Generalski JNA meni: Glavno jelo “Chivas”, a za dezert žganci

U gladi su velike oči
Nacionalno srpsko jelo “Karađorđeva šnicla”, pored starog srpskog imena “Đorđe” u svom nazivu sadrži i dve strane reči: “kara” (turski) i “šnicla” (nemacki). Srbi se ustručavaju da ove dve reči prevedu na svoj jezik – prvu zato što su fini, a drugu iz straha od uroka – jer, nešto što se zove “Karađorđev odrezak” zaista ne sluti ni na šta dobro. Kako bilo, nema te strankinje koja je posetila Beograd, a da joj šarmantni i originalni domaćin nije objasnio da “Karađorđeva šnicla” u prevodu na engleski znači “ladies’ delight”. Zato svaki srpski restoran koji drži do nacionalne reputacije nudi gostima “Karađorđeve šnicle” hiperbolične veličine i epske dužine.

Karađorđeva šnicla “Велика Србија” 

Sastojci
Pakovanje Cordon Bleu iz najbliže samoposluge.

Priprema
Pošto je Karđorđevu šniclu nemoguće napraviti kod kuće, jer ne može da stane u rernu, kupite u radnji gotov cordon bleu ili, još bolje, običan chicken chop with ham and cheese i ubacite ga u mikrotalasnu na pet minuta.

Hrvati – kao da ih je neko nešto pitao - lažu da Karađorđeva šnicla nije srbijansko, već austrijsko jelo. Navodno da je Karađorđe, kada je služio Habsburšku vojsku u Vojvodini, toliko zavoleo “kalbsschnitzel”, tj. rolovanu bečku sa sirom i šunkom, da je na kraju prepisao recept (za razliku od svog kuma bio je pismen) i prošvercovao ga nazad u Srbiju. Ali tu je umesto švapskog sira koristio turski kajmak (kako bi se dodvorio Turcima) i umesto vojvođanske šunke - užičku pršutu (kako bi se dodvorio Srbima). Ali ništa mu nije pomoglo - na kraju su mu Turci i Srbi zajedno došli glave.

Сав тај џез  
Miris kuvanog jela, kiselog vina i ishlapelog piva osećao se već kod pozorišta “Boško Buha”: nešto više, u Čika-Ljubinoj, bife “Central” radio je punom parom. U prizemlju su studenti i alkoholičari pili vinjak za plastičnim šankom, a u podrumu su večerali, sedeći, iz nekog razloga, za školskim klupama. Specijalitet kuće – dlakave kolenice. Cena: 110 dinara. Ren i senf – gratis, čekinje takođe. Čekinje se naravno nisu jele, već su služile umesto čačkalica. Prednost im je bila u tome sto su elastične, pa prolaze i tamo gde čačkalica neće. A i ne plašiš se da ih je neko pre tebe već koristio, pa vratio u slanik.

Dlakava kolenica “In a Silent Way”

Sastojci
Teleća kolenica
Krompir
Vegeta, biber, so

Priprema
Staviti kolenicu u najveći lonac, začiniti i kuvati 4 časa. Posebno skuvati krompir. Dobro ohladiti pivo. Ko voli, može kolenicu i  da zapeče, ništa joj neće faliti.

Kad je Duško Gojković doveo Milesa Davisa u Beograda, Srbi su navalili na Dom omladine ko Slovenci na Guču. Posle koncerta vladala je neopisiva gužva, pa je Duško izveo Milesa na mala vrata i odveo ga u “Central” da na miru nešto pojedu. Kad je kelnerica Mira spustila  kolenice na sto, Miles je malo podigao obrve i noktom okinuo jednu čekinju. Nije se čulo ništa. Duško je odrezao parče mesa, umočio ga u senf i stavio u usta. Jeli su u tišini, jer je Duško slabo govorio engleski, a Miles je slabo govorio uopšte. Ovaj muzički dijalog ostao je zabeležen zahvaljujući Stivu Gutu zvanom “Stjepko” koji je - rešen da po svaku cenu otkrije Milesovu tajnu tišine između nota - krišom snimao sve na magnetofon skriven iza raširene “Borbe” za susednim stolom. Snimak je kasnije objavljen u bootleg izdanju pod naslovom “Another Bitches Brew”. Kad su novinari pitali Milesa šta mu se najviše dopalo u Beogradu, on je podigao obrve i, nakon kraćeg razmišljanja, rekao: “Ništa”.

Jedna noć u životu Dobrice Ćosića
Nakon što se vratio sa večere kod francuskog ambasadora, Dobrica Ćosić presvukao se u pidžamu, oprao zube i legao da spava. Tokom uobičajenog večernjeg razmišljanja o velikim temama (“….a i ti Francuzi svašta jedu…”), učinilo mu se kao da je ispod kreveta nešto šušnulo. Ne obraćajući paznju, Ćosić je savesno priveo svoje misli kraju, isključio lampu i, navukavši pokrivač do brade, okrenuo se prema zidu. Dok je tonuo u san, ispod kreveta je opet nešto kvrcnulo, ili kliznulo, ili - mozda - zakvrkorilo. Ali sada to više nije bio samo nerazgovetan zvuk  - odozdo je dopirala melodija, isprva udaljena i ispekidana, a zatim sve bliža i jasnija: melanholična melodija neke čudne dečje pesmice. Usamljeni tenor oblikovao je otegnute, uznemirujuće reči:
Pitao sam malog puža,
Da mi kuću svoju proda
Zatim se ispod kreveta pomolila krupna, crna glava. Glava se osvrnula levo, pa desno i hrapavim, dubokim glasom izgovorila: “Ašunen romalen!” Iz nje je, obasjan mesečinom, bljesnuo veliki, zlatan zub.

