07.01.2019. - 17:29

Izbor za najbolju travel fotografiju 2018. godine

Galerija: Miris vatre, dima i meda

Ovogodišnji dobitnik nagrade za najbolju svetsku travel fotografiju na konkursu Travel Photographer of the Year (TPOTY) Awards je Stefano Pensotti iz Italije, a na pobedničkoj fotografiji je devojčica koja se na putu do škole našla u hramu Bagan. Na konkursu je učestvovalo preko 20 hiljada fotografija iz 142 zemlje, te je žiri pažljivo izabrao pobedničke radove, te priliku pružio i neafirmisanim fotografima koji će u budućnosti tek oblikovati načine na koje vidimo svet.

Oceni 5

Komentara (0 poslato)

Povezani tekstovi

Na meti sve što liči na LBGTIQ

Homofobija u Poljskoj nije ništa novo, pa čak ni pre anti-LGBTIQ kampanje, kako tvrde neki građani, nije bilo lako biti gej u konzervativnom Bjalistoku. Nema gej klubova, friendly kafića, te drugih mesta za okupljanje, a držanje za ruke sa partnerom je, kao uostalom i u Srbiji, nešto što nije moguće ni zamisliti. Život se živi između četiri zida, pod uslovom da su zavese neprozirne i dovoljno teške, pa je sve više onih koji napuštaju zemlju u potrazi za normalnijim i bezbednijim životom

Kultura - Tema Junaci Pavlove ulice kao životna inspiracija

LGBTIQ - Tema Rebel Dykes - dio zaboravljene londonske skvot kulture

Knjige - Eseji Engleska, moja izabrana domovina

Fotogalerija U zemlji brade i meda

Pa sad, kad i treba, do sunca i neba

Svi oni koji su nas godinama pratili, znaju ko smo (Petar Luković, Tomislav Marković, Marko Matić, Sandra Dančetović, Milan Živanović, Marija Đoković, Bojan Tončić, Milan Marinković, Nikola Krstić), ali je sve ostalo različito. Novo je ime portala, novi je design, novi je CMS, operativniji smo i osećamo se kao da smo iz kamenog doba ušli u XXI vek.

Fotogalerija Vučić pobedio, Jeremić katastrofalno poražen

West Balkan - Srbija Dva u jedan: I izborna pobeda i opozicija iz snova

Entertainment - Music Sipaj u čašu, tuga da me prođe

Stav Kako izaći iz začaranog kruga mržnje

MUSIC VIDEO

James Blake: Can't Believe The Way We Flow

IZJAVA DANA

Nataša Miljković : Duša ište obdanište

Moja pluća su oduvek u poslu tražila više vazduha. Verujem da je on najvažniji za kreativnost, slobodu, za saznanje gde...

Komentari

Milivoje Radaković (12.08.2019.)

... slabo duvali preko Albanije, u šta je zaista teško poverovati!?

Strah od trube

Milivoje Radaković (12.08.2019.)

... potražite knjigu Svetlane Aleksijević "Чернобыльская молитва" (iliti "Voices from Chernobyl" na američkom - ne znam kako je prevedena među narodima i narodnostima). Čuo sam da je obilato arčena u ovoj seriji, a zaista je izvanredno štivo, jezivo i potresno. Ko voli dobru knjigu neće se pokajati - udara ko Kličko...

Černobilj pišem, Gulag pamtim

Milivoje Radaković (12.08.2019.)

... priče iz svete knjige abrahamskih religija, naćićete i to da su drug Adem i drugarica Hava samoupravno rešili da kušaju sa Drveta poznanja dobra i zla, iz čega proizilazi da smo se kao vrsta na vreme pretplatili na sva moguća zla - kako ona koja dolaze od, uslovno rečeno, proste materije, preko onih uzrokovanih drugim Božjim stvorenjima (vidljivim i nevidljivim), do onih koje nam u osebujnosti sopstvene imaginacije i invencije priprema vrhunac Njegovog stvaranja, mi sami. Uzdravlje, Dino!

Zamisli da su to naša djeca

Milivoje Radaković (12.08.2019.)

... (iliti Sovjeti, svejedno YouAreSasa), makar u vizuri sovjetskog rukovodstva i nepogrešive komunističke partije, govori zapravo sama konstrukcija černobiljske nuklearke i brojnih drugih izgrađenih po istom modelu koji, za razliku od svih drugih reaktota ikada izgrađenih po svetu, ima ogoljen reaktor, bez armirano-betonskog suda koji bi u slučaju havarije zadržao fisioni materijal. Sovjetskim je majstorima bilo bitno samo to da ga sklepaju brzo i jeftino (Černobilj je proizvodio materijal za nuklearne bojeve glave - električna struja je bila nusproizvod), a to što riziku izlažu milione radnika, seljaka i poštene inteligencije ih ič nije brinulo... Zato havarija u nuklearci na Ostrvu 3 milje ima tačno 0 žrtava (i neposednih i posrednih), a ovoj se broja ne zna, jerbo su u američkom trulom kapitalizmu čelovjeci ako ništa drugo, a ono makar konzumenti, dok su u doktrini marksizma-lenjinizma upravo masa, sirovina, materijal za izgradnju "boljeg društva", tj. humani šoder, što se sjajno uklapa u rusku tradiciju u kojoj car baćuška na front pošalje 3 miliona seljaka i 1 milion pušaka! Juriš, drugovi!...

Černobilj pišem, Gulag pamtim

ajemsasa _ (10.08.2019.)

Ovom DSS-imbecilu ništa ne znači što se černobiljska katastrofa događa u SSSR-u, a ne Rusiji, čak i geografski černobiljska elektrana se nalazi pored grada Pripjata u Ukrajini i udaljena je 16km od granice sa Belorusijom tako da su neposredno bile ugrožene te dve zemlje tada delovi Sovjetskog Saveza, a danas nezavisne države. Normalno da nuklearnog zagađenja nisu bile pošteđene ni Rusija ni ostale zemlje u Sovjetskom Savezu, a u problemu je bila i Evropa i Azija da ne kažem ceo svet . Golim rudarima, po scenariju, nije mogla da bude uključena ventilacija pa su zbog ogromne temperature radili goli. Svi normalni gledaoci ove serije, koja je neosporno sjajna, ostaju potreseni scenom sa golim rudarima zbog njihove hrabrosti i požrtvanosti i samo retardirani i iskompleksirani proruski paćenici mogu da pomisle da je sve je napravljeno tako da bi se Rusi predstavili kao "nekakva stoka koja gola izvršava komande"! Milošu Đurinu predlažem da umesto gledanja serija, koje ne razume , zaroni u sabrana dela Vojislava Koštunice. Tu će se pronaći i iako i dalje ništa neće shvatati erotski naboj Vojinih pisanija će ga definitivno dovesti do vrhunca(kulminacije, normalno)!

Černobilj pišem, Gulag pamtim