Firer kao zvezda rijalitija

Name: Er ist wieder da (2015)/ Country: Germany/ Genres: Comedy/ Director: David Wnendt/ Writers: Timur Vermes (based on the novel by), David Wnendt, Collin McMahon (translation), Johannes Boss, Minna Fischgartl/ Language: German/ Stars: Oliver Masucci , Fabian Busch , Christoph Maria Herbst , Katja Riemann/ Runtime: 116 min

Šta bi se sve dogodilo u Srbiji kada bi se poput zapleta u filmu “Er ist wieder da” (na engleskom “Look who’s Back”, u prevodu “On se vratio”) – u kom se Adolf Hitler 2014. godine vraća u Nemačku – neko od preminulih političkih lidera vratio u Beograd?

Kako bi reagovao Josip Broz Tito kada bi video šta je ostalo od njegove Jugoslavije i visokog ekonomskog standarda? Da li bi bio zadovoljan republikama – samostalnim državama i međususedskim odnosima? Nema šanse. Ali bi pohvalio drugove i drugarice kada bi video kakav je brend napravljen od njegovog večnog konačišta (“Kuće cveća”) i imao osmeh na licu kada bi shvatio koliko njegovih poštovalaca pohodi Muzej istorije Jugoslavije (nekadašnji Muzej 25. maja) svakog 4. maja.

Šta bi Sloba rekao Aleksandru?

Kako bi zagrmeo Slobodan Milošević kada bi čuo da njegov politički sin Ivica Dačić sada kaže da ako glasači žele da glasaju za SPS treba da glasaju za Aleksandra Vučića na predstojećim predsedničkim izborima jer je glas za AV i SNS zapravo glas za Ivicu i reformisanu Slobinu stranku? Kako bi se Milošević ponašao prema Čedomiru Jovanoviću koji je svojevremno vodio akciju njegovog hapšenja? Šta bi rekao Vučiću, koji mu je nekada bio ministar za informisanje, zaslužan za jedan od najgorih ophođenja države prema medijima devedesetih?

Šta bi imao da kaže premijer Zoran Đinđić kada bi video gde su i šta rade njegovi nekadašnji istomišljenici? Šta bi on rekao Čedomiru Jovanoviću kojeg je napravio, a šta Rasimu Ljajiću, jedinom članu “upravnog odbora” petooktobarskog DOS-a koji je do danas uz vlast? Da li bi Velji Iliću doturio još neku fotografiju iz Šilerove da prozove ministra zdravlja Zlatibora Lončara ili bi Borisu Tadiću “čestitao” na ulozi u “nekom drugom filmu”.

Hitler iznenađen – otkud izbeglice u Nemačkoj?

Žao mi je što se niko od ovdašnjih dramskih pisaca i filmskih autora nije poigrao na ovu temu, baš kao što su se prvo nemački pisac Timur Vermeš (Timur Vermes) u romanu “On se vratio” a zatim reditelj David Vinendt (David Wnendt) u istoimenom filmu zapitali: šta bi se desilo kada bi se Adolf Hitler pojavi u 21. veku? Upravo Firerov povratak u današnju Nemačku, novu domovinu izbeglica sa Bliskog istoka koje je aktuelna kancelarka Angela Merkel dočekala raširenih ruku, više je nego dobar skeč za političko-društvenu satiru druge decenije ovog veka.

Šta je to vredno, originalno i tragikomično što su ponudili pisac Vermeš i reditelj Vinendt sa svojim saradnicima scenaristima? Poigrali su se sa nemogućim paradoksom koji je samo okidač za ponovnu erupciju mržnje, prezira i zločina.

Kada se Hitler pojavi u Berlinu 2014. godine, prvo ga iznenadi što ga ne poznaju klinci, iako i dalje smatra da su mladi nemačka budućnost. Iako je Firer u svojoj uniformi, klinci nemaju pojma ko je taj čika sa uskim brkovima, koji je možda vodio njihove pradede. Oni, kao i mnogi njihovi vršnjaci, žele da igraju fudbal i da jednog dana postanu zalizani, ali ne kao Hitler već kao Kristijano Ronaldo. Svestan da nema ruševina, da se ljudi previše smeju zbog čega pretpostavlja da su poludeli, doživljava šok kada sretne kineske turiste nasred Berlina koji pokušavaju da sve zabeleže svojim kopijama “ajfona”.

Šok za firera: Poljska još postoji, Nemačku vodi žena!

