Fridrih Niče: Tamo gde popuštaju religije

Umetnost podiže glavu tamo gde popuštaju religije. Ona preuzima mnoštvo osećanja i raspoloženja koje je proizvela religija, prima ga k srcu, i sad i sama postaje dublja, produhovljenija, tako da može da pruži ushićenje i oduševljenost kakvo ranije ne bi mogla. Bogatstvo religioznog osećanja naraslo do bujice uvek nanovo izbija i želi da osvoji sebi nova carstva: ali rastuća prosvećenost uzdrmala je dogme religije i ulila temeljno nepoverenje; tako se osećanje koje je prosvećenost potisnula iz religiozne sfere okreće umetnosti, u pojedinim slučajevima i političkom životu, čak i direktno nauci. Svuda gde se na ljudskim stremljenjima opažaju više i tmurnije boje smemo da pretpostavimo da su na tome ostali duhovna groznica, miris tamjana i senke crkve.