Serija "The Great“ (druga sezona, 2021)
Great 01 S

Photo: Rotten Tomatoes

Fleka na skupocenoj haljini aristokratkinje

Gledalac je danas svoj onoliko koliko mu pođe za rukom da se odvoji od izmišljenih junaka čije živote prati. Ukoliko im povlađuje, u opasnosti je da se otcepi od stvarnog sveta, što se u ovom društvenom trenutku nikako ne preporučuje. Jasno je da su revolucije s ekrana bezbolnije, posebno ako se prevrati prikazuju u Blackadder (srpski: Crna guja) maniru.

Između ostalog, to je ono što seriju The Great čini vrlo dobrom – od Crne guje do ozbiljne drame je tanka linija, koju junaci prelaze po sopstvenoj želji. Druga sezona se besprekorno lepi na prvu: četiri meseca od početka puča sukobi na dvoru i dalje traju. Deca se loptaju odrubljenim glavama, ali ni to nije neprijatno – prvo zbog toga što glave nisu do kraja uverljive (ali jesu dovoljno, i sigurno je da to nije slučajno), a potom i zato što takav bizaran odnos prema životu služi kao odlična odbrana od konačne smrti.

Junaci na koje smo se već navikli rastu i dalje, a posmatraču je udobno s njima. Bilo da se vole ili mrze, to rade dovoljno dobro. „Dovoljno dobro“ znači „Ne uvek odlično“, ali i ti sitni padovi imaju svoje mestu u nakićenom univerzumu Katarine Velike: ništa tu nije do kraja ozbiljno, iako ume da bude. To je svet u kojem jedan kralj-psihopata može da se pretvori u simpatičnog lika, slično kao onaj žabac koji od poljupca postane čovek.

„Povremeno istinita“ priča je pripovest o ruskim vladarima, a skoro sve se odvija na dvoru. Osim par „izleta“ na bojno polje, te nekoliko šetnji kroz park i šumu, aristokratija živi u velikim hodnicima. „Trebalo bi da ih proširimo, pa da možemo da jašemo po dvoru“, rečenica je koja možda najbolje opisuje koliko je napuderisani sloj daleko od slugu koje žive na najnižima spratovima. Ostali građani su već drugi svet, verovatno nezamisliv nežnom vladajuće mozgu.

Katarina (Elle Fanning) će vrlo brzo preoteti krunu zbog čega će je Petar (Nicholas Hoult) zavoleti jače. Postaće Velika, na brzinu, pre svakog iskustva stvarne veličine. Do tog momenta smo s njima prevalili ozbiljan put, začarani serijom koja se igra s našim zdravim razumom. To radi solidno, često savršeno, a tako je jer brine o junacima, ali i o gledaocima – čak i krv koja šiklja nastavlja da glumi, pa nije samo smrt, već i fleka na skupocenoj haljini aristokratkinje.

Katarina se dobar deo nove sezone sprema da postane majka, što kulminira javnim porođajem. Rođenje kao pozorišna predstava je još jedan detalj – kad se rodiš na pozornici jasno je da u tvom životu privatnog skoro da neće biti. Glavna junakinja se između te dve vremenske tačke pretvara u katastrofu koja je opsednuta hranom, budući da joj smrt preti sa svih strana – Petar bi mogao da je ubije kada se dete rodi, mogla bi da umre na porođaju, mogli bi da ih ubiju oboje, uzmu im dete i iskoriste ga kao kartu do trona.

Propast koja se približava odličan je afrodizijak, stimulans za mozak i budno oko gledaoca. Od prave sezone se hrani različitim slikama, koje stvaraju sporedne svetove, opisujući usput međusobne odnose, ali i odnose prema velikim figurama, na primer patrijarhu (Adam Godley). Rešenje po kojom je bog halucinacija jedno je od najzanimljivijih u novijoj istoriji. Izvaljen na travi, vrhovni sveštenik čeka da pečurke prorade. Poput new age gurua on leči svoju dušu melemima iz prirode, a iz toga izlaze anđeli, glasnici koji prenose božje poruke.

Ovo je tek jedan od momenata iz patrijarhovog života (to što ga svi zovu Arči od njega pravi „slatku“ političku životinju, dvorskog ljubimca kojeg ipak svi žele da ubiju), budući da je pridružen grupici od nekoliko kvir likova. U početku o njegovim izletima iz prošlosti čujemo usput, „voleo je i žene i muškarce“ kažu nam drugi junaci, ali i on sam. Kad mu se vera poljulja, a libido prevlada, Arči je kao pušten s biča. Ipak, scena u kojoj s leđa zagrli zgodnog aristokratu i kaže mu nešto poput „kako bih te sad jeb’o“ vrhunac je njegove kvirnosti.

Tu su i drugi ne-heteroseksualni junaci: Petrova tetka Elizabeta takođe je biseksualna. Završiće u krevetu s jednom ženom i više muškaraca, ali će doduše i samoj Katarini ponuditi usluge oralnog blaženstva. Ova će to odbiti, a kvir gledalac će ostati zadovoljan što gađenje koje pokazuje nije preveliko. „Sve mi prolazi zato što misle da sam luda“, reći će Elizabeta još u prvoj sezoni, izgleda čak i naklonost prema ženama.

Dobri Orlo (Sacha Dhawan) je panseksualan, ili bar tako izgleda. Dva muškarca, jedna žena i ljubav prema knjizi ono su iz čega raste njegova seksualnost. Broj ljubavnika je ponovo ograničen, a jednom od svojih muških partnera će čak reći i nešto poput „bolje da sam čitao knjigu“. Tu se njegov eksperiment završava, budući da su homoseksualci najčešće to – pokusni homići, začin koji menja ukus po želji heteroseksualne publike.

Uprkos neveštim rukovanjem kvir identitetima, serija The Great je cela kvir (cela lepa). O tome bismo mogli da pričamo 1001 noć, ali nemamo toliko vremena. Od kostima koji odstupaju od heteronormativnih, preko sjajnih plesova koji i od patrijarha prave luckasto biće, Katarina Velika šminka svoje junake bez uzdržavanja – osnova je ponekad puder, a ponekad krv – i prijateljska i neprijateljska.

Na kraju ne možemo a da ne spomenemo neverovatnu Gillian Anderson, koja stiže kao Katarinina majka Joanna Elisabeth of Holstein-Gottorp. Ukoliko seriju niste guglali pre toga, trenutak kada izlazi iz kočije pravo je iznenađenje – lice joj je zaklonjeno obodom velikog šešira i odjednom Bum!: rascveta se u svoj svojoj punoći. Ćerka ko ćerka – trči ka kočiji ushićena, što nas na trenutak podseti da Katarina nije daleko odmakla od deteta. Majka ko majka – želi da joj preotme krunu i još po nešto. Njena zloba je ipak komična, što je neće spasiti (saznaćete od čega ukoliko pogledate drugu sezonu).

„Ljubav je kao groznica koja odlazi i vraća se potpuno nezavisno od volje“, pisao je Stendhal daleke 1822. godine. Taj bi detalj donekle mogao da objasni i odnos između dvoje glavnih junaka, posebno kraj druge sezone koji galopira ka propasti, ali još jednom uspeva da pobegne njenom nezasitom zubalu. Ta je groznica ružna, preterana, slatka i gorka, uveličana aristokratskom dokolicom, ali o Katarini i Petru neki drugi put.

Huzzah!

Oceni 5