Miyoko Ihara: Uloga mačke u običnom životu

Galerija: Moja baba mačkoljupka

Japanska fotografkinja Miyoko Ihara već više od 15 godina fotografiše svoju baku Misao i njenu mačku, a kako bi dokumentovala i od zaborava sačuvala odnos koji ove dve imaju. Mačka je dobila ime Fukumaru, što na japanskom znači „krug sreće“, a nakon što se jednog dana pojavila u dvorištu devedesetogodišnje starice, i od tada postala njen nerazdvojni saputnik koji joj pravi društvo u svakodnevnim aktivnostima.

Čini se da je Vislava Šimborska mislila baš na ovakve saputnice, a kada je pisala o mačkama:

Mačka ne bi da umre./ Jer šta da radi mačka/ u praznom stanu./ Da se penje na zidove./ Da se češe o nameštaj./ Kao da je sve ostalo nedirnuto,/ pa ipak izmenilo se./ Kao da ništa nije pomereno,/ pa ipak ispremeštalo se./ I uveče lampa više ne gori./ Čuju se koraci na stepeništu,/ ali nisu to ti./ Ruka koja stavlja ribu u činiju/ opet nije ona stara./ Nešto ovde više ne počinje/ u svoje uobičajeno vreme./ Nešto se ovde ne odvija/ kako treba./ Neko je ovde bio i bio,/ a zatim odjednom iščezao/ i uporno ga nema./ Pregledala je sve ormane./ Optrčala sve police./ Zavukla se pod tepih i pregledala./ Čak je prekršila zabranu/ i razbacala papire./ Šta ima više da se radi./ Da se spava, da se čeka./ Samo neka se vrati,/ samo neka se pojavi./ Pokazaće mu već/ da se tako s mačkom ne može./ Ići će mu u susret/ kao da to čini preko volje,/ polagano,/ na veoma uvređenim šapama./ I bez velike radosti, za početak.

(Vislava Šimborska, Mačka u praznom stanu)

Oceni 5