Putevima kvir umetnosti (15)
Lynn 02 S

A Forgotten Model, 1937

Photo: George Platt Lynes

George Platt Lynes: Gej fotograf u raljama zaborava

Od kraja dvadesetih godina prošlog veka, pa sve do smrti 1955. godine George Platt Lynes bio je jedan od najuspešnijih komercijalnih, te umetničkih fotografa. Njegove fotografije bile su i deo prve izložbe u Muzeju modernih umetnosti (MoMA) 1932. godine, a izlagao je i u jednoj od najpopularnijih galerija na svetu - Julien Levy. Fotografisao je za Vogue i Bazaar, a njegove fotografije plesača u pokretu, kao i portreti najistaknutijih kreativnih figura tog vremena, donele su inovativne pristupe osvetljenju i pozicioniranju subjekata.

Ipak, najvažnijim delom svog zaveštanja smatrao je fotografije nagih muškaraca, ali se za njegovog života jedva i znalo da postoje. Budući da je homoseksualnost u to vreme bila kriminalizovana, Lynes – koji je i sam bio gej – je morao da najveći deo svojih fotografija drži u tajnosti. Zahvaljujući njima se ipak razvilo prijateljstvo sa doktorom Alfred C. Kinseyem – osnivačem Instituta za istraživanje seksa, koji je kasnije preimenovan u Kinsey institut. Lynes je institutu ostavio preko 2.300 negativa, te 600 fotografija, koje su kasnije korišćene u okviru istraživanja, te sačuvane za buduće generacije.

George Platt Lynes je rođen u Nju Džersiju 1907. godine, te je nakon završene srednje škole već počeo da fotografiše baletske plesače, i da prati impuls koji mu je govorio da bi načinu fotografisanja trebalo da pristupa otvorenije od svojih prethodnika. Upravo zbog toga je, za razliku od drugih fotografa koji su baletane fotografisali tokom neke predstave, Lynes više voleo da ih „lovi“ iza scene, i da ih poziva u svoj studio. Na taj način je želeo da posmatrač pažnju obrati na osvetljenje, senke i telo, a ne na plesne pokrete, pa ove fotografije i danas spadaju među najbolje baletske fotografije koje su ikada napravljene.

Iako uspešan i na drugim poljima, Lynes je ipak najviše pažnje poklanjao nagom muškom telu. Nago telo se ranije uglavnom pojavljivalo u sportskim, religijskim i klasičnim kontekstima, pa se i Lynes oslanjao na već prihvaćenu formu grčkog  klasičnog prikazivanja muškog tela, samo što joj je dodao i sloj lepog i poželjnog, jednom rečju – homoerotičnog. Njegovi modeli su uglavnom bili prijatelji, ljubavnici i asistenti u studiju, ali i profesionalni modeli, uključujući i Yul Brynnera koji je pozirao kako bi sastavljao kraj s krajem pre nego što se proslavio kao glumac.

Nakon Drugog svetskog rata pooštrene su kazne za „homoseksualno ponašanje“, pa bi Lynes izgubio sve druge poslove i završio u zatvoru da su njegovi aktovi u to vreme ugledali svetlost dana. Uprkos tome je taj deo posla nazivao svojim omiljenim momentom u procesu umetničkog stvaranja, pa je u jednom pismu koje je 1948. poslao svom partneru Monroe Wheeleru napisao da je „svoje najbolje fotografije napravio kada je radio iz zadovoljstva, kada nije bio plaćen i kad je bio potpuno slobodan da ima modela koji ga je uzbuđivao na ovaj ili onaj način.“

Kada je 1955. ustanovljeno da boluje od raka, Lynes je počeo da razmišlja o svojoj zaostavštini, pa je neke komercijalne fotografije i uništio, a zbog toga što je želeo da nakon smrti ostane upamćen po onome što je najviše voleo – fotografijama nagih muških tela. Zbog toga se na njegovo ime skoro i zaboravilo, a uprkos tome što moderni fotografi priznaju njegov značaj za istoriju razvoja fotografije. Zaboravljen je zbog vremena u kojem je živeo, te zbog toga što je svoje fotografije morao da krije od očiju javnosti, samo zbog toga što je bio homoseksualac i što se zaboravljalo na umetničku vrednost, budući da su širom otvorene oči javnosti mogle da vide samo homoerotiku.


Galerija

Oceni 5