Glasno, da te svi čuju

Serija The Morning Show je i otvorila mnoga pitanja, ali dala i neke odgovore.

Prva sezona, emitovana od 1. novembra 2019. godine se bavila #MeToo pokretom. Iako je većina mislila da je o tome sve rečeno, The Morning Show je ponudio još od ove teme, pa se pozabavio sistemskim zataškavanjem i kulturom koja toleriše predatorska ponašanja i okreće glavu od zloupotrebe moći.

Posle prve sezone je potpuno jasno da odgovornost junaka u seriji pada na sve koji su ignorisali problem i stvarali klimu u kojoj su žene potrošna roba, usputno zadovoljstvo za moćne muškarce. Ako se pobune mogu da dobiju etiketu ludače, kurve ili da dobiju otkaz. Ako ćute onda unapređenje, jer skoro da jedino tako mogu da napreduju (verovatno opet na štetu neke druge žene).

U seriji je jasno pokazano da su žene konačno digle glas protiv ove „kulture“ i da je to omogućeno upravo novim ženskim glasovima koji više ne pristaju da budu roba, a metaforički je ovde taj glas pripao junakinji Bradley Jackson (Reese Witherspoon), novinarki iz provincije, iz porodice koja je veoma sjebana.

Simbolika je jasna – ona je buntovnica, iz malog mesta (što znači da nije zatrovana životom na visokoj nozi i udobnostima koje uživaju ljudi iz centara dešavanja), veoma je zaljubljena u svoj posao iiii single je.

E sad, zašto je bitno to što je single. Evo odgovora – The Morning Show se razračunava sa starim sistemima vrednosti i sa onim konceptom u kojem žena ne može da bude uspešna ukoliko nema muškog partnera. Navikli smo da muškarci uvek mogu da budu uspešni i nije bitno da se prikaže njihov emotivni status. Dopušteno im je da budu i sami. Fokus je uvek na njima. Ali ženski likovi obavezno idu sa trenutnim emocionalnim statusom. Kao da je najbitnije da li su razvedene, nečije ljubavnice, u braku – prve informacije koje o njima dobijamo su o njihovom ljubavnom stanju. Važno je s kim su imale ljubavnu prošlost ili sa kim će tek ostvariti ljubavni odnos. Važno je i to što se glavna junakinja u seriji, Alex Levy (Jennifer Aniston ), razvodi u toku serije, pa je i to pomeranje sa starog sistema vrednosti – čak joj i PR tim savetuje da se ne razvodi, jer će izgubiti na rejtingu.

E, ovde počinju pitanja o Bradley Jackson. Zašto je sama? Rano u seriji ona otkriva da je imala abortus još kao petnaestogodišnjakinja, što je velika trauma. Nakon toga ona je ipak ta koja donosi promene, jer zbog nje započinju protesti na kojima mlade žene zahtevaju pravo na izbor. Sve to nam se servira u fragmentima, ali smo svesni da Bradley nije žena koja mora da ima partnera.

Zastareli sistem, u kojem je je Mitch Kessler (Steve Carell) glavni predator već 15 godina, je veoma jasno prikazan u seriji. Upravo kroz broj godina i emotivni prizvuk reči porodica – stalno se podvlači kako je taj kolektiv porodica koja traje toliko dugo, a svi znamo da ne postoji ništa što bolje čuva patrijarhat od porodične jedinice (opet kontrast sa razrušenom porodicom junakinje Bradley), se govori o tome koliko je sistem jak. Kao i u većini patrijarhalnih zajednica, sve se lomi na leđima žene, pa je tako i u velikoj medijskoj korporaciji. Muškarci čuvaju jedni drugima leđa i podsmevaju se ženama koje iz straha i nemoći sabotiraju koleginice. Moć se gradi i moć se zadržava tamo gde postoje podanici (češće podanice) i tamo gde postoji naznaka da će život ili karijera osobe biti uništeni ako ne sačuva mesto u zajednici. Zbog toga, članovi/članice takvih grupa ne postupaju solidarno, jer je uvek bitnije da se sačuva svoje mesto nego da se podrži žrtva.

No, promene su srećom neizbežna stvar. Ili barem potresi.

Prva sezona The Mornig Show se završava na najbolji mogući način i otvora vrata drugoj sezoni, gde pod lupu dolazi upravo Bradley. Kao odmetnica – neprijatna, hladna, ona koja je sposobna da učini zlo i trebalo bi je se čuvati, pojavljuje se Laura Peterson (Julianna Margulies), analitičarka vesti za medijsku kuću koja radi jutarnji šou. Jedna druga junakinja – Alex Levy, zakucana je između njih dve, a u Lauri vidi opasnost. Bradley ne misli tako.

Kao svetlo, kao neko ko zapravo „izvlači“ snagu i sposobnosti koje Bradley ima, pojavljuje se Laura. Čini se da je tu da validira uspeh, moć i snagu koju ova ima, a tako i biva. Laura to može da uradi, jer je bitna, a izvan svega je – nije deo ekipe. Većina tima zazire od nje. Njena snaga dolazi iz odbačenosti, iz statusa kučke, koji obično pripada osobi koja nije deo tima.

Od koga bi trebalo da zaziremo? Zašto od izopštene žene? I to je očuvanje tradicije. Na tragu veštica, na tragu premise da opasnost uvek dolazi spolja, da su neprijatelji odbačeni, čudni, nepoznati. I to se sve tako lepo uklapa u tradicionalnu sliku vrednosti, u onu predstavu da je porodica ta koja štiti svojim pravilima. Te odredbe idu na štetu mnogima, ali to nije bitno sve dok god struktura moći nije uzdrmana. U takvoj porodici nema mesta za drugost. Zato su, pod izgovorom da čuvaju sebe, izopštili Lauru Peterson. Zbog toga ona predstavlja opasnost.

Susret Bradley i Laure u gledaocu izaziva sumnju. Čini se kao da Laura želi da napakosti Bradley. Još jednom se maestralno ukazuje na to kako je pojedinac zaveden masom, te zaboravlja da je mnoštvo to koje je trulo. Bradley, predstavnica novog sveta srećom ne deli ista načela kao većina.

Kao da je potrebno da serija potvrdi pravilo da ono što te ne ubije, ojača te, pa je i Laura došla iz pepela. Ranije je kenselovana, pa je tu paralela sa Mitchom Kesslerom koji je „otkazan“ u drugoj sezoni, tek posle 15 godina nepriličnog ponašanja. Mitchovo predatorsko ponašanje i Laurino lezbejstvo su paralelno postavljeni, jer su smešteni u isto vreme. Razlika je u tome što kultura toksične maskuline porodice ne može da prihvati lezbejku – ona ne može da bude jedna od njih, dok nasilnik može.

Tračevi, izbegavanja, smicalice, sve je to prihvatljivo u ophođenju prema Lauri. Ona je unižavana sve do otkaza, Mitch sa druge strane dobija potvrde statusa moći, a njegovo predatorsko ponašanje se dobro nagrađuje. U tom svetu koji je podređen moćnim muškarcima, usputni seks služi da se potvrdi dominacija – tu su žene ortakinje ili služe za zabavu, zbog čega Laura gubi svoje mesto. Ona je savršeni neprijatelj i upozorenje na to šta će se desiti onima koji ne igraju po pravilu.

Bradley još na početku ne igra kako se od nje očekuje. Privučena Laurinom energijom otkriva nam i svoju biseksulanu stranu. Tu je takođe „zgrešila“. Muškarci potvrđuju moć tako što uzimaju žensko telo. Ona svoje telo daje drugoj ženi, odbačenoj. U redu je da žena „ne pripada“ nijednom muškarcu, ali je veliki problem ako sebe da drugoj.

Iako serija u drugoj sezoni govori da se društvena klima promenila i da zbog toga moguće je da se predator izopšti i „otkaže“, sredina u kojoj se sve zakuvalo i dalje je toksična – čine je ljudi koji se nisu bunili protiv nedoličnog ponašanja nasilnika. Ni lezbejstvo tu nije stvar javne osude, pa je Bradley sigurna, bar dok poštuje belog moćnog muškarca.

Autovanje javne osobe i javno autovanje osobe nisu ista stvar. Prvo, jer svako autovanje je politički čin, pogotovo kada ga čini javna osoba. Javno, nasilno autovanje nekoga je čin koji se radi iz najnižih pobuda da bi se osoba osramotiva. I ponovo su poluge moći tu u rukama onih koji su tapšali predatoru. Autujući Bradley koja nije bila spremna na taj korak, osudili su je za nedolično ponašanje. U maniru starog sveta, u maniru tradicije. Da se pokaže kome je gde mesto. I to je jedna od najvažnijih poruka druge sezone serije The Morning Show. Iako se sredina promenila, pojedinac nije. Niko se neće tek tako odreći moći, a ni načina kojima se ista čuva.

Javno autovanje osobe od strane druge osobe uvek može da pokvari život. Uvek postoje razlozi zbog kojih neko ne govori o svom identitetu, a jedan od njih je sigurno taj što drugost nije prihvaćena. Porodica Bradley Jackson je rasturena, ali je i dalje tradicionalna.

No, kada se promeni klima, ona koja je napadnuta, koja mora da se kazni, može da se odbrani – ima snagu i podršku. I tu novi ljudi lome stari svet. Bradley može da bude napadnuta istim oružjem kao i Laura, ali ona iza sebe ima snagu novog vemena. Tako je jer su joj pojedinci/ke poput Laure svojim primerom utabali put.

Nasilno autovanje ostavlja posledice po autovanu osobu, i tu počinje lična drama junakinje Bradley. No, ono što je stvar koja je i dalje na snazi jeste – sramno je biti lezbejka/gej. To je dovoljno za izopštavanje iz zajednice. Primer je Laura – predator se ne dira, lezbejka je problem. Mitch nikada nije doveden u pitanje, dok ga mnštvo nije odbacilo.

U toksičnoj atmosferi sramnim su se nazivala sva ponašanja koja nisu bila vođena onim što okruženje odobrava. Vidimo promenu društvene klime, ali ne i položaja ugroženog/e pojedinca/ke. Zbog toga je bitno što su žene digle glas, što su odlučile da više ne budu potrošna roba jednog sistema.