i savršenoj dramaturškoj posloženosti materijala, uspijeva ući duboko u mnoge stvari, pa i prikazati kako se početno razočaranje coming outa uz rad s obje strane pretvara u zajednički obiteljski trijumf.“ (Gordan Duhaček)

Welcome to Chechnya (2020)

U Čečeniji je 2017. godine počela ozbiljna anti-gej kampanja koja je dovela do toga da se uhapsi više od stotinu muškaraca za koje se sumnjalo da su homoseksualci. U novinskom članku iz Novaye Gazete, autora za kojeg se tvrdilo da je autoritet kada su vesti iz Čečenije u pitanju, moglo je tada da se pročita da je uhapšeno više od 100 muškaraca, a da su bar trojica ubijena tokom akcije. Tvrdilo se da su među uhapšenima i poznate televizijske ličnosti, kao i ličnosti iz verskog života.

Novi dokumentarni film bavi se upravo ovim stradanjima, a snimio ga je David France, koji je poznat i po dokumentarcu How to Survive a Plague koji se pojavio 2012. godine. France se od tada popeo na vrh liste autora koji se bave LGBTIQ+ pitanjima, pa je 2017. snimio i The Death and Life of Marsha P. Johnson, priču o trans* pionirki i njenom misterioznom ubistvu.Njegov treći film poneo je naslov Welcome to Chechnya, a u pitanju je dokument koji prati stradanja kvir osoba koje pokušavaju da pobegnu iz Čečenije. Opisuje kao jezivi triler iz stvarnog života, i prati grupu hrabrih aktivista koji se suprotstavljaju ozbiljnom nasilju koje LGBTIQ+ osobe u ovoj zemlji trpe već više od tri godine.

Video igre

Change Architect: Besplatna igra kao lekcija o protestima

Pokvareni političar pokušava da prevarom dođe do vlasti. Nekoliko hiljada građana želi da tome stane na put, ali u okviru igre The Change Architect organizator nije na ulici, već događaj planira iz svoje fotelje.

Nova desetominutna igra je još jedna u nizu ilustracija aktuelnih svetskih dešavanja, a kreatori ističu da se uklapa u ono što se trenutno zbiva u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Država i uopšte širom sveta. Igrač može da usmerava one koji protestuju, a preko tekstualnih komandi, dok se ono što se napolju događa emituje preko monitora, a crno-beli snimci su u kontrastu sa vibrantno obojenom sobom u kojoj se nalazi glavni junak i organizator.

The Change Architect je trenutno besplatan na Itch.io, a planirano je da uskoro stigne i na Steam.

Horor

The Dark and the Wicked (2020)

Na izolovanoj farmi živi stari bračni par, ovce, koze i živina. Komšija nema, tu su samo vukovi, ili nešto što na njih liči. Usamljenost je dovoljan razlog za jezu, a kada se u priču umešaju urlici iz mraka i sveštenik koji je više od religioznog lica, strah se komplikuje, te vodi u neizbežan kraj.

Spiral (2020)

Sigurno je da horor filmovi često pruže znatno manje od onoga što se očekuje, ali kada se homofobija uplete u njih – upali se crvena lampica. Kvir junaci su sve do sada bili oni koji su krivi za zastrašujuće posledice u filmovima strave i užasa, te oni koji su prvi ginuli od „pravedne“ čudovišne ruke. To se polako menja, pa su se i istopolni parovi izgleda izborili za svoje velike uloge u horor žanru.

Pored homofobije Spiral kao razlog za užas nudi i belačku prevlast. Godina je 1995. i mešoviti gej par se seli u idilično predgrađe Čikaga. Opisuju ga kao „dašak svežeg filmskog zraka“, budući da se ne fokusira na belu srednju klasu koja pokušava da razbije okove patrijarhata. Mešoviti parovi u horor filmu nisu ništa novo, pa smo takav zaplet gledali u Get Out. Pored toga može da se nasluti i povezanost sa filmovima The Stepford Wives, te The Women of Brewster Place, a konflikt je zasnovan na tenziji između asimilacije i isticanja u okruženju u kojem su svi isti.

*Kontrapreporuke

The Deeper You Dig (2019)

Što dublje kopaš, to je glupost veća.

Good Morning, Verônica (prva sezona, 2020)

Sve je neuverljivo – od samoubistva u policijskoj stanici, do motivacije glavnog serijskog ubice i njegove babe koja, ko zna zašto, živi baš tamo gde on ubija.

Wireless (mini serija, 2020)

Nove tehnologije su dobre sluge, ali loši gospodari, zato nikako ne valja kad dobiju gotovo glavnu ulogu u jednoj seriji. Naročito ne može biti dobro kada se u takvom kontekstu ista ta tehnologija istovremeno izrabljuje i demonizuje , kako bi nam se pokazalo dokle nas je dovela ta crna kutija naših života (vidi pod: Perfetti sconosciuti).

Tako mi u ovoj seriji imamo tu čast da neprestano buljimo u ekran telefona protagoniste, čitamo poruke, gledamo slike, Instagram storyje i video pozive. Kako je glavni junak ostao u vozilu zatrpanom u snegu usred mećave, i to, naravno, na novogodišnju noć, sa porodicom i prijateljima jedino može da razgovara putem mobilnog telefona. Razvojem događaja, a pre svega zahvaljujući šumovima u komunikaciji, on biva prinuđen da se suoči sa sopstvenim demonima, greškama, lažima, zavisnošću, traumama i gubicima. Međutim, njegova tužna priča ne amnestira ga od činjenice da je moron koji pije i šalje poruke dok vozi, i to sve usred snežne oluje. Jasno nam je da su to neophodni sastojci recepta za katastrofu, ali 2020. objašnjavati nekome da je samo prava ljudska konekcija zapravo konekcija i elaborirati na temu tehnologije koja nam je oduzela dušu, te „prijatelja“ na mrežama koji nam (gle čuda) nisu pravi prijatelji, zaista je nepotrebno.

Ima li neko da kaže nešto novo, a da pritom to ne podrazumeva gledanje u ekran nesnosnog dvadesetogodišnjaka?

 

Oceni 5