Intervju: Milko Đurovski
Djurov 04 B

Kad bi me upoređivali sa onim prvim Ronaldom, Brazilcem, Zubom, onda bih stvarno bio počastvovan: Milko Đurovski

Photo: Marko Matić/XXZ

Fudbal je za mene bio igra i zabava, dribling, gol i navijači

“Zakasnio je Osim 30 godina!” - bila je prva reakcija Milka Đurovskog na ocenu bivšeg jugoslovenskog selektora iz nedavnog razgovora za Ekspres da “sve što ima Kristijano Ronaldo imao je i Milko Đurovski. Njemu od fudbala nije nedostajalo ništa, ali više mu je odgovaralo da bude vedeta, zvezda, da bude slavljen i hvaljen i zato nije postigao ono koliko je po fudbalskim atributima mogao”.

– Neki kažu da sam lud, ali govorim istinu. Mogao je Osim sa nekim drugim da me poredi. Za mene Kristijano Ronaldo nema tehniku, fizički jeste spreman, brz je i veliki je egoista. Ja nisam bio takav. Bio sam solidan tehničar, veoma brz, a za razliku od Ronalda, koji je brz pravolinijski, ja sam imao sjajne promene ritma. Kristijana ne simpatišem toliko, neću reći da sam bio bolji igrač nego što je on sad, ali kad bi me upoređivali sa onim prvim Ronaldom, Brazilcem, Zubom, onda bih stvarno bio počastvovan – kaže Milko.

Nepobediv u duelu jedan na jedan. Majstor driblinga, onog modernog, pravo na igrača i nagla promena pravca sa savršenom kontrolom lopte, šut obema nogama iz svih pozicija. Takav je u novinarskom tefteru ostao Milko Đurovski. Hvaljen i osporavan, kuđen i dizan do svodova “Marakane” pa gurnut. Buntovnik koji je imao dve strane sveta, sever i jug, zapadnoj tribini Zvezdinog stadiona nikad nije otpozdravljao jer je jednom odatle doletela grudva i pogodila ga u srce. Kolekcionar žutih i crvenih kartona, ali i refrena navijačkih pesama kada je u fudbalu bilo daleko više romantike.

*Otkud nadimci Milko Nemirko i Milko Nestaško?

Fudbal je za mene bio igra i zabava, dribling, gol i navijači. Zar je to greh? Osim mi je jednom rekao da trčim koliko pomoćni sudija… Svi kažu da sam malo postigao. Zadovoljan sam postignutim u fudbalu. Svi su mi kroz karijeru punili uši rečima kako sam veliki talent. Isto tako, pratila me je priča da sam neradnik. Govorili su da ne želim da učim, da vežbam, da potrčim za loptom. Kakav sam ja zapravo bio, oni koji me nisu poznavali najbolje bi bilo da pozovu Đorića, pa neka ga pitaju kako sam trenirao kao klinac. Bio sam stvarno vredan kad sam se borio za ulazak u prvi tim, špartao sam u dva pravca.

*Ipak, kao senior ste znali da se podbočite na centru i čekate loptu?

Pa dobro, kad si izborio mesto startera, postao standardan i stekao reputaciju nekog igrača, onda je bilo malo popusta. Takva je bila praksa ne samo u Zvezdi, nego u celoj ligi. Ko je znao da igra, brzo je postajao ljubimac navijača, i ako si neki meč odigrao slabo, imao si podršku. Kad se u medijima govori o velikim igračima, ja za meru uzimam Pižona, Džaju, Mocu Vukotića.. Ne mogu ja da se merim sa njima. Oni su legende. Da ne nabrajam, nekog ću da preskočim, ali tu su i Sušić, Zajec, Kranjčar. Pravi igrači. Učio sam od njih. Halilović, na primer, imao je toliko dobrih poteza koje je vredelo “pokupiti”.

Navijači su nas voleli, bili smo im idoli, sada toga nema: Milko Đurovski

*Pre tri decenije u Humskoj je bilo dugo toplo leto. Crno-beli dres obukli su Fadilj Vokri i Srećko Katanec, ali transfer-bomba dokotrljala se sa crveno-bele strane Topčiderskog brda. Pred Fudbalskim savezom Beograda stotine navijača čekalo je da Milko potpiše za Partizan.

