Gatara

Svak ko iole poznaje prilike u raznim zemljama poznaće da se ovaj događaj nije mogao desiti ni kod nas, ni u Francuskoj, ni u Nemačkoj, jer u tim zemljama, kao što je poznato, sudija mora da sudi i kažnjava prestupnike po zakonu a ne po svom zdravom razumu i savesti. A pošto se u ovoj priči javlja sudija koji donosi presudu bez obzira na paragrafe i na osnovu zdravog ljudskog razuma, jasno je da se sledeći događaj nije mogao desiti nigde drugde do u Engleskoj. I to se desilo u Londonu, ili tačnije u Kensingtonu, ili, čekajte, bilo je to u Eromptonu ili u Bejsvoteru, jednom rečju, tamo negde. Sudija je bio Master Justice Keli, a žena se zvala jednostavno Mejers. Gospođa Edit Mejers.

Treba, dakle, da znate da je ova, inače poštovanja dostojna, gospođa obratila na sebe pažnju policijskog komesara Mek Lirija.

— Draga moja, — reče on svojoj ženi jedne večeri — ta gospođa Mejers mi nikako ne izbija iz glave. Hteo bih da znam od čega ta žena živi. Zamisli, molim te, da ona sad u februaru šalje svoju služavku po špargle. Pa onda, utvrdio sam da prima dnevno deset do dvanaest poseta, počev od piljarica pa sve do vojvotkinja. Znam, draga, reći ćeš da je gatara. Pa dobro, ali to može da bude i samo paravan za nešto drugo, recimo za podvođenje ili špijunažu. Vidiš, eto to bih voleo da znam.

— Izvrsno, Bobe — reče na to sjajna gospođa Mek Liri — prepusti ti to meni.

I tako je došlo do toga da je sutradan po ovom razgovoru gospođa Mek Liri bez burme, naravno, ali zato veoma mladalački obučena i nakudravljena kao devojka kojoj je već vreme da se mane gluposti, uplašenog lišca zazvonila na vratima gospođe Mejers u Bejsvoteru ili Merilebonu. Morala je neko vreme da čeka dok je gospođa Mejers nije primila.

— Sedite, drago dete — reče stara dama pošto je veoma pažljivo odmerila nesmelu gošću. — Čime bih mogla da vas uslužim?

— Ja - promuca gospođa Mek Liri — ja... ja bih htela... sutra ću napuniti dvadeset godina... Tako bih volela da saznam svoju budućnost...

— Ali, gospođice... hm, kako ono rekoste? — reče gospođa Mejers i uze gomilu karata koju poče energično da meša.

— Džons — prošaputa gospođa Mek Liri.

— Draga gospođice Džons — nastavi gospođa Mejers — vi ste se prevarili; ja se ne bavim bacanjem karata, jedino tu i tamo, iz čistog prijateljstva, kao svaka stara žena. Presecite karte levom rukom i napravite pet gomila. Tako. Ponekad bacam karte prosto iz zabave, ali inače... — Gle — reče okrećući prvu gomilu. — Pik. To znači novac. I žandar-herc. To su divne karte.

— Ah — reče gospođa Mek Liri. — A posle?

— Žandar-pik — reče gospođa Mejers otvarajući drugu gomilu. — Desetka-tref, to znači putovanje. A ovde vidim trefove — trefovi uvek znače neku smetnju, ali dama-herc je na kraju.

— Šta to znači? — upita gospođa Mek Liri i upilji se u nju što je bolje umela.

— Treba da putujem tetki u Sautempton — reče gospođa Mek Liri.

— Ovo će biti poduži put — odgovori gospođa Mejers okrećući četvrtu gomilu. — Neko će vam to braniti, neki stariji čovek.

— To će biti tata — uzviknu gospođa Mek Liri.

— Dakle, ovde je sve — reče gospođa Mejers pobedonosno nad petom gomilom. — Draga gospođice Džons, ovo su bile najlepše karte koje sam u životu videla. Za godinu dana ćete se udati. Uzeće vas za ženu veoma, veoma bogat čovek, milioner ili trgovac, jer mnogo putuje; ali pre nego što se venčate, moraćete da prebrodite velike smetnje, neki stariji gospodin će vam to braniti, ali morate izdržati. Kad se udate, odselićete se odavde, najverovatnije čak preko mora. Platićete mi jednu gvineju za hrišćanske misije među sirotim crncima.

— Tako sam vam zahvalna — reče gospođa Mek Liri vadeći iz torbice jednu gvineju — strašno sam vam zahvalna! Molim vas, gospođo Mejers, a koliko bi stajalo bez tih smetnji?

— Karte se ne daju potplatiti — reče stara gospođa dostojanstveno. — A čime se bavi vaš tata?

— On radi u policiji — slaga s nevinim licem mlada žena — znate, u tajnom odeljenju.

