1. Home
  2. Knjige
  3. Poezija
  4. Goli zagrljeni noćni portiri
Knjige - Poezija
U svilenim gaćicama
Danz 01 S

Photo: tumblr.com

Goli zagrljeni noćni portiri

Pisao: Vujica Rešin Tucić
Za Vujicu Rešin Tucića na početku nije bio jezik, reč, već ljudski pogled, lep i nevidljiv. Gledati, to je veliki rizik, piše on. Kao i za Crnjanskog, život je za Tucića širi i veći od literature, nespoznatljiv i neobuhvatljiv u svojoj veličanstvenosti. Jezički i vizuelni eksperimenti, jednostavnost forme, otvorenost duha dovode ovde do snažnih uvida koji nisu traženi već dolaze kao nagrada za formalnu raznovrsnost i neopterećenost. Te spoznaje se mogu učiniti u nekim pesmama beznačajne i bez poente, obične, prostačke, u drugim urnebesno smešne u rasklapanju i razaranju ideoloških oblandi i tabua, ali one govore samo o jednom, o tom neponovljivom životu i njegovoj nesamerljivoj vrednosti (Dragoljub Stanković)

Goli zagrljeni noćni portiri kuglaju se u malim izboranim kuglanama. Paklica cigareta otvara se na obali podvučena sa tri crvene linije.

Leševe smo sakrili u onom parku.

Apotekarka peva u polumraku.

Na putu duž Jablanice, od Sarajeva prema Mostaru, jedino je trebalo da se mimoiđem sa dva krvava engleska bifteka.

Noćni portiri u svilenim gaćicama.

Niko neka ne svira kroz usnu harmoniku HOHNER sutra i prekosutra.

Jedino izgladnelo vikend kuče laje u mikrofon.

Skriven od noćnih portira ispod poruba mraka počinjem da glođem ruku devojke koju su jednom davno neki ljubili.

*Pesma preneta iz knjige Jaje u čeličnoj ljusci (1970)

Tagovi

Oceni 5
Komentara (0 poslato)