Nije ni u to vreme bilo normalno da Zvezdin igrač prelazi u redove najljućeg rivala. Navijači su nas voleli, bili smo im idoli. Sada toga nema. Fudbaler jednostavno nema vremena da bi se nametnuo navijačima kao uzor. Ubrzani su odlasci iz kluba i sve to utiče na nepostojanje velikih zvezda. Pa oslušnite o kome sada pričaju navijači u Beogradu i Srbiji. O Ronaldu, Mesiju, Bejlu, Mileru, Levandovskom, Pogbi… Pre su govorili o Pižonu, Džajiću, Meliću, Duletu Saviću, Kuletu, Šeletu i tako dalje. Bio sam ljubimac Zvezdinih navijača i kad sam prešao u Partizan, susretao sam se s njima na ulici i nikakve neprijatnosti nisam doživeo. Naprotiv, zagrlili bismo se i popričali. Sad je previše tenzije u odnosima večitih. Dok sam bio u Crvenoj zvezdi, nosio sam iz zezanja Partizanovu kapu. A sada ako nosiš kapu Barselone, Mančester junajteda ili Bajerna, nema problema, a ako nosiš Zvezde ili Partizana, odmah frka.

Milkov prelazak iz Zvezde u Partizan imao je elemente akcionog filma. “Oficiri za vezu” Partizana sklonili su ga na sigurno kako ne bi ponovili grešku iz transfera sa Darkom Pančevom, kada je od devojke namamljen da poseti navodno bolesnog oca, pa je doleteo u Skoplje, a sa aerodroma su ga pokupili Zvezdini ljudi i umesto crno-belog, napadač Vardara obukao je crveno-beli dres.
*Da li biste danas prešli iz Zvezde u Partizan?

Verovatno ne bih. Tada je to ipak bilo daleko manje opasno nego sada. Ali to nije glavni razlog. Ne bojim se nego bih se osećao skučeno u jednom tako velikom gradu. Ne volim bilo kakva ograničenja. Volim komfor od duše do terena. Verovatno sam zbog toga platio visok ceh. Ne žalim ni zbog jedne marke, dolara ili dinara koji su prošli pored mene zbog takvog pristupa životu.

Kakav je profesionalac bio, videlo se tog 12. oktobra 1986, kada je odigrao prvi meč protiv “svojih” crveno-belih. Prvo je iznudio penal, koji je Vokri promašio, a kada je sudija drugi put pokazao na belu tačku, uzeo je loptu i savladao Stojanovića. Da li su se tada pokajali klupski čelnici što su fudalera koji je u rodnom Tetovu kao dečak oplakao svaki Zvezdin poraz ostavili bez ključeve stana, koji je dobijao svako ko dođe. Milka su preskakali, računajući on je veliki zvezdaš. Onda je u njemu puklo. Zvali su ga Hajduk i Dinamo, ali izabrao je baš crno-beli dres. Dok je igrao za Zvezdu, Partizanu je dao četiri gola na sedam mečeva, u dresu Partizana dva puta je bio strelac u večitom derbiju.

– Bio sam strahovito ljut na čelnike kluba, samo ne na Džaju i Šakića. Nisam mogao da pređem preko nepravde koja mi je učinjena. Verujem da “delije” nisam izgubio, a “grobari” su me prihvatili kao najrođenijeg.

*Koliko su ondašnji transferi bili slični sadašnjim?

Pižon je otišao u Arsenal za 60.000 funti, a recimo, Aleksandar Kolarov to zaradi u Mančester sitiju za nedelju dana. Ne možemo na osnovu toga da merimo i kažemo da je da Kolarov bolji igrač od Pižona. Stalno ponavljam, do 1991. godine bilo je jedno vreme, a od tada drugo. Imamo produkciju novostvorenih legendi. Sašu Ilića baš fudbalski cenim i drag je momak, ali ne može da bude on nikako bolji od Vukotića. A u istoriji će ostati ispred Moce jer je nadmašio njegov rekord od 791. utakmice. E, ne može! To nije pošteno. Treba početi novo brojanje i neka Saša Ilić bude prvi u novoj generaciji. Ili Džaja. E, sad neko u ovoj Zvezdi nakupi mečeve po Surdulici, Lučanima i Milanovcu, a Džaja je igrao u Parizu, Rimu, Londonu, Splitu, Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, Osijeku, Titogradu… Nebo i zemlja. Ona liga i ove što su nastale raspadom Jugoslovaije nešto je nespojivo. I nije pošteno trpati sve u isti koš ili gol.

*Spušteni su kriterijumi.

Biću krajnje jasan. Sramota je da su neki igrači uopšte igrali za Zvezdu ili Partizan. I bruka je da su neki od njih obukli dres koji smo mi nosili pre. Kad oni kažu da su igrali u Zvezdi, treba da budu jasni, ne da se kriju, nego da kažu: “Igrao sam u novoj Zvezdi, u novom Partizanu…” To bi bilo pošteno sa njihove strane. Na taj način bi pokazali da poznaju istoriju i dimenziju Zvezde ili Partizana. Ko sve nije igrao u novoj Zvezdi? Koga god pitam gde je igrao, odgovor je u Zvezdi ili Partizanu.

*Za bratom Boškom došli ste na “Marakanu” kao četrnestogodišnjak. Ko Vam je bio idol?

Dvojica su bila: Dule Savić i Filipović! Želeo sam da budem špic kao oni. Duleta sam obožavao jer je bio neustrašiv, išao je glavom gde mnogi ne bi ni kopačkom. Voleo sam i Fileta. Bili su strašan tandem. Jedan je plesao sa loptom, a drugi je bio borac. Dule nije bio fenomenalan tehničar, ali imao je paklenu levicu… Obojica su bili golgeteri, ali dva različita tipa centarfora, kojima je zajedničko bilo to što su znali da nađu put lopti do mreže. Upijao sam njihove poteze i sanjao i onda kad su me poslali na kaljenje u Čukarički da ću jednog dana biti kao oni.

Priznajem, za razliku od mnogih, reprezentacija mi nije bila tako važna: Milko Đurovski

*Spektakularne golove za Partizan dao je u Kupu pobednika kupova protiv Groningena i Seltika, dok je utakmica protiv Banjika najbolja u crveno-beloj etapi karijere.

Navijači tako kažu. Odigrao sam fenomelano jer me je čuvao neki visoki defanzivac Čeha. Bio sam klinac, brz, sportski drzak, radio sa s njim šta sam hteo. Namestio sam dva gola, jedan postigao. Nakon poraza u Čehoslovačkoj 3:1, pobedili smo na “Marakani” 3:0 i prošli dalje. Bilo je još dobrih utakmica i neki derbiji se pamte, ali ta sa Banjikom jedna je od najboljih i najdražih jer sam bio na početku karijere. Šta sam tad imao, nekih 17 godina.

*Ostavili ste skroman utisak u reprezentaciji Jugoslavije. Istina, osvojili ste bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu.

Više je razloga mog veoma slabog učinka za “plave”. Kad je trebalo da idem na Evropski šampionat u Francusku 1984, imao sam potres mozga, pa sam propustio to takmičenje. Otišao je Piksi umesto mene. Tu sam izgubio nekoliko nastupa sa “plavima”, a onda nisam bio spreman ni za turneju.

*U javnosti je tih godina bio stvoren utisak da ste olako otkazivali selektorima.

Priznajem, za razliku od mnogih, reprezentacija mi nije bila tako važna. Čini mi se da je slična situacija sad u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Sloveniji, jedino Hrvati imaju razvijen kult igranja pod zastavom, i to se vidi po njihovim rezultatima i stalnom učešću na velikim takmičenjima, bilo svetskim ili evropskim. Mene kao igrača to nije mnogo zanimalo. Ne bih rekao da nije bila čast, ipak si u društvu majstora fudbala, ali i onako nisi mogao da se prodaš pre 28. godine. Takav je bio propis.

Danas, ako imam sina i dam lovu, onda će on da igra. Nema love, ne može dete da igra, a zna tri puta više od tatinog sina

Sad ovi igrači igraju u reprezentaciji da bi zabeležili veći broj nastupa i uzeli veću lovu. Dok ne napunimo 28 godina, mi nismo mogli nigde, pa je reprezentacija služila da se malo odmoriš od pritiska koje su donosile igre za klub u veoma jakoj ligi, gde nije bilo lakih protivnika niti gostovanja. Uz to, bili smo stalni učesnici međunarodnih kupova.

*Ko Vam se od sadašnjih napadača sviđa u evropskom fudbalu?

Luis Suarez, pod jedan! Tipičan gol-igrač, jeste pravio neke gluposti i to ga je malo usporilo na putu ka vrhu. Ima razvijen osećaj za gol, igra u ubavom klubu. Kažem, fenomenalan, kompletan igrač. Ima još nekoliko opakih napadača. Volim da gledam Mesija, uostalom kao i celi svet. Uživanje je pratiti šta sa loptom i protivnicima radi Nejmar. Eksplozivan, efikasan. Neuhvatljiv.

*Zašto se na ovim prostorima tako dugo čeka na pojavu novog Stojkovića, Savićevića, Sušića i drugih plejmejkera velikog formata?

Jednim delom, takvi asovi retko se rađaju, a drugim, ne daju oni što vode klubove. Koliko Zvezda ima svoje dece? Kakva im je škola? Da je u moje vreme bilo stranaca, pitanje je da li bih ja uopšte igrao tamo. Stric me je doveo, pa je onda Bata Steva rekao: “Hajde na trening” Onda me je Bata Đora uzeo. Oni su videli talenat u meni. A danas, ako imam sina i dam lovu, onda će on da igra. Nema love, ne može dete da igra, a zna tri puta više od tatinog sina. A oni će njega da forsiraju, pripreme ga fizički da trči, ukliže, zatvori i slične fore iz obavezne igre. A gde su kreacija, mašta, vic, finta? Ako se i pojavi neki talenat, brzo ga prodaju i zarade lovu.

*Za Zvezdu ste odigrali 144 utakmice i postigli 66 golova, za Partizan 83 meča i 43 gola. Ipak, nikad niste bili ni u širem krugu kod izbora za trenera nijednog od večitih rivala?

Voleo bih da budem trener Partizana! U Zvezdu ne mogu da uđem. Toga sam svestan. Neću da kažem da me Zvezda ne zanima, ne bi bilo pošteno, jer sam u njoj stekao fudbalsko ime, ali svestan sam nekih odnosa. Mnogo je teško da se dođe na klupu Zvezde ili Partizana iz jednog razloga. Tu više nije primarno da li si ti kvalitetan trener ili nisi, nego da li imaš ljude koji će da te podrže, poguraju i postave, ili nemaš. Ko zna, možda jednog dana budem trener Partizana.

*Pred izbornu skupštinu Partizana dali ste podršku Nenadu Bjekoviću.

I uvek će Nenad imati moj glas! Bio mi je trener, Zeka je bio sekretar kluba. Jel tako? Nemam ja ništa protiv Zečevića, ali Nenad je bio fudbaler, trener, direktor i siguran sam da je sa pozicije predsednika mogao da napravi još nešto dobro za Partizan.

*Nakon dolaska Slovenca Aleksandra Čeferina na mesto predsednika UEFA, ubrazani su razgovori predsednika nacionalnih saveza sa područja bivše Jugoslavije “proširenog” najverovatnije Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom o formiranju regionalne lige. Kakve su šanse da ona zaživi?

Bilo bi dobro, pre svega zbog ekonomske strane. Ipak, ima još mnogo nejasnoća oko toga. Da li bi igrali stvarno najbolji klubovi i iz kojih država? Ne znam kakvu bi draž donela. Vidimo da postoji jak otpor kod dela navijača. Več sada kad su kvalifikacije za Ligu Evrope ili Ligu šampiona uglavnom u ovim prvim kolima igraju reprezentacije iz ovog regiona i sa istoka Evrope. Poseta – diskutabilna. Ko bi gledao meč Crvena zvezda – CSKA Sofija? Ukoliko bi se oformila liga, bilo bi veliko pitanje da li bi je prihvatili svi najbolji i ko su oni. Recimo, nekad je Osijek bio dobar, a sada nije. Koga pozvati iz Bosne i Hercegovine? Tamo se mnogo promenio odnos snaga.

*Kad smo kod Bosne, u maju ste razočarani napustili Slaviju i Istočno Sarajevo?

Pozvali su me, bilo je šest-sedam kola do kraja. Govorili su mi da će biti veoma teško da ostanemo u ligi. Ali ja na sve gledam sportski. I otišao sam. Kad tamo imam šta vidim: čovek ti ne da da daš gol. Zbog toga sam razočaran. Ne Sarajevom, ne ljudima koji su me lepo primili, nego ligom. Vidim da u Srbiji ima istih stvari, u Makedoniji takođe.

*Niste nikad igrali namešten meč?

Ako ima neko da kaže da sam pustio ili dogovorio, nek se javi. Ja ne puštam nikom, niti dajem nikom. Hoću da se igra pošteno, fudbal je igra. Možda sam igrao neke nameštene utakmice, možda je postojao neki dogovor, ali meni niko nije smeo da kaže kako ne smem da dam gol. Ne zanimaju me nikakvi dogovori, puštanja ili davanja. Za mene kao trenera, ali i za same igrače i pogotovo gledaoce, najbolje je da se igra pošteno. Nadam se da će novi predsednik UEFA Aleksandar Čeferin da pohapsi sve ljude koji se bave tim poslovima. Kad dođem na utakmicu, hoću da vidim ko će koga da pobedi, a ne dođem kao trener i čujem: “Tamo primaš tri gola, tamo dobijaš tri boda.” Onda sam ja trener za onu stvar. Neću dozvoliti da mi bilo ko namešta ili kupuje utakmice. Takav je moj pristup, ako hoće da me uzmu – hoće, ako neće – neće, ja ne odstupam od svojih principa. To je definitivno. Moj moto koji će uvek ostati. Zašto to da radim – imam 53 godine i četiri decenije u fudbalu.

Neću dozvoliti da mi bilo ko namešta ili kupuje utakmice: Milko Đurovski

*U kojoj bi meri privatizacija klubova smanjila neregluranost nacionalnih šampionata?

Donekle, možda. Zavisi ko bi došao na čelo klubova. Ako je privatan klub, onaj koji daje lovu najverovatnije bi želeo da vrati poverenje gledalaca u fudbal, samim tim bi bila veća poseta, veći prihodi od ulaznica i marketinga. Ipak, ko će kupiti klub? Najbolje je bilo u ono naše vreme, samo je onaj iz partije mogao da naredi da se pusti, da pobede ovi ili oni, ali to tada nismo znali.

*Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Rusiji uzimaju zalet. Selekcije sa eksjugoslovenskih prostora dobro su startovale. Ko je najbliži plasmanu na Mondijal 2018?

Hrvati će tamo, već po tradiciji. Srbija bi morala da se nađe u Rusiji. Kažem morala, ne bez razloga. Po pojedinačnom kvalitetu fudbalera Srbija je najjača od svih selekcija bivših jugoslovenskih republika. Znam da će mnogi reći šta Milko opet priča. Ali koga ima Hrvatska? Rakitić, Modrić, Perišić, pa Mandžukić, a uzmimo Muslinove igrače – Matić, Tadić, Kolarov, Ivanović, Stojković, Maksimović, Kostić, Ljajić, Mitrović… Mi – za Srbiju uvek tako kažem jer sam tu odrastao – treba samo da sredimo glavu, noge imamo! A šta imaju Hrvati? Nekoliko dobrih igrača i srce.

*A ostale reprezentacije iz regiona?

Slovenci mogu mnogo. Srećko (Katanec, selektor Slovenije, prim. aut.) je napravio odličan spoj od mladih i iskusnih igrača. Kada je reč o Bosni, uzletela je, ima kvalitetne igrače koji igraju u inostranstvu, ali iz domaćeg šampionata na malo koga mogu da računaju. Liga im je slaba, sad je nešto smanjuju, ali teško da će u dogledno vreme doneti neki jači efekat. Dodatno opterećenje su ona, nazovimo ih, entitetska pitanja. Makedonci? Katastrofa! Tamo sam rođen, to je i moja zemlja, ali mnogo sam razočaran. Oni su od 1993. godine u kanalu koji su nerazumljivim potezima stalno produbljivali. Vode ih ljudi koji pojma nemaju. Sve su gori i gori. Za razliku od Makedonaca, Crnogorci su usponu. Crna Gora je mala i ponosna država, ima kvalitene igrače, Tumbaković je dobar trener i zna da motiviše igrače. Bez obzira na tešku grupu, “sokoli” mogu da stignu u Rusiju. Ipak, Hrvatska i Srbija su glavni favoriti za odlazak na Svetski šampionat.

*Tekst prenosimo uz dozvolu autora i uredništva nedeljnika Ekspres

Oceni 5