Puži po otočki
Escargot à la Île nue

Sirovine
Pakovanje kuvanih puževa s kućicama
Maslac, beli luk, peršun
So i biber

Postupak
Sitno iseckani peršun i beli luk pomešati s maslacem, posoliti, dodati biber i ugurati  po malo u svaku kućicu. Vratiti puževe gde im je mesto i zatvoriti maslacem. Peći 10 minuta.

Tajna crne ruke
Kada je savezni sekretar za narodnu odbranu Nikola Ljubičić došao u inspekciju združenog manevra “Sloboda 71”, na Pasuljanskim livadama dočekala ga je kompletna komanda Druge vojne oblasti. Svi su bili tu – od pukovnika Veljka Kadijevića i majora Blagoja Adžića do kapetana Živote Panića i starijeg vodnika Andrije Biorčevića. Nakon što su se smestili u osmatrački punkt, Kadijević je Ljubičiću pokazao kožnu čuturu, i ozbiljnim glasom izdeklamovao - “Druže generale, dozvolite da se obratim: domaća mučenica: 10 godina, 40 gradi, 80 oktana!” Ljubičić je pogledao čuturu, podigao naočare na čelo, protrljao oči i rekao: “…a imate li vi ovdje kakvoga chivasa?..“  Kadijević se malo trgao, ali tu je uskočio Adžić: “Kako da nemamo, druže generale! Stiže!”, i odmah poslao zastavnika Veselina Šljivančanina helikopterom u Titovu vilu (“Živ mi se ne vraćaj bez tog sranja…”). U međuvremenu je Kadijević Ljubičiću šaljivim tonom raportirao da su pripreme za banket u niškom domu JNA uspešno privedene kraju i da svečana večera može da počne tačno u 20:00, na šta je Ljubičić podigao naočare, protrljao oči i upitao: “… a budu žganci?…”

Zagorski žganci “Шумадијски качамак”

Sastojci
Kilo brašna
So

Priprema
Šumadijski kačamak priprema se na isti način kao i zagorski žganci. Ovde, u emigraciji, možete čak korisiti isto brašno za oba ova jela. Samo to ne treba govoriti ni Šumadincima ni Zagorcima, da se ne uvrede.   

Gde naći žgance u Nišu? I šta su uopšte žganci? Odmah su aktivirani oprativci KOS-a koji su ubrzo u kuhinji Doma JNA pronašli nekog guštera iz Krapine za koga se ispostavilo da je pre vojske bio učenik srednje ugostiteljske i da zna za tajnu zagorskih žganaca. Tako da su žganci stigli za sto tačno u trenutku kada je Ljubičić ugasio svoju cohibu. On se obradovao, protrljao ruke i rekao “majku ti božju!”, na šta su se svi nasmejali i navalili na posluženje. Panić je jos riknuo  “prijatno, mart!!” pa su se svi opet nasmejali. Zatim je iz kuhinje stigla užička pršuta, domaće lepinje s kajmakom, teleća čorba, sarma sa suvom slaninom, podvarak, pečena prasetina i - kao iznenađenje večeri - vojnički pasulj. U muzičkom programu učestvovali su Lepa i Tozovac. Ljubičić je posle osmog chivasa od Lepe naručio “Falu”, za koju ona međutim nije znala reči, ali je Tozovac izvukao stvar i otpevao “Lepe ti je, lepe ti je, Zagorje zelene”, što je Ljubičić glasno prokomentarisao: “pa ovaj čovjek krasno pjeva!”  

Bubreg u glavi
James Joyce je više od Dablina mrzeo samo Pulu. Ponekad je govorio da u poređenju s Pulom čak i Dun Laoghaire liči na Periklov Pirej. Naročito posle treće boce beloga. Jednom prilikom, kada je James izveo Noru i Ezru u tratoriju na Giardinima, da proslave još jednu pozajmicu od Joyceovog brata Stanislausa, iznenada ga je uhvatila nostalgija. Joyce se setio Davy Byrneovog paba u Dablinu i kiselog mirisa dinstanih iznutrica. Od kelnera je zatražio steak and kidney pie za troje i još kilo belog.  Kelner, koji je slabo znao engleski – ali to ni za živu glavu nije hteo da prizna pred ovima iz kuhinje - hladnokrvno se naklonio i rekao “I understand”.

Steak and Kidney Pie

Sastojci
Tripice
Kapula
Paprika, češnjak, rajčica
Sol, papar, peršin

Priprema
Pošto nikakvih tripica ovde ionako nema, onda lepo kupite pakovanje steak and kidney pie (dobar je «Salisbury») ili, još bolje, sedite ko čovek u neki lounge i naručite to isto uz pintu sajdera.

Kelner, koji je bio iz okoline Újvidéka, hrabro je kroz šuber doviknuo “šniclu i pitu od bubrega!”. Kuvar, koji je pak bio iz okoline Görza, ništa nije shvatio, jer je bio Slovenac, pa je pripremio bečku za Noru, burek za Pounda i tripice za Joycea (jer nije bilo bubrega). Joyce, koji je od rane mladosti imao slab vid, pomirisao je tripice i šapnuo Nori na italijanskom (jer su međusobno tako razgovarali): “Questo profuma come il tuo sederino” i zatim joj šapnuo još par stvari, zbog kojih se Nora nasmejala, i zbog kojih je kasnije britanska carina zaplenila i spalila kompletan tiraž prvog izdanja “Uliksa”. Joyce je zatim upitao Noru da li hoće da proba. Nora se mazno protegla i rekla: “… yes I will Yes.”

(SLEDI ZAVRŠNO POGLAVLJE  IZ KNJIGE “EMIGRANTSKI KUVAR”)