04.07.2017. - 14:41

Daniel Casares Roman: Širenje krila

Galerija: Svako selo ima svoju priču

Španski fotograf Daniel Casares Roman bavi se antropološkom dokumentarnom fotografijom, a kako sam kaže: "Svako selo ima svoju istoriju, a svaki stanovnik tog sela svoju. Ono što želim je da sačuvam te priče."

Njegove fotografije su isključivo analogne, a u ovoj galeriji su radovi koji su deo projekta "Human Color", koji sakuplja ljudske priče iz naseobina širom sveta.

Fotografije Daniela Casaresa Romana objavljivane su u Nacionalnoj geografiji.

Oceni 5

Komentara (0 poslato)

Povezani tekstovi

Više od muze

Slika Weeping Woman, koju je Pablo Picaso naslikao 1937, prikazuje izlomljeno lice žene koja plače. Vraćao joj se i na drugim slikama i crtežima, a tek se kasnije saznalo da je u pitanju umetnica Dora Maar (Henriette Theodora Markovitch). Njen umetnički rad je dugo bio skrajnut zbog odnosa sa slavnim umetnikom, pa su mnogi na nju zaboravili. Niko je se nije setio ni kad je preminula 1997. godine u Parizu. Više od dvadeset godina kasnije mnogi se trude da tu nepravdu isprave i umetnici vrate ono što joj pripada. Dakle, Maar nije bila samo muza, već i slikarka, fotografkinja i pesnikinja. Rođena je 1907. godine, a već je tridesetih godina imala svoj fotografski studio, te je dobijala poslove koji su do tog trenutka pripadali samo muškarcima. Njene komercijalne fotografije graničile su se s eksperimentalnim, te su donele velike promene u svet umetnosti. Nikada nije prestala da stvara, ali su je traume koje je doživela četrdesetih godina prošlog veka zauvek promenile. Kažu da se okrenula religiji, te da su joj stavovi postali tvrđi. To se ipak nije bitno odrazilo na njen rad. Osamdesetih se vratila fotografiji i nije se zaustavila sve do poslednjeg dana.

Entertainment - Film Kako su nacisti uništili ljubav i slobodu

Knjige - Poezija Francois Hardy na starom mostu

Kultura - Tema Embrouz Birs: Đavolov raj

Knjige - Poezija Filozofija neutronske bombe

Pa sad, kad i treba, do sunca i neba

Svi oni koji su nas godinama pratili, znaju ko smo (Petar Luković, Tomislav Marković, Marko Matić, Sandra Dančetović, Milan Živanović, Marija Đoković, Bojan Tončić, Milan Marinković, Nikola Krstić), ali je sve ostalo različito. Novo je ime portala, novi je design, novi je CMS, operativniji smo i osećamo se kao da smo iz kamenog doba ušli u XXI vek.

Fotogalerija Vučić pobedio, Jeremić katastrofalno poražen

West Balkan - Srbija Dva u jedan: I izborna pobeda i opozicija iz snova

Svet - Tema Proverite da li ste evolucionista

Entertainment - Tema Ceca u Parizu, ali ne i u Zagrebu

MUSIC VIDEO

Like A Storm: The Phoenix

IZJAVA DANA

Matija Bećković: Međunarodna nošnja

Poklič “Ne damo svetinje” ne svodi se samo na ne damo hramove nego znači i ne damo jezik, ne damo pismo, ne damo ime, ne...

Komentari

Dino Gazo (08.05.2021.)

samo ti komentarisi. Na svaku njegovu ti tri svoje. Nevjerovatno je da ovaj samoubjedzeni muzicki producent dozvoljava sebi luksuz da nabacuje svoj muzicki neukus na druge. Album milenijuma : shit music all the way, Serbian idiot.,

Najbolji strani albumi 2020. godine

Verena Bosanski (07.05.2021.)

i fasista.Jezicki,nacionalni i svaki drugi purizam, jeste nacizam .

Međunarodna nošnja

Aleksandra Nikic (07.05.2021.)

Wow, I love this poem. This poem so beautiful, and true.

Istina je tamo gde su nejaki, odbačeni, ubijeni

Dino Gazo (07.05.2021.)

To je, barde moj odavno izgubljeno.

Međunarodna nošnja

Verena Bosanski (06.05.2021.)

zasto se autor teksta poziva na religiju,kao izvor odbojnosti prema LBT.Takodjer,SPC je protiv zakona,a ja se pitam koji se djavo ova institucija mijesa u poslove sekularnog drustva i civilne drzave.Jer ,Crkva je odvojenaod drzave u Ustavu R Srbije.Ili je Srbija teokratska drzava??!!!! Konacno,predsjednik koji prijeti vetom ako Skupština donese ovaj zakon,ne poštuje najviši zakonodavni organ zemlje.Autokrata u hibridnom sustavu.

Šta da kažem popu kad me pita