Gospodin Kogito o magiji

1

U pravu je Mirča Elijade
mi smo - i pored svega
unapređeno društvo

magija i gnosa
cvetaju kao nikad

veštački rajevi
veštački paklovi
prodaju se na uglu ulice

a u Amsterdamu su otkrivena
sintetička oruđa za mučenje

devojčica iz Masačuzetsa
primila je krvno krštenje

katatoničari sedmog dana
stoje na starim linijama
poneće ih četvrta dimenzija
kola s promuklom sirenom

kroz Telegraf Strit
plove lavine bradonja
u slatkom zapahu nirvane

Jan Gotlob je sanjao
da je bog
a bog ništavilo

sleteo je polako kao pero
s Ajfelove kule

maloletni filozof
Sadov učenik
znalački proseca
trbuh trudne žene
i krvlju piše na zidu
stihove uništenja

uz to istočnjačke orgije
usiljene i pomalo dosadne

2

iz toga rastu bogatstva
grane industrije
grane zločina

vredni brodići plove
na put po nove zločine

zadihani alhemičari halucinacija
proizvode
nove drhtaje
nove boje
nove jauke

i rađa se umetnost
agresivne epilepsije

s vremenom
razvratnici će osedeti
i pomisliti na zadovoljenje

tada će nastati
novi zatvori
novi azili
nova groblja

to je ipak vizija
bolje budućnosti

zasad
magija
cveta
kao nikad