— Aha — reče stara gospođa vadeći iz gomile tri karte. — Veoma loše, veoma loše. Recite mu, drago dete, da mu preti velika opasnost. Trebalo bi da dođe k meni da mu kažem i nešto više. K meni dolaze i mnogi iz Skotland jarda da im bacim karte i pričaju mi sve šta im leži na srcu. Tako, tako, samo mi ga pošaljite. Kažete da je u političkom odeljenju? Gospodin Džons? Poručite mu da ću ga očekivati. Zbogom, draga gospođice Džons. Sledeći!

— To mi se ne sviđa — reče gospodin Mek Liri češući udubljenje na potiljku. — To mi se ne sviđa, Keti. Ta žena se suviše interesovala za tvog pokojnog oca. Osim toga, ona se ne zove Mejers, već Majerhofer i rodom je iz Libeka. Prokleta Švabica — gunđao je gospodin Mek Liri — kako da joj smrsimo konce? Kladim se u pet prema jedan da izvlači iz ljudi stvari koje je se ne tiču. Znaš šta, ja ću o tom da izvestim tamo gore.

Gospodin Mek Liri je zaista i ispričao tamo gore; za divno čudo, ni tamo gore nisu stvar uzeli olako, i tako se desilo da je poštovana gospođa Mejers dobila poziv da se javi gospodinu sudiji Keliju.

— Dakle, gospođo Mejers — reče joj sudija — šta je to, pobogu, bilo s vašim bacanjem karata?

— Ali, bože moj — na to će stara gospođa — čovek mora, na kraju krajeva, od nečeg da živi. Ne mogu valjda u svojim godinama da budem igračica u varijeteu?

— Hm — nastavi gospodin Keli — ali ovde leži protiv vas tužba da rđavo bacate karte. Draga gospođo Mejers, to je isto kao kad biste mesto čokolade prodavali table ilovače. Za jednu gvineju ljudi imaju prava da im se pošteno gata. Molim vas, kako možete da gatate kad ne umete?

— Čekajte — prekide je sudija. — Ovde je jedan svedok protiv vas. Gospođo Mek Liri, recite nam kako se sve odigralo.

— Gospođa Mejers mi je videla u kartama, — poče brzo gospođa Mek Liri — da ću se u roku od godine dana udati, da će me uzeti bogat mlad čovek i da ću se s njim odseliti preko mora.

— Zašto preko mora? — upita sudija.

— Zato što je u drugoj gomili bila desetka-tref, to znači put — reče gospođa Mejers.

— Koješta — progunđa sudija. — Desetka-tref znači nadu. Put je žandar-tref, a kad je uz njega i sedmica-pik, onda to znači veliki put iza koga se krije dobit. Gospođo Mejers, mene ne možete da prevarite. Dakle, vi ste prorekli svedokinji da će se u roku od godine dana udati za bogatog mladića. Ali gospođa Mek Liri je već tri godine udata za odličnog policijskog komesara Mek Lirija. Gospođo Mejers, kako ćete mi objasniti tu besmislicu?

— Pa, bože moj — reče mirno stara gospođa — to se dešava. Ta osoba je došla k meni lakomisleno nakinđurena, ali joj je leva rukavica bila pocepana; to znači da joj se novac baš ne presipa, ali voli da se udešava. Rekla je da ima dvadeset godina, a ima međutim dvadeset pet.

— Dvadeset četiri — prasnu gospođa Mek Liri.

— Svejedno; to znači da bi se rado udala — to jest, ona se predstavila kao gospođica. Zato sam joj bacala karte na udaju i bogatog mladoženju; činilo mi se da joj to najviše odgovara.

— A te smetnje i taj stariji gospodin? I put preko mora? — upita gospođa Mek Liri.

— Pa da bi bilo više — reče jednostavno gospođa Mejers. — Za jednu gvineju čovek mora da ispriča celu priču.

— Dosta je — reče sudija. — Gospođo Mejers, to sve ništa ne pomaže. Tako bacati karte je prevara. I karte treba dobro poznavati. Ima, istina, raznih teorija, ali nikad, zapamtite, nikad desetka-tref ne znači put. Platite pedeset funti kazne, kao oni što prodaju loše namirnice ili robu bez vrednosti. Osim toga, navedeno je ovde i podozrenje da se bavite špijunažom; ali, mislim da to nećete priznati.

— Tako mi boga na nebesima — uzviknu gospođa Mejers, ali je gospodin Keli prekide: — No, no, ostavimo to: ali pošto ste strankinja bez stalnog zanimanja, politička policija upotrebiće svoje pravo i proteraće vas iz zemlje. Zbogom, gospođo Mejers. Hvala vam, gospođo Mek Liri. Ali, ponavljam, tako pogrešno bacati karte je ciničan i nesavestan postupak. Zapamtite to, gospođo Mejers.

— Šta da radim — uzdahnu stara gospođa. — I to baš sad kad je posao tako dobro krenuo...