Ubrzo se iznenadi kada shvati da su i Turci u Berlinu, da je prevladala multikulturalnost kakvu nikako nije želeo da ostavi, da Poljska i dalje postoji, a da Nemačku vodi – žena! Pošto ga sretne otpušteni TV reditelj Savacki i ponudi mu da ga prati kamerom, Firer prihvata ponudu jer zna koja je moć medija za širenje propagande. Hitler će ponovo proputovati Nemačku, opet će se baviti politikom (a i slikati portrete – karikature kako bi zaradio neku kintu), uvideće tihi bes naroda baš kao i 1930. godine, uz konstataciju da sada nisu revolucionarni kao nekad, i zaključiti da je dominantna politička apatija.

A pošto se njegov glas pročuje, odnosno zavlada na društvenim mrežama zahvaljujući fotografijama, postovima, video-snimcima, komentarima korisnika i šerovanju, počeće ono što je najbolji segment filma – rijaliti program sa Hitlerom u glavnoj ulozi. Ima li tog producenta koji bi ovo odbio? Ne. Zato čelnici MyTV prihvataju ideju da Firera ugoste u svom programu.

Kada počne rijaliti, počinje i svojevrsni rolerkoster tokom kog junaci filma, ali i gledaoci nisu svesni da li se Hitler zaista vratio ili je to odlično pripremljeni glumac koji želi da provocira, skrene pažnju na sebe, nekome preotme prajmtajm (udarni termin).

I monstrum i neshvaćeni lirski junak

Uz intrigantnu priču, po kojoj je Nemcima lakše da se smeju Hileru nego da ga gledaju kao monstruma, adut ovog igranog filma koji koketira sa dokumentarcem svakako je i glavni glumac Oliver Masuči (Oliver Masucci). Ponudio je svog Hitlera, drugačijeg od mnogih do sada: od Čaplinovog u “Diktatoru” do Bruno Gancovog u “Hitler: poslednji dani”. Masučijev Firer je i monstrum i neshvaćeni lirski junak. Istovremeno je i zlikovac gori od Hanibala iz “Kad jaganjci utihnu” (olako ubije psa, hicem iz pištolja, ali nemačka TV oprašta sve, ali ne ne i ubistvo kučeta), ali i čudni lider poput Foresta Gampa u istoimenom filmu. Širok spektar Hitlera glumac Masuči ponudio je maestralno igrajući ludilo očima, pogledom i mimikom, a manje oponašanjem Firera ili dikcijom. Pogotovu u rijaliti programu kada njegov lik dostiže maksimum satire, kao i tokom otkrivanja “prekrasne tehnologije” kako Hitler naziva kompjuter i internet koji spoznaje.

Sve vreme reditelj Vinendt ne želi da odgovori na pitanje da li je Adolf Hitler zapravo nekadašnji lider koji bi ponovo da bude kancelar ili je samo jutjub-zvezda. Vinendt značajno koristi kameru iz ruke, kojom ne možemo da pratimo rijaliti program, čime postiže dozu dokumentarizma, ali i uverljivost da je Firer stvarno vaskrsao i da nije reč o odličnom glumcu.

Život je reality

Poigravanje sa filmom unutar filma (Hitlerov reditelj Savacki snima film o svom iskustvu sa Firerom, sve dok ne završi u ludnici) kao i poigravanje sa književnim delom unutar Vermešovog romana (Hilter objavljuje dnevnik) štosni su detalji koji priču čine još vrcavijom. Novo Firerovo književno delo prodaje se po ceni od 19,33 evra, direktno aludirajući na 1933. godinu.

A, kada rijaliti program kulminira i dobije svoje prave žrtve, postavlja se pitanje kako to mediji danas jedu svoju decu više nego pre, zašto se ništa ne menja već samo ponavlja i kada ćemo najzad shvatiti da ne treba da verujemo u ludila pojedinaca koji su nas zaveli igrajući na kartu nacionalnog preporoda.

Rijaliti program nema kraja, što u Srbiji dobro znamo, jer ga gledamo svakodnevno što u politici što na Happy TV.

Da li bi Željko Mitrović pristao na rijaliti program sa vaskrslim Slobodanom Miloševićem u glavnoj ulozi? Ako bi, to bi bilo zbog rejtinga, a ne zbog nostalgije za Mirom Marković i JUL-om. A, ako ne bi to uradio Mitrović – onda bi Milomir Marić to prihvatio. Jer, rijaliti nema cenu. Uložiš malo, a dobiješ mnogo.