Game of Thrones of Serbia

Ne može se počinuti od silnih analitičara najgledanije serije svih vremena, bar tako kažu. Mislim, kažu da je najgledanija, ali još niko nije reko analitičarima da su umrli krajem prošlog veka. Neverovatna neznavenost se širi, dame i gospodo, ali dosta objašnjava zašto čovečanstvo jede tolka govna globalno i lokalno, kad eto na Peščaniku ne znaju da identifikuju ni ko je Vučić u Igri prestola. Ispade Igra prestola ipak ima neku korist, da napokon skontamo zašto su protesti ovako njanjavi i puni nesposobnjakovića. Da vidimo šta Peščanik kaže o seriji u tekstu pod naslovom "Malo ih je palo?".

Gledaoci su navodno bili razočarani što nije zaginulo više junaka i što je propast zombi nacije u stvari bila toliko neupečatljiva, sa Noćnim kraljem redukovanim na nivo crtaća, dok je čitava njegova priča postala besmislena, jer je potpuno nebitno ko je on i šta je bio. No, Peščanik nas uverava da je deo sa zombijima ovako rešen zato što nikada nije ni bio bitan. Ono važnije jeste sukob među ljudima za vlast. Implicitno ponavljajući da se sada vraćamo kakvom-takvom političkom realizmu u seriji, nakon što su ispalili sve vargovsko veštičije fazone u ovoj epizodi. Sada kada je fantastično zlo poraženo, možemo da očekujemo da će ljudski konflikti dobiti konačan oblik.

Malo morgen! Koliko je ovo promašeno sugeriše već tumačenje ove epizode, a kamoli očekivanja od budućih. Pogledajmo samo ovaj zaključak kojim se gađa na situaciju u Srbiji: "Pored ovog čitanja uslovljenog specifičnim domaćim kontekstom, na jednoj opštijoj ravni 'Duga noć' daje i jednu bitnu pouku – opet mimo pravila žanra – važnu takođe i za naš lokalni kontekst. Svih osamdeset minuta koliko traje prikaz bitke protiv mrtvih (S8E3), glavne vođe živih tumaraju iznad i oko bojnog polja bez ikakve moći i sposobnosti da utiču na ishod sukoba. Rečeno kolokvijalnim jezikom – kada zagusti, vođe nisu ni za šta".

Naravno, očigledno se serija koristi zarad slanja političke poruke u Srbiji, i to je sasvim u redu. Koristiti fazone popularne kulture je interesantan vid političke komunikacije. Problem je u stvari samo koliko ova izjava dubi na glavi. Dakle, da, mi vidimo vođe kako tumaraju, vidimo ih kako ne rade bogznašta, navodno i ne mogu mnogo da učine jer - nisu ni za šta. Sem što se to može tumačiti na sasvim drugi način. Hajdemo okrenuti poruku na noge. Naime, da su te vođe prve u smrt poslale Dotrakije, pa onda i ostalu sirotinju, kako i dolikuje, a kad je došao red na njih, serija se pretvorila u kung fu pirate s Kariba, gimnastičko kontemplativni uradak u kojem junaci doživljavaju nervne slomove i patetično se suočavaju sa ledenim zmajem. Dotrakiji izginuli za 10 sekundi a feudalci šuntavo mahali mačevima 80 minuta i preživeli. Taman tih 10 sekundi ste dobili na Dnevniku 2.

Znači još jednom zaboravljamo kako se oni nebitni niži slojevi prvi žrtvuju, što se realno danas ne bi desilo u stvarnosti, da ebe oca. Nema tih Dotrakija koji bi ratovali realno za neku Hilari Klinton na zmaju. Srbi, idite na Kosovo! I nema tih vođa koji tek besmisleno tumaraju, jer to da se vođe ne bore nego bacaju u vatru sirotinju je - namerno. Namerno, dečki s Peščanika, čujte i počujte. Pa nisu belo smeće i tamo neki crnci skapavali po Vijetnamu zbog sebe nego zbog američkih tajkuna. Znali smo i ranije da će raja ovde skončati a da će vlastodršci preživeti. Grešim li? Videćemo za koju epizodu kakvi će voditi Vesteros.

Evo kako Peščanik žalosno poentira: "Srbija nema nikakav problem sa svojim usudom. Niti joj glavna opasnost preti spolja. Naš problem su – recimo to tako jednostavno – loši ljudi među nama." Ne treba mnogo pameti pa zaključiti da su ti loši ljudi u stvari Vučić. Ali na ivici je farse i paradoksa što Peščanik ne vidi da postoji jedan čovek koji tvrdi da Srbiji preti opasnost. Opasnost fašizma. Opasnost Boška Noćnog kralja. Je li moguće da Peščanik, umesto da odbaci pojednostavljeni crno-beli narativ, u kojem su jedni apsolutno dobri a drugi apsolutno zli, u stvari prihvata taj narativ i na kraju balade neko drugi nametne definiciju "loših ljudi među nama"? Jel moguće da to naša kvaziopozicija još ne kapira, da su prvo pristali na maničeansku politiku, misleći da će oni zauzeti belo mesto, a onda ih je Džon Snou Vučić stavio na crno polje?

Izgleda da jeste. Izgleda da opozicija uporno igra igru prestola po pravilima koji joj u startu ne odgovaraju. Što bi rekla Maja Gojković, pa vi ste doneli taj poslovnik, nesrećnici. I eto, dan mrmota igre prestola se nastavlja, al eo prognoze potpuno suprotne od Peščanikove: neće biti realističkog rešenja borbe za tron. Volje za moći neće biti iskreno prikazane. Ko god pobedi, a verovatno je da će to biti neki moralista, neće ukazati ljudima na politička zla.  Neće uspostaviti demokratiju. Ova serija to od početka nije radila niti će. Ova serija od početka propagira feudalno ustrojstvo s manjkom slobode i jednakosti. Ova serija je od početka autoritarna i od početka propagira prosvećeni apsolutizam. Ova serija je spin koji ste progutali.

*Tekst objavljen 1. maja 2019. prenosimo sa bloga Camera politica