Glasno žvaću pečeno meso

Kad je početkom 2023. godine izašao rijaliti serijal Outlast, publika je negodovala zbog načina na koji su učesnici tretirali jedni druge. Takmičenja u preživljavanju istina mogu da se tumače kao „pornografija za one koji uživaju u ljudskoj patnji“, ali svejedno od njih ne odustajemo. Pod izgovorom da možemo da naučimo nešto što će nam koristiti ako ikada dođe do kraja sveta (na primer kako da procenimo da li je neka školjka otrovna ili ne), pratimo sudbine običnih ljudi koji se nadmeću za pozamašne novčane nagrade.

Nisu kreatori programa Outlast izmislili ništa novo – iz Alone su pozajmili sklonost ka fantastičnim divljim pejzažima (Aljaska), iz Bear Grylls: The Island zadatak da se učesnici okupe u grupe i sarađuju kako bi što duže istrajali u surovim uslovima, a iz dobro poznatog Survivora ljubav prema zamršenim igricama. Šesnaestoro igrača se okupilo na obodu ledene šume, a nije prošlo mnogo kad je jedan od njih primetio da su su počeli da liče na junake iz romana Gospodar muva.

Isto se dogodilo s junakinjama i junacima jedne izmišljene priče, a seriju Yellowjackets sam još posle prve sezone uporedio s likovima iz pomenute knjige. Konačno je stigla druga sezona, pa možemo da odahnemo jer se serija nije pridružila bogatom spisku otkazanih. Od onoga što se dešavalo na kraju prve je prošlo dva meseca, zima uveliko besni, svi spavaju oko vatre i čekaju ekipu za spasavanje.

Nisu očajni stradalnici bića iz mašte – bilo je i u stvarnosti onih koji su bili prinuđeni da ručaju svoje mrtve saputnike, a kako bi poživeli dok ih neko ne pronađe. Jedan od poznatijih slučajeva je let 571 koji se 13. oktobra 1972. godine srušio negde u Andima. Od 45 putnika preživelo je čak 33. Ubrzo su ostali bez hrane, pa su se svi složili da ukoliko ih zadesi smrt svoja tela doniraju kao hranu preživelima. Tako su počeli da jedu mrtve.

Nije nikakav spojler ako ovu priču povežemo s onim što se dešava u seriji Yellowjackets – već je u prvoj sezoni jasno da su ljudi za jelo. Prva epizoda počinje jurnjavom, a nakon nekoliko sekundi dolazi do prve smrti. Živi su obukli neobične kostime, a pečeno meso žvaću vrlo glasno. Sad nam je jasno da će se to dogoditi tek sada, u drugoj sezoni – što je zima oštrija, to je glad surovija.

Ali ne dešava se sve samo tamo, u prošlosti. I u prvoj epizodi druge sezone – Friends, Romans, Countrymen – veze formirane u mladosti truju i odraslo doba. Dve vremenske ravni nastavljaju da traju, pa se s vremena na vreme čini da u jednoj seriji imamo dve. To ne znači da nisu savršeno spojene, jer jesu. Iz jednog vremena se prelivamo u drugo, potpuno besprekorno.

Skačemo i iz žanra u žanr, pa Yellowjackets krši jedno od osnovnih pravila u pisanju scenarija. Izbegavajte mešanje različitih kategorija, kažu stručnjaci, jer je vrlo teško da se potpune suprotnosti spoje u nešto uverljivo. Ova serija je dokaz da je to ipak moguće – delom misterija, delom triler s preživljavanjem, drama o odrastanju i horor, na momente i tinejdžerska komedija, ali i komedija za odrasle (setimo se scene u kojoj odrasla Misty – Christina Ricci, otima kokain od Natalie – Juliette Lewis, a kao bi je spasila od droge). Svi su delovi ušiveni bez greške, na šta nas podseća već prva scena u novoj epizodi – prizor u kojem dve najbolje prijateljice igraju igru pogađanja budućnosti je kao iz neke sladunjave mladalačke pričice, osim što je jedna od njih mrtva i zaleđena. Svako se s gubitkom nosi na svoj način.

Druga sezona dakle počinje mračno, što je sigurno po meri onih koji su uživali u prvoj. Sjajna glumačka ekipa na čelu s Melanie Lynskey, Juliette Lewis, Christinom Ricci, te ništa manje talentovanim mladim glumicama, nas vodi dalje u želju za životom. Ta se žudnja obično opisuje kao nešto dobro, doprinos opstanku vrste, ali u surovim uslovima u čoveku može da probudi ono najgore i da ga podseti da ako sam ne upravlja svojom sudbinom, niko to neće da uradi umesto njega.

Pripadnici sumanutog kulta, duhovi koji ne zatvaraju usta i mentalni slomovi su tek početak, pa ko zna šta nas još čeka do